четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Климатске промене и свакодневни живот

Аутор: Милан М. Мишковићсубота, 18.01.2020. у 18:00
(Фото EPA-EFE/Ida Guldbaek Arentsen)

Већина научника сматра да су климатске промене последица људских активности и да настају емисијом штетних гасова у атмосферу који изазивају ефекат стаклене баште и глобално загревање. Нова истраживања климе 20. века, као и директна осматрања промена садашње климе, потврдила су утицај антропогеног фактора на глобално загревање атмосфере, односно на пораст температуре приземног слоја атмосфере, смањење масе снега и снежног и леденог покривача, и пораст нивоа мора

Посматрано у социјално-еколошком контексту постоји тесна веза  између климатских промена и свакодневног живота. Свакодневни живот чини оно што људи стварно раде, градећи свој живот и друштво у којем живе. Највећи део свакодневног живота чине активности које се у одређеном простору и времену понављају из дана у дан, најчешће у примарним друштвеним групама, с посебним значајем породичног живота. Оне служе одржању биолошког, психолошког и друштвеног живота људи.

Везу између климатских промена и свакодневног живота не би требало тражити у недостатку ресурса већ у њиховом расипничком трошењу у раду, породици и доколици. То се посебно односи на енергетске ресурсе, јер су потребе индустријских друштава за енергијом главни узрок емисије штетних гасова.  Савремено друштво је високо зависно од нафте, не само у погледу енергије, већ је она присутна и у највећем броју производа које користимо у свакодневном животу. Према неким проценама, око деведесет одсто артикала у продавницама произведено је коришћењем нафте. У праву је амерички социолог  Џ. Рифкин када каже да не би била нетачна констатација да је „храна коју данас једемо добивена из нафте уместо из земље”.

Расипнички однос према необновљивим ресурсима мора се сагледавати у контексту све дубље социјално-класне поларизације, како унутар тако и између друштава, савременог глобализованог света. Највећег ирационалног потрошача представља  супербогати „центар”, који чини 12 до 15% светског становништва али троши 90% светских извора енергије и сировина. Зато је промена стилова живота усмерена на обуздавање таквог расипништва, пре свега у друштвима развијеног „центра”, од кључног значаја за смањење зависности од фосилних горива и ублажавање дејства климатских промена. Управо индустријски високо развијене земље емитују највећи део штетних гасова у атмосферу, услед чега би требало да предњаче у увођењу друштвених реформи у складу с климатским променама. Међутим, због борбе различитих интереса најразвијенији део света неће се лако одрећи својих привилегија, зато што прелазак на еколошки начин производње претпоставља да управо они највише треба да жртвују и изгубе. Стога се мора рачунати на њихов снажан отпор, о чему сведочи и разочаравајући завршетак недавно одржане двадесет пете конференције УН о климатским променама у Мадриду. Конференција није испунила очекивања јер није дошло до консензуса око кључних питања, као што је регулисање глобалног тржишта угљеника. Директор непрофитне организације Унија забринутих научника А. Мајер оценио је да је на конференцији дошло до потпуног несклада „између онога што наука захтева и онога што доносе климатски преговори у смислу значајних акција”.

Заустављање или бар ублажавање дејства климатских промена претпоставља смањење зависности свакодневног живота од фосилних горива и развој технологија обновљивих извора енергије. У том смислу, промене навика и стилова свакодневног живота, који се у условима масовне доступности потрошних добара слободно бирају и непрекидно мењају, имају битан значај, нарочито ако су усмерене ка обуздавању расипничког односа према енергији. Престанак зависности од фосилних горива и прелаз на обновљиве изворе енергије захтева одговарајућу политику подстицања технолошких иновација које имају велики значај у избору и (ре)конструисању стилова свакодневног живота с ниском емисијом штетних гасова. Упркос бројним и дубоко укорењеним навикама што их углавном стичемо у оквиру породичног живота и које доприносе емисији штетних гасова, у интеракцији са технологијом пракса свакодневног живота људи може се коренито мењати.

Будући да у свету још не постоје задовољавајућа сигурна технолошка решења за коришћење обновљивих извора енергије, приоритет би требало да буде штедња енергије. У том смислу ће, на пример, изградња еколошких стамбених зграда и других објеката који не загађују животну средину бити веома значајна у смањењу емисије штетних гасова.

Прелазак на обновљиве изворе енергије није могућ без одговарајућих мера државе односно владе. Да би обновљиви извори енергије издржали конкуренцију фосилних горива, потребна је финансијска помоћ државе. Задатак владе био би да најефикаснијим начинима подстиче технолошке иновације. У озбиљној борби против климатских промена битна је и активност еколошких организација, посебно младих активиста, како не би била пређена граница загревања планете у тридесетим годинама овог века.¶

Професор социологије у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари9
55235
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Autor teksta
@Bratimir. Na strsni 33 u Knjizi „Klimatske promene i politika“ jednog od najpoznatijih savremenih sociologa Entoni Gidensa piše. „Pošto su skeptici u manjini, nalaze se u situaciji ne samo da sumnjaju u širok naučni konsenzus već i da naspram sebe imaju čitavu industriju koja na osnovu njega nastaje“.
Dragica A.
Tekst uvazenog profesora treba ozbiljno shvatiti. Nikad se nece potpuno "naucno dokazati" da je ljudska aktivnost uzrok klimatskih promena, sto ne znaci da sadasnje bahato ponasanje potrosackog drustva ne bi trebalo osuditi i videti kako da bar manje zagadjujemo zivotnu sredinu. Kupijte racionalnije, za pocetak.
Autor teksta
Treći izvor: Četvrti izveštaj o oceni promene klime (AR4), 2007/ IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4), 2007. 1. Извештај радне групе 1, IPCC: климатске промене 2007: физичке научне основе /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: The Physical Science. www.hidmet.gov.rs/ciril/ipcc/planirana_izdanja_ipcc.php
Братимир
Уваженом аутору захваљујем на детаљима. Одговорићу вам другим путем, јер прво морам све ово да проучим. Још једном - хвала.
Препоручујем 0
Gordana Jovanovic
Djelo Milutina MIlankovica nas uci da klima u najvecem stepenu zavisi od faktora koji se periodicno ponavljaju i vezani su za kretanje nase planete oko Sunca. Ti faktori su ekscentricitet Zemljine putanje, nagib njene ose i precesija Zemlje. To sve utice na osuncavanje a ono opet na kolicinu toplotne energije koja se na Zemlji apsorbuje. Ljudski faktor utice, ali po Milankovicu, ne presudno. Potrebno je jos mnogo naucnih analiza da se ustanovi sta je stvarni problem, ako uopste i postoji.
Препоручујем 7
Џејми Шеј
Autor je Професор социологије у пензији! Molim da objasni kako sociologija kao nauka dokazuje "да су климатске промене последица људских активности". Unapred se zhavljujem.
Братимир
„Већина научника сматра да су климатске промене последица људских активности и да настају емисијом штетних гасова у атмосферу који изазивају ефекат стаклене баште и глобално загревање." Молим вас да објавите извор ове информације, јер у науци не важи шта „већина сматра", већ само оно што је недвосмислено доказано научном методом. Научно доказати хипотезу да се клима на Земљи мења због тога што људи сагоревају фосилна горива је немогућа мисија. Зато је то питање пребачено у домен политике.
Autor teksta
Ogromna tresetišta koja zauzimaju prostor od zapadnog Sibira preko severne Skandinavije, Kanade i Aljaske pokrivena su debelim slojem naizgled večitog snega, ali on počinje da kopni, što je pojava “koja zabrinjava čak i najstaloženije naučnike” (David King, Gabrielle Walker, The Hot Topic, Bloomsbury, London 2008, p. 80.).
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља