четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:46

У шведским возовима важи и карта у чипу у шаци

Градско веће Стокхолма је 2017. усвојило стратегију даљег развоја концепта паметног града како би, користећи нове технологије, побољшали живот становника и туриста и створили добро пословно окружење
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 12.01.2020. у 18:50
Тестирање производа у иновационој лабораторији Епицентар (Фото: Ј. Каваја)

Од нашег специјалног извештача
Стокхолм – Журке за чиповање на којима се заљубљеницима у нове технологије убризгавао сићушни имлантат да би први искусили како ће изгледати дигитална будућност постале су популарне у више западних земаља пре неколико година. Шведска је била необична по томе што је ову новотарију прихватила државна железница. Наиме, када им се неколико путника обратило са захтевом да им месечну карту повежу са чипом, компанија је брзо развила потребну технологију. Већ дуже од две године кондуктери у возовима дигиталним читачима скенирају не само папирне карте, којих је иначе све мање, него и оне у мобилном телефону или у чипу смештеном између палца и кажипрста.

Када су групу новинара с Балкана шведски домаћини недавно водили у обилазак иновационе лабораторије Епицентар, наговестили су да ту има запослених који врата отварају машући руком. Џек Мелер Класон, предузетник и саветник за стартап компаније, потврђује да је то тачно, али напомиње да чип није власништво компаније, већ појединца који има пуну контролу над свим функцијама. Углавном га користе за приступ канцеларији, као карту за превоз или за плаћање уместо картице.

Иницијатива да железница прихвати чиповане путнике потекла је управо из ове модерне стаклене вишеспратнице у центру шведске престонице од зaпослених који свакодневно на посао долазе возом из других градова. Ово место није типичан стартап инкубатор, већ простор на ком једни поред других на дигиталним иновацијама раде мале и велике компаније. Пролазимо поред канцеларија шведског ланца Ејч енд Ем” и америчких технолошких џинова „Гугла” и „Мајкрософта”. У унутрашњем дворишту који изгледа као огромна стаклена башта шведска компанија „Хобекс”, произвођач дронова и електричних тротинета, тестира нов производ.

Мелер Класон каже да се највише поносе школом у којој за 12 недеља обуче 30 људи за тражени профил јава-скрипт програмера. Отворени су за мигранте и остале маргинализоване групе, тако да истовремено решавају два велика друштвена проблема: горућу потребу за ИТ стручњацима и изолованост људи на маргинама. Потребно је да кандидати у процесу селекције покажу неке основне предиспозиције у домену логичког размишљања и за три месеца их чека сигуран посао.

Прихватање чипова био је само један у низу корака ка модернизацији шведске железнице којим се прилагодила захтевима путника, што је посебно важно данас када се бори да као мањи загађивач преотме путнике од авио-превозника. Следећи корак је био развој апликације да олакша укрцавање путника тако што су преко телефона добијали инструкције где да стану на перону, јер тај процес најчешће узрокује кашњење. Тренутно се на необичном штанду ове компаније у облику коцке развијају едукативни садржаји како би путници што квалитетније потрошили време током дугих вожњи. Од Малмеа до престонице она, на пример, траје више од пет сати.

Земља чији су иноватори донели свету динамит, кугличне лежајеве и гама нож сваке године је међу прве три у свету по иновацијама, а 2018. је четврти пут узастопно проглашена за најиновативнију чланицу ЕУ. На глобалном индексу иновација је ове године друга, из Швајцарске. Улагања у истраживања и развој, изражена као проценат БДП, виша су за 40 одсто од просека развијених земаља ОЕЦД и износе 3,3 одсто БДП. Шведска такође има највиши проценат истраживача у односу на број запослених (1,25 одсто).

Неизвесност због успона деснице на последњим општим изборима и страх шта би могло да се деси ако дође до промене власти осећа се у многим сегментима друштва. Међутим, ту врсту стрепње нема Клас Јохансон, вођа пројекта „Смарт сити Стокхолм”, који је поставио циљ да престоница ове скандинавске краљевине буде најпаметнији град на свету за 10 година. Он каже да за тај програм не брине, јер око њега постоји сагласност свих политичких актера. Градско веће је 2017. усвојило стратегију даљег развоја концепта паметног града кроз дигитализацију, како би користећи нове технологије побољшали живот својих становника и туриста и створили добре услове за пословање. Спроводи се у сарадњи универзитета, компанија, општинских власти и грађана. Идеја је да једног дана сви семафори буду повезани у систему са камерама како би се активирали сходно потребама у реалном времену. Велики део иновација усмерен је у правцу одрживог развоја који води рачуна о заштити животне средине. На неким местима се већ сада тестира улична расвета са сензорима која се појачава само када има пролазника, а до тада ради пригушено и штеди струју.

Систем паметних дигиталних брава већ тестирају геронтолошке сестре које често губе много драгоценог времена на преузимање кључева. Даље ће се примењивати у градским службама како би се путем даљинске контроле осигурало да права особа добије приступ правом месту у право време. Такође се праве апликације које ће грађанима обезбедити информацију о квалитету ваздуха, алергенима, временској прогнози.

„Уздамо се у технологију да нам помогне да решимо неке од највећих изазова као што су урбанизација и старење становништва. Такође имамо у виду да данашњи двогодишњаци одрастају уз интернет. Морамо и школство да прилагодимо школство тим трендовима”, закључује Јохансон.


Коментари12
ddd42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Sweden
Ludosti nema kraja jos malo pa ce da uvedu da budes cipovan, jer neces moci da spavas sa vencanom zenom.Drzava koja pocne da se bavi ovakvim stvarima nema buducnost u mesto da poboljsaju zdrastvo, oni se bave glupostima cipovanje i sve ono sto je protiv ljudskog dostojanstva i slobode.
Radmila Mišić
Po "Otkrovenju Jovanovom" kada Zver svima udari pečat na čelo,nastupa kraj sveta. Zapanjujuće je da ljudi DOBROVOLJNO traže da budu ćipovani kao rasne tzv. "umatičene" krave i koze. Neko će da uzme dobre pare za čipovanje dvonožaca a onda će posle 10-15 godina da se utvrdi da su čipovi od kancerogenog materijala ili da izazivaju sistemske autoimune bolesti. A onda će da farmaceutska industrija da istrči na teren...
nikola andric
U Holandiji se istom karticom (nalik na creditnu) odavno moze putovati i vozom i autobusima. ''Salteri'' su za strance.
ВлаДо
Треба препознати стратегију.Прво испирање мозга онда чиповање и на крају утеравање у торове.Слично као у савременом сточарству.То је коначни циљ глобализације.Интересантно,неки хоће добровољно.
Ljupco Andreev
Ili po onome, nije stvar da nekog nateras da ti bude rob, treba da zeli da ti bude rob.
Препоручујем 7
dipl. agronom
Eto nama, zamene za Bus-plus sistem,nakon isteka ugovora, u ovoj godini...?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља