недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.01.2020. у 21:00 Јелена Чалија

Мошти афричког мученика чувају се у Србији

У манастиру Лешју код Параћина налази се кивот Светог Флавијана Картагинског, мученика из трећег века, а о овом светитељу објављена је код нас и књига и написан акатист
Хор „Свети свештеномученик Флавијан Картагински” (Фо­то­гра­фи­је из књи­ге „Ака­тист и жи­ти­је Све­тог све­ште­но­му­че­ни­ка Фла­ви­ја­на Кар­та­гин­ског”)

Древни град Картагину знамо пре свега по њеном војном команданту Ханибалу Барки који је стигао „пред врата” Рима и стекао ратну славу по којој га памти историја. Мање је познато да је Картагина, неколико векова касније, била поприште још једне „битке” с Римљанима. Тај бој против сурове и репресивне власти водили су Христови војници, картагински мученици. За хришћанску веру у трећем веку пострадали су тако ученици раније погубљеног Светог Кипријана, Свети свештеномученик Флавијан и с њим још седморица хришћана, а готово сви, претпоставља се, били су у свештеном чину.

Ки­вот с мо­шти­ма Све­тог Фла­ви­ја­на у Леш­ју

Светитељ из северне Африке, свештеномученик Флавијан Картагински, нашао је свој пут и до Србије. У марту ће се навршити пет година откако се у манастиру Лешју код Параћина, посвећеном Покрову Пресвете Богородице, чувају његове мошти. То је био главни покретач да манастир објави књигу посвећену овом светитељу и картагинским мученицима, али да ширу јавност упозна и с раним хришћанством у северној Африци. „Акатист и житије Светог свештеномученика Флавијана Картагинског” с два диска на којима су снимљени акатист светитељу и његово житије, ова књига је у уводу описана као писани и мелодијски водич кроз хришћанство северне Африке. Издање је осмислио и уредио протосинђел Јован (Миленковић), духовник манастира Лешја, који је саставио и акатист, а житије је приредила антрополог кустос Мила Радовановић, која је написала и пропратне текстове о историји простора северне Африке, прожимању култура на овим просторима и животу хришћана првих векова.

Све­ти Фла­ви­јан

Страдање осам ученика Светог Кипријана догодило се у време сурових прогона цара Валеријана. Непосредан узрок биле су побуне које су избиле у Картагини, када је бес искаљен на хришћанима који нису хтели да се клањају римским боговима и које су Римљани и раније прогањали страхујући да би њихова затворена заједница, која се окренула од слављења паганских богова, могла да се окрене и против царске власти. Септембра или октобра 258. године ухапшен је велики број хришћана у Картагини, међу њима и Флавијан, Лукијан, Монтан, Јулијан, Викторик, Рен, Примол и Донацијан. Они су заједно тамновали, трпели и делили мучења, глад и жеђ. Њихово житије и страдање описано је у спису који постоји у много преписа, а за потребе књиге одабран је онај који се сматра најприближнији аутентичном. Први део житија написали су сами мученици, описујући своје тамничке дане, док је други део дело непознатог хришћанина, претпоставља се Флавијановог пријатеља, где се описује смрт петорице заточених.

Сребрна кашика са Христовим монограмом, Картагина 5. век, Британски музеј у Лондону

За Светог Флавијана наводи се да је био народу најдражи од мученика, „велики у врлини”, у служби картагинског ђакона био је вешт говорник, будући да је изучавао реторику и пре примања хришћанства поучавао пагане. Са сабраћом је у тамници провео неколико месеци и био је последњи погубљен. У затвору су убрзо умрли Донацијан и Примол. Како се наводи у житију, Рен, Викторик, Монтан и Флавијан у тамници су имали визије које су им потврђивале оно што су записали да „што су искушења била већа, то је силнији био Онај који их побеђиваше у нама”. Древни спис сведочи и о љубави и јединству првих хришћана мученика који су делили тамницу и страдање. Монтан, „снажан телом и умом”, на губилишту је тражио да се поред његовог гроба сачува место за Флавијана, који је погубљен три дана касније. Непознати хришћанин пише да су у самртном часу стајали близу Флавијана, „потпуно уједињени у духу”, држећи се за руке. Флавијан је по овом сведочанству био испраћен у смрт „као војсковођа”, окружен многим свештеницима. Браћи је пред смрт упутио јеванђељске речи: „Нека буде мир међу вама, ако хоћете да видите мир у Цркви и да очувате јединство љубави.”

Водећа црква северне Африке

Други део књиге доноси приказ живота хришћана на северу Африке.

Како се наводи, већ крајем првог века појављује се хришћанство у Картагини. Хришћани су се у прво време састајали на гробљима, ван римских градских зидина и све до средине четвртог века окупљали су се у својим кућама. Под сталним надзором римских власти, служили су Господу у ризичним околностима, састајали се у сумрак и користили ретке прилике да јавно проповедају своју веру. Неретко су терани да присуствују паганским церемонијама, епископи су слати у прогонство, а хришћанска окупљања забрањивана. Ипак, утицај Картагинске цркве растао је и она је постала водећа црква северне Африке, а многи црквени сабори одржавани су управо у Картагини.

Почетком трећег века, универзални језик хришћана у проконзуларној Африци био је латински, а Картагина постаје центар хришћанске литературе на овом језику. Заслуга за то делом припада и Светом Кипријану Картагинском, за којег се наводи да је био духовни вођа хришћана тог времена, рођен од незнабожних родитеља високог рода. Свети Кипријан био је први епископ који је допринео хришћанској писаној традицији у Африци а, како се објашњава у књизи, захваљујући својој срчаности и трезвеном маниру пастира, овај најчитанији хришћански аутор средњег века прозван је Цицероном раног хришћанства.

Коментари11
aaad7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milka Krasnic
Akatist Sv Flavijanu za koji problem se čita.
Оштроило
Kartagina - srpsko pleme Vandali su je osvojili 439. a takodje od Rima Siciliju, Sardiniju I Korziku. Rim je 460. neuspesno pokusao da to povrati. Poznati su po rusenju Rima ali su bili veliki graditelji, pisci, muzicari I naucnici. Propovedali su arijevsko hriscanstvo I progonili Nicenske hriscane. Po naredjenju Justinijana, Belisarius je 534. osvojio kraljevinu I pripojio Romeji. Oba su bili Srbi. Iza Vandala su ostali mnogi srpski toponimi kao sto je ostrvo Djerba (tj. Serba) I mnogi drugi.
Desko
A kako su mošti pre pet godina stigle u Srbiju?
Zoran
Otac Jovan iz manastira Lesje ih je doneo iz Kartagine ,danasnji Tunis
Милош
Хвала Вам за овај текст. Нека би Господ дао да нам новине буду пуне оваквих текстова.
Ljiljana Ljiljana
Vrlo lep i poucan tekst. Bilo bi lepo objasniti kako su se i kada mosti Svetog Flavijana nasle u Srbiji i koji je bio razlog za to preseljenje?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља