понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:35
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛОРАД ПУПОВАЦ, председник СДСС-а

Превише се хладноће накупило у односима Србије и Хрватске

Аутор: Јелена Церовинанедеља, 12.01.2020. у 23:30
(Фото Бета)

Оно што већина грађана и грађани српске националности у Хрватској очекују после победе Зорана Милановића на председничким изборима јесте поштовање разлика и поштовање грађанских вредности. Поштовање мултиетничности, с једне стране, и поштовање националне равноправности и грађанске једнакости, каже у разговору за „Политику” Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске српске странке, која је део владајуће коалиције коју предводи Хрватска демократска заједница (ХДЗ) чија кандидаткиња Колинда Грабар Китаровић није успела да добије други председнички мандат.

У којој мери се то поштовало у претходних неколико година?

Од 2016. године, након промена које су наступиле у влади, води се политика која је настојала да се успостави национална равноправност, признавањем мањинских права с једне стране и афирмацијом грађанских вредности. Након ових избора очекујемо да ће се створити претпоставке за јаче или снажније присуство тих вредности, тих политичких принципа и тих политичких идеја.

Након што је Милановић освојио већи број гласова у првом изборном кругу рекли сте да је он кандидат који заговара нормалност, толеранцију, поручује да је рат завршен. Међутим, после другог круга избора, када је постало јасно да је он нови председник Хрватске, остали сте уздржани од коментара рекавши да се воља народа не коментарише. Зашто?

Прво, хтео бих рећи да је порука да је рат завршен изузетно важна. За све Србе у Хрватској, за све грађане Хрватске и за хрватску политику уопште. И да је то једна од најкрупнијих порука која је послата на овим изборима и, уколико се претвори у политички програм, то ће ослободити простор за све оне вредности о којима сам говорио. То ће отворити простор и за другачије односе, не само у Хрватској него и за односе Хрватске и других земаља у региону независно од реторике.

А што се тиче моје суздржаности, она не треба да изненађује јер моје изјаве не би требало да ремете процесе који би у Хрватској требало да ослободе простор за нормализовање стања, међуетничку толеранцију и грађанске вредности пошто је у протеклих пет година било много актера који су користили моје поруке против такве нормализације.

Рекли сте да сте после Милановићеве победе дуго причали с председником Србије.

На Бадњи дан сам разговарао и с председником Србије и с новим председником Хрватске. Разумљиво да не могу препричавати ни један ни други разговор, али могу само рећи да је најважније да сам и једном и другом рекао да ће српска заједница и њене институције бити посвећене новом напору, новим настојањима и новој енергији за унапређење и за нормализацију односа између Хрватске и Србије. Превише се накупило хладноће у тим односима, превише је порука које стварају лоше осећаје у јавности и на једној и на другој страни. Политике и Хрватске и Србије се исцрпљују у непродуктивности евоцирања на трагичне догађаје последњег рата и Другог светског рата. Требаће учинити све да оно што је постало нормално у економској сарадњи, ако не с обе, оно с једне стране, оно што је постало нормално у културној и спортској сарадњи, постане нормално и у питањима безбедности, у борби против организованог криминала и корупције и постане нормално у различитим облицима политичке сарадње, оне која се тиче решавања отворених питања насталих након ратног распада заједничке земље. Али се мора разговарати и сарадњи у будућности и перспективи у односима Хрватске и Србије и уопште Хрвата и Срба. То није било на дневном реду протеклих пет година.

Какав утисак носите из разговора с Милановићем, да ли вас је охрабрио?

На основу и једног и другог разговора сам схватио да ће требати доста труда да се ствари доведу у стање нормалности и стање функционалне сарадње између Србије и Хрватске. Исто тако, стекао сам утисак о свести једне и друге стране колико је то нужно због интереса обеју држава и због интереса свих њихових грађана, а посебно мислим на Хрвате који живе у Србији и Србе који живе у Хрватској.

Београд очигледно није заборавио неке раније Милановићеве изјаве, сам Вучић је подсетио на оно његово „шака јада” за Србију. С друге стране, имали смо релативно добру комуникацију Колинде Грабар Китаровић и Вучића.

Сарадња председника Србије и председнице Хрватске је кренула добро и носила је неку врсту позитивних очекивања. Међутим, и она је након друге посете доспела у неку врсту исцрпљености и непродуктивности.

Што се тиче порука које су се могле чути пре ове кампање и у овој кампањи, сасвим сигурно имају свог одјека и нема никакве сумње да ће с обе стране бити потребно труда да се уместо тог одјека пошаљу поруке које ће тај одјек смањити, а онда и у потпуности отклонити. То је по мом најдубљем мишљењу насушна потреба обе земље и народа у обе земље. Узајамно јуначење с различитим врстама порука је само наставак неке врсте ратних политика и ратне реторике. А то, сасвим сигурно, мора бити замењено спознајом да је рат готов, да за њега не сме бити више простора и да се мора градити мир како унутар граница тако и на границама Србије и Хрватске.

Али често прикупљање политичких поена надвлада ту потребу?

То је истина, али државници то не раде. У нашем региону је превише тензија, у односима Србије и неких бивших република, превише лоших односа Хрватске и других република бивше Југославије. Према томе, када се ствари између Хрватске и Србије почну стишавати и почну нормализовати у порукама, у комуникацији, онда то оставља утисак и на друге.

Ви сте у коалицији с ХДЗ-ом. Да ли ћете у новој ситуацији бити на некој врсти клацкалице између Милановића и Пленковића?

Не. Нећемо бити на клацкалици. Ми смо део владајуће већине, немамо члана владе, али смо заинтересовани за сарадњу између новог председника Милановића и премијера Пленковића.

Ви сте рекли да је однос Милановића и Пленковића много важнији него Милановића према вама?

Апсолутно. То је овог тренутка најважније за све у Хрватској, а у том смислу и изузетно важно и за односе Хрватске и Србије.

Да ли се из првог обраћања Милановића и Колинде Грабар у изборној ноћи може закључити да су они на путу да закопају ратне секире?

То је био део пожељног држања на крају изборног циклуса. А друго, уколико ХДЗ и СДП закопају старе политике које су их делиле, посебно оне након уласка Хрватске у ЕУ, то ће већ бити много. Да свако остане код свог програма, код борбе за своје идеје и визије, а да оставе иза себе старе политике подела ко је био за шта, ко је био за кога. И да се посвете изградњи и будућности земље на барем минималном консензусу, ако не онаквом какав је био око уласка у ЕУ, на барем минималном консензусу око сређивања земље и око отварања друштвених перспектива и друштвеног прогреса. Ни једно ни друго не тражи више од минималне сагласности. Не тражи ни коалицију, ни политичко партнерство, али тражи минималну националну политичку сагласност.

Како је било СДСС-у у време док је Милановић био премијер?

Он је у своје време дао предност једном броју питања која се тичу остваривања права мањина, а то је поштовање Закона о службеној употреби језика и писма и поштовање наслеђа антифашистичких вредности у Хрватској и очувања минимума грађанске и међуетничке толеранције. Нажалост, нисмо направили такав прогрес када су у питању друга питања, као што су електрификација, економски развој средина у којима живе припадници српске заједнице. У овој ствари смо већи напредак направили у последњих неколико година у сарадњи с премијером Пленковићем и ХДЗ-ом.

Може ли Милановићева победа да се прелије на СДП или је само Колинда била слаб кандидат ХДЗ-а?

Слабости ХДЗ-ове кандидаткиње су несумњиво погодовале Милановићевој победи тако да се то није могло надокнадити ни ХДЗ-овом познатом снажном машинеријом. Што се тиче преливања Милановићевог успеха на раст и заустављање пада популарности СДП-а, то се осетило у последњих пола године јер се он почео враћати у политички живот. Да ли ће то допринети даљем јачању СДП-а тек треба видети. СДП није странка која је у таквом организационом стању да то аутоматско преливање може бити довољно ефикасно. ХДЗ-ова кандидаткиња је победила у већем броју жупанија, а Милановић у већим градовима где је више бирача.

Рекли сте да ће хрватски избори бити важни не само за ту земљу него иа цео регион. На шта сте мислили?

Мислим на БиХ, на Србију, наравно и на друге земље у региону. Ту је доста нерешених питања, доста лоших политичких односа и политичких напетости, поприличан број неспоразума. Уколико се ти односи унутар саме Хрватске нормализују, а то неће зависити само од владе и председника него и од партија, Хрватска ће сигурно имати више простора да унапреди комуникацију са суседним земљама. Много више и озбиљније него што је то био случај у протеклих неколико година.

Говорили сте у последње време о историјском ревизионизму у Хрватској. Да ли очекујете промену целокупне климе после Милановићеве победе?

Историјски ревизионизам није слабашан талас, не само у Хрватској него и изван ње. Па није реално очекивати да се може брзо и лако зауставити и смањити. Али, с новом политичком констелацијом у Хрватској несумњиво да ће о неким од тих тема бити лакше расправљати него што је било до сада. Мислим да ћемо имати неку врсти умеренијег стања него до сада и у тим питањима, нешто више свести о томе шта се може ревидирати и шта је обнављање националне симболике и традиције, а шта је оно што се као зло не сме легитимисати у новим околностима, не сме давати простора и не сме славити у новим времена. 


Коментари16
923e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ненад Рајковић
Жив је чича умро није. То што партизанска камарила преобукла шињеле и постала комунистичка, можемо захвалити браћи Англосаксонцима, далеко им лепа кућа. И краљу. Превише је било лажи и подвала у протеклом веку. Хер ЈоргеЛБ, неупоредив је ревизионизам нас и вас.
Ненад Рајковић
Да,@JorgeLB, мисли на Дојчланд и Поланд.
JorgeLB
A ja jadan mislio na Čiču i Nedića...
Препоручујем 2
JorgeLB
Čuje li netko u Srbiji njegove riječi da "istorijski revizionizam nije slabašan talas, ne samo u Hrvatskoj nego i izvan nje"?
Dragoslav Mitrovic
Tri pitanja za Predsednika Zorana Milanovica: 1) Kako gospodin Milanovic objasnjava svoje srpsko ime i prezime kao i stotine hiljada pravoslavnih Srba u Srbijiji; kako objasnjava cinjenicu da toliki broj sadasnjih Hrvata nosi srpska imena i prezimena?; 2) da li Predsednik Milanovic zna svoje poreklo i poreklo svojih dedova i pradedova? 3) Zbog cega su Hrvati uzeli u 19 veku srpski, Vukov, jezik za zvanicni i knjizevni jezik i odmah ga proglasili za hrvatskim jezikom. Zar nisu imali neki drugi
Alberta
Za Austro-Ugarsko Carstvo u 17-om i 18-om stoljecu bilo je tesko razaznati pravoslavne i katolicke Dalmatince. Zbog jednostavnijeg oporezivanja, pracenja rasta stanovnistva, itd, itd. Austro-Ugarsko carstvo je podjelilo Dalmatinsko stanovnistvo na Srbe i Hrvate. Tako su svi pravoslavni Dalmatinci preko noci postali Srbi, a katolici Hrvati. Inace ime Zoran je prisutno u Ceskoj, Slovackoj, Sloveniji i Makedoniji.
Препоручујем 11
Sofija
Pupovac je hrabar i odmeren. Mnogo je trpeo i trpi za po neki rezultat za srbsku zajednicu i mnogo je uradio u nemogucim okolnostima. U HR je nad Srbima pocinjen genocid u Drugom sv. ratu, a da jos nisu odgovarali. U svakom novom poretku, hrvatski prvaci vide konacno stanje i obracin sa Srbima jer kao da je to bas to uklanjanje Srba uslov hrvatskog postojanja i deo identiteta. Svaki put se "vecni poredak" pokaze prolazan. Neka je vecna Srbija i srbski narod!
slavko
Ako je neko još živ neka odgovara. Svako odgovara za sebe. Šta se to drugih tiče?
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља