субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.01.2020. у 23:30 М. Р. Б.

За привремено-повремене послове нема радног односа на неодређено време

Сезонско ангажовање у пољопривреди, угоститељству, привремени допунски послови, помоћ у случају мањка радника... не би требало да трају дуже од 120 дана у календарској години
(Фотодокументација „Политике”)

На привременим и повременим пословима, незванично, ради најмање око 100.000 грађана Србије. Реч је о пословима који, по природи ствари, не би требало да трају дуже од 120 дана у календарској години. То су, на пример, послови у пољопривреди, сезонски рад у угоститељству, привремени допунски послови, помоћ у случају мањка радника... Међу радницима који су на овакав начин радно ангажовани има и оних који се учестало питају могу ли такви уговори да прерасту у рад на неодређено време у случају непостојања уговора. Правни тим Савеза самосталних синдиката Београда с којим наш лист већ годину дана успешно сарађује објашњава да привремени и повремени послови представљају рад ван радног односа и за те послове закључује се уговор о обављању привремених и повремених послова у писаном облику, и то са незапосленим, затим запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, или са корисником старосне пензије.

– Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, њиме се заснива радни однос на одређено или неодређено време. Закон је у том случају предвидео да се, ако послодавац не закључи уговор о раду са запосленим пре ступања на рад, сматра да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад. Зато наведена фикција, односно претпоставка заснованог радног односа на неодређено време не важи за привремене и повремене послове – откривају у Савезу самосталних синдиката Београда.

Међу читаоцима „Политике” ових дана је било и оних који су се питали какве су обавезе послодавца кад је реч о првој помоћи, будући да су недавно били сведоци непријатне ситуације када се на послу колега повредио. Правници у овом савезу истичу да је у том случају послодавац дужан да обезбеди пружање прве помоћи, оспособи одговарајући број запослених за пружање прве помоћи и обезбеди средства и опрему за њено пружање, узимајући у обзир процењене ризике, технолошки процес, организацију, природу и обим процеса рада, број запослених који учествују у процесу рада, број радних смена, број локацијски одвојених јединица, учесталост повреда на раду и удаљеност до најближе медицинске помоћи.

– Притом се од послодавца очекује и да пружање прве помоћи организује тако да је она доступна сваком запосленом током радног времена, у свим сменама и на свим локацијама. За њено пружање морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање два процента укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици – прецизирају у правном тиму Савеза самосталних синдиката Београда.

Коментари7
89858
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zikica
Dobro a gde je onda tu logika? Prvo se fonese zakon kojim se godine zivota i rada za odlazak u penziju digne a onda se dopisu nedostajuce godine potrebne za ostvarivanje prava na penziju. Ovo je vrsta gluposti koja prevazilazi sve okvire inteligencije te zdravog razuma i koja na kraju svega u stvari pokazuje kakvi su pravnici koji pisu zakone. Mogu zamisliti kako su zavrsili skole kad ne umeju smisleno da propisu zakone nego za njima neko mora naknadno da ispravlja njihovo neznanje i nerad.
Zikica
nisu mi jasni ovi koji misle da je ugovor na neodredjeno vreme garancija do penzije. Evo moj licni primer ugovor na neodredjeno i nakon 6 godina i 3 meseca dobijem otkaz. Iz svega proizilazi da je ugovor na neodredjeno vreme samo olaksica za administraciju poslodavca tj ne moraju da sastavljaju novi, proveravaju datume, stampaju, zavode u registar i slicno. Mozda je razlika u otpremnini ali budimo iskreni ovde se ni plate ne isplacuju a otpremnine u slucaju raskida su SF.
Диркао небио ди је глас
"...привремени и повремени послови представљају рад ван радног односа и за те послове закључује се уговор о обављању привремених и повремених послова у писаном облику, и то са (...), затим са запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, или са ..." Ово је толико несусвисло формулисано да испада да неко ко ради на привременим и повременим пословима има сталан посао, али хоће више новца, па ради ван тог посла, али привремено и повремено, како му не би дали да заради превише.
Kika Bibić
Od 1. januara svi zaposleni na određeno vreme u budžetskim institucijama dobili su ugovore za privremeno povremene poslove, pa su i računovođe i pravnici i spremačice i tehničko osoblje, i kustosi i svi ostali zaposleni u istom rangu kao i sezonski radnici koji obavljaju poljoprivredne poslove. Ljudi koji rade visoko stručne poslove svrstani su u isti rang sa najnižim poslovima, niko od njih nema pravo na godišnji odmor i bolovanje, nemaju socijalnu sigurnost, a rad nema kontinuitet.
Nenad S
Ti "privremeni i povremeni poslovi" u drzavnim organima i javnim preduzecima traju godinama. I to od 3-4 pa do 10+ (znam primere u nekim institucijama).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља