Изјава бившег министра унутрашњих послова Аустрије Херберта Кицкла да је постигнут договор са Србијом о враћању миграната који нису добили азил, управо у нашу земљу, изазвала је одређене недоумице. Неке је још више узнемирила чињеница да наше државне службе нису одговориле на Кицклове тврдње, иако је он то изговорио још у октобру прошле године, у јеку предизборне кампање.
Ипак, јавно доступна статистика и званични документи су јасни. Прошле године у нашу земљу враћено је девет тражилаца азила с територије Аустрије, а нико од њих није био арапске националности. Реч је заправо о „лажним азилантима”. У Извештају о реадмисији за 2019. годину, који је објављен на порталу Комесаријата за избеглице и миграције, стоји да су током прошле године у Србију враћене 704 особе из 373 породице. Већина њих, чак 654, заувек је напустило Немачку, из Шведске је враћено 16 људи, а из Француске 11. Реч је о 498 особа ромске националности и 133 Срба, неизјашњених је четворо, док је једна особа изјавила да је турске националности.
Владимир Цуцић, комесар у Комесаријату за избеглице и мигранте, потврђује за „Политику” да је реч о „лажним азилантима” који одлазе у државе западне Европе због високе социјалне помоћи. „Важећи Споразум о реадмисији односи се на држављане Србије који траже азил у другим земљама. Нико из Европске уније нас не условљава мигрантима, нити помињу њихово евентуално насељавање у Србији. ЕУ је наш највећи донатор, али се код нас јако мали број миграната задржава”, наглашава Цуцић.
С друге стране, народни посланик НС-ПСС Ђорђе Вукадиновић за наш лист каже да се поставља питање зашто држава и даље не коментарише тврдње Херберта Кицкла о постојању неког тајног уговора између Србије и Аустрије. Вукадиновић је пре око месец дана од МУП-а затражио коментар на изјаву овог аустријског политичара, али тај део његовог посланичког питања је остао без одговора. „Логично је да неко иступи и објасни шта се дешава и да ли су потписани неки уговори о реадмисији. Овако је остављен простор за разне спекулације и ширење панике у јавности”, упозорава Вукадиновић.
Крајем децембра он је од МУП-а добио исцрпан одговор о броју миграната који су затражили азил у нашу земљу. Према тим подацима, током прошле године, тачније од 1. јануара до 18. децембра, 12. 808 миграната је изразило жељу да затражи азил у Србији. Међутим, како је наведено, то је учинило само 242 њих. „Број тражилаца азила је несразмерно мали у односи на број оних који то намеравају да учине. Ипак, то не значи да би требало да наставимо да гурамо овај проблем под тепих. Од 12.808 регистрованих миграната чак 11.930 је мушког пола. Чак и да су сви они у транзиту, поставља се питање где ће бити враћени уколико не добију азил у западној Европи”, додаје Вукадиновић. Још је озбиљнија ситуација, додаје, када су у питање особе које нису регистроване, а бораве у Србији.
„Иако ми је одговорено да МУП не располаже траженим подацима, јасно је да је број нерегистрованих миграната много већи од броја оних који су у центрима. Таква је ситуација у Сомбору у којем се велики број њих шета улицама вребајући тренутак да пређу границу, а много мање њих је у центрима”, закључује овај народни посланик и замера на томе што држава нема податке или барем процене о њиховом броју.
Србија је још 2007. године потписала поменути Споразум о реадмисији с ЕУ (Закон о потврђивању споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве). Потписани су и билатерални споразуми о реадмисији с 13 држава (БиХ, Данска, Канада, Норвешка, Хрватска, Швајцарска, Македонија, Молдавија, Албанија, Црна Гора, Руска Федерација, Португалија и Шпанија), као и 18 протокола о спровођењу споразума о реадмисији с 20 земаља.
Ивица Дачић, још док је био министар унутрашњих послова, у јуну 2010. године, потписао је Протокол о спровођењу споразума о реадмисији с колегиницом из Аустрије Маријом Фектер. По том споразуму у нашу земљу могу да буду враћени грађани који не добију азил у Аустрији, а ушли су из Србије или су наши држављани. Мигранти који пролазе кроз нашу земљу, а одлазе у Аустрију, морају да пређу хрватску и словеначку границу. То значи да би, у случају да их Аустрија одбије за азил, требало да буду враћени прво у Словенију, потом у Хрватску, па тек онда у Србију. Наравно, под условом да се докаже да је њихова рута ишла преко свих ових земаља. Све то може се закључити из јавно доступних докумената.
Један од најгласнијих критичара односа Србије према мигрантима је и Покрет Двери. Лидер ове странке Бошко Обрадовић каже за „Политику” да Скупштина Србије већ месецима доноси законе како би мигранти могли да се образују, запошљавају и стамбено збрињавају ван колективног смештаја. „Паралелно иде усвајање акционих планова у локалним самоуправама широм Србије, који третирају ’унапређење положаја миграната до 2021. године’. То не чуди када се узму у обзир подаци МУП-а од 20. октобра 2017. године. Укупан број тражилаца азила у Србији од 1. јула 2011. до 31. децембра 2016. године износио је 618.412 страних држављана”, каже Обрадовић, који је такође навео да већ месецима чека одговор на посланичко питање с којим све државама у западној Европи Србија има уговор о пријему миграната који су одбијени за азил.
За општине погођене избегличком кризом 20 милиона евра
Крајем децембра прошле године на порталу Скупштине Србије објављен је документ који се односи на Споразум о финансирању програма „Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним избегличком кризом”, а који је вредан чак двадесет милиона евра. Реч је о споразуму о финансирању који је Србија склопила с Немачком развојном банком КфВ, Франкфурт на Мајни. Ово улагање, како је наведено, односи се на реконструкцију, проширење или изградњу социјалне инфраструктуре у општинама и градовима који су структурно слаби или су погођени избегличком кризом.
Програм додатно обухвата помоћ која је усмерена на рањиве групе, посебно Роме, на повратнике из неуспешних покушаја миграције и, „уколико је то примењиво, приступ услугама социјалне инфраструктуре ће такође бити унапређен и за мигранте у транзиту”. Наведено је и да је износ финансијског доприноса 11,93 милиона евра, а да ће Влада Србије користити сопствене ресурсе за финансирање ових инфраструктурних мера.
