четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.01.2020. у 14:44 Олга Јанковић
ГОДИШЊИЦА СМРТИ ЂОРЂА ВАЈФЕРТА

Треба давати да би се опет стекло

Хиљаде Београђана испратиле су га 15. јануара 1937. на последње путовање у Панчево, у град у коме је рођен као Немац, а постао је, како се говорило, већи Србин од многих Срба, угледни индустријалац, банкар и изнад свега доброчинитељ
Погребна поворка на испраћају Ђорђа Вајферта у Београду (Фото Књига „Ђорђе Вајферт – визионар и прегалац”)

Панчево – Над његовим одром поклониле су се најзначајније личности престонице, међу њима и намесник кнез Павле. На последње путовање, 15. јануара 1937. године, испратиле су га хиљаде и хиљаде Београђана. „Политика” је писала да се тужна поворка зауставила пред Народном банком, на којој је био црни флор, а потом су посмртни остаци Ђорђа Вајверта бродом превезени на другу обалу Дунава, у родно Панчево, у ком је свет угледао као Немац, а постао је, како се говорило, већи Србин од многих Срба. Био је човек који је променио, унапредио и прославио ову земљу, стекао огромно богатство и увек се руководио максимом која је често цитирана уз помен његовог имена: „Треба давати да би се опет стекло”.

Животни пут, који је трајао 87 година, започео је у негдашњој улици Johannes gasse у срцу вароши, трећи улаз куће на броју 2 (данас Улица Николе Тесле). Та прва адреса је ново откриће, баш као и податак да се Георг, једно од петоро деце Игњаца и Марије Вајферт, заправо родило 15. јула 1850, а не месец дана раније, како стоји у званичној биографији. Да датум рођења треба преправити, обелоданио је Никола Влајић, етнолог из Панчева, позивајући се на податак из Књиге крштених овдашње Римокатоличке цркве.

Ђорђе Вајферт (Фото Википедија)

С те адресе, после завршене гимназије, креће пут Будимпеште и Баварске да изучава трговину и пиварство. Враћа се обогаћен новим сазнањима, да ојача пословање породичне пиваре. Иако је већи део живота послом провео у Београду, родни град и бројну фамилију редовно је обилазио. Панчево му се одужило прогласивши га за живота првим почасним грађанином.

Данас рушевни комплекс најстарије пиваре на Балкану, која је прве литре произвела 1722. године, подсетник је како се овде приљежно радило. За сећање и за узор су и његова бројна доброчинства: помагао је радницима у својим рудницима, војсци, католичкој и православној цркви, а највише младој српској држави. Предузетници су од њега добијали повољне зајмове, давао је потпору сиромашнима и ратним инвалидима, школовао сирочад и болесну децу, потпомагао женска и спортска удружења… Визионарство, хуманизам, срчаност, упорност и страственост красили су га у свему чега се латио. С правом га сматрају оцем модерног рударства у Србији, а један је и од осниваа Народне банке, чији је гувернер био 26 година.

(Фото: 3 -  Потпис: Вајфертов гроб на Римокатоличком гробљу у Панчеву (Фото: О. Јанковић)

Ђорђе Вајферт је преминуо у својој вили у Београду 12. јануара 1937, „после краћег боловања”, како је наведено на парти (умрлици) Градског поглаварства Града Панчева, „које ће сачувати с љубављу у срцима свих грађана трајну успомену”.

По опелу, праћен поворком у којој је било више од 2.000 људи, сахрањен је уз највише државне почасти у породичној гробници, одмах до улаза у панчевачко Римокатоличко гробље, поред оца Игњаца и осталих чланова породице.

Панчевци су пре неколико година поново открили Вајферта. У два њему посвећена јунска дана, накратко оживи време пионирских подухвата пивара, познатих у Европи, рударских прегнућа о којима се причало и ван наших граница, банкарских трансакција, значајних улагања у науку и уметност и несебичних доброчинстава. Баш како је то, опраштајући се над Вајфертовим одром од свог великог конкурента, али и поштованог пријатеља, исказао чувени индустријалац Игњат Бајлони: „Извукао си ову земљу из балканског блата и за кратко време подигао и народ и државу. Твоје дело је толико велико да оно више и није твоје. Оно припада свима нама.”

Коментари8
92a9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sasa
Da li je imao naslednike ?
Senior74
Jednostavno i prosto za shvatit i objasnit.Covek je stvarao i davao.Nije krao i otimao.Nije izigravao Boga bez morala i vere.Nije imao harem konkubina kao ovi danas.Jednostavno imao je veru,moral i covekoljublje,sto ovi danas nemaju,niti ce sledeci imati.
dipl. agronom
...Ali, zato u Pancevu ,vise nema pivare...??
deda dušan
Један монах из Хиландара ми је пре неко време ракоа следеће" Свако има свет у својој шаци. Кад будеш савлада особину ,да дајеш и да примаш" онда си савладао најважнији постулат живота.Ту технику је савлдао велики човек г.Фајферт. Данашња зграда Народне банке у Београду је поклон г. Фајферта.
Марко
Могли би многобројни данашњи богатуни и новопечени бизнисмени којима чини се пара никад доста и за њих су чак спремни преко туђих лешева да газе да се макар мало угледају на Вајферта јер осим својих препуних џепова за друштво и народ којем припадају нису баш ништа ни урадили ни оставили.
milan ćurić
Današnji bogatuni bi možda i pripomogli svoj narod i državu, ali ne mogu jer se stalno vuku po sudovima zbog raznih pronevera, utaja poreza, mita i korupcije. Verujem da oni i ne znaju ko je bio Đorđe Vajfert. Vidite koliko je njegov otac Ignjac voleo zemlju u kojoj je živeo, da je i svom sinu dao srpsko ime, Đorđe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља