субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.01.2020. у 20:00 P. M.
ПРОНАЛАСЦИ

Домине од слоноваче

Друштвена игра настала у Кини око 1120. године, а одатле су пренета у друге делове света
(Фото Пиксабеј)

Домине, симпатична игра уз помоћ некада дрвених, а у модерно доба и пластичних плочица, с рупицама које означавају бројеве, популарна је и данас као и вековима пре.

Нико са сигурношћу не зна одакле тачно потичу домине. Неки сматрају да воде порекло из Кине, око 1120. године, међутим у Каирском музеју се налази египатски сет домина за који се претпоставља да потиче из доба Тутанкамона око 1355. пре нове ере.

Прве домине, за које се претпоставља да су настале у Кини, биле су дуже од млађе, западне варијанте и израђиване су ручно. Кинези су познавали две категорије домина – војне и цивилне. У цивилној варијанти домина постојали су дупликати, док су такозване војне биле уникати.

Прве домине су израђиване од костију с идентичним рупицама направљеним од слоноваче. Домине су прављене у сетовима од по 20 до 32 комада. Вaријанте различитих игара које су касније игране, а и данас служе као занимација у готово целом свету, настале су баш од ових првих кинеских домина.

Домине као врста игре почеле су масовније да се користе у 14. веку у Кини, а одатле су пренете у друге делове света. Први пут су, према историјским подацима, у Европи почеле да се употребљавају у Италији, где су игране у судовима у Венецији и Напуљу. И ове домине су прављене најчешће од костију или слоноваче, чија је основа била најчешће у црној боји, док су ознаке које су представљале бројеве биле беле. Свака домина је била подељена на два једнака дела, а на њима су се налазиле најчешће тачке које су означавале бројеве. Ознаке на доминама су биле само с једне стране како би се спречило варање и гледање у противникове домине.

Ова игра је стигла у Велику Британију у каснијим годинама 18. века из Француске (претпоставља се преко француских затвореника који су заробљени у рату) и веома брзо је постала популарна у тавернама и пабовима.

Мада се нигде у литератури не помиње како се игра звала пре њеног доласка у Европу, до сада су се развиле три теорије о пореклу садашњег назива игре и све три упућују на њено европско порекло.

С обзиром на то да је игра најпре стигла у Италију, једна од најлогичнијих теорија сматра да реч потиче од италијанског глагола dominare – доминирати, мада је тада вероватно постојало још речи са сличним значењем.

Друга теорија везује порекло речи за француски карневалски огртач с капуљачом (франц. domino), најчешће црне и беле боје.

Према трећој теорији, претпоставља се да је чувени латински фратарски поздрав (лат. Bendicamos domino – у смислу благословен бог), који се обично користи на крају мисе, по свој прилици коришћен за победника у доминама.

Различите варијанте ове игре данас се играју готово у свим земљама света, али је, по свему судећи, најпопуларнија у Латинској Америци. Широм света, нарочито у Енглеској, основана су друштва, удружења и клубови играча домина, а организује се и низ такмичења на међународном нивоу.

У држави Алабама од 1976. године одржава се светско првенство у игрању домина (World Championship Domino Tournament), док се у Уједињеном Краљевству такмичења у игрању домина организују од 1985. године.

Осим друштвене игре, постоји и хоби рушења домина по домино-ефекту (ланчана реакција падања домина). Од 1976. у Гинесову књигу рекорда уписују се рекорди о највећом броју срушених домина, а од 1986. у Холандији се одржава манифестација рушења домина, под називом Дан домина.

Термин домино-ефекат, у смислу ланчане реакције и ефекта која се преноси с једног елемента на други користи се и у политици и економији. Термин је први пут употребио амерички председник Двајт Ајзенхауер на конференцији за новинаре 7. априла 1954. године, када је говорио о могућем ефекту продора комунизма у Индокину, имајући у виду окружење у коме се налази.

Коментари0
caf7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља