субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.01.2020. у 21:00 Драган Вукотић
ИНТЕРВЈУ: ФРАНСОАЗ ЖАКОБ, стална координаторка Уједињених нација у Србији

Друштвени лидери треба да погурају борбу против климатских промена

Морамо да проценимо колико ће нас на краће и дуже стазе коштати употреба фосилних горива и да у ту рачуницу укључимо важне аспекте као што је утицај загађења на здравље људи
(Фото Приватна архива)

После неколико високих позиција које је у систему Уједињених нација заузимала у Азији, источној Европи и Африци, Франсоаз Жакоб је пре неколико месеци именована за нову сталну координаторку УН у Србији. На почетку првог интервјуа за овдашње медије питамо је какви су јој први утисци када је реч о путу Београда ка остварењу Агенде за одрживи развој до 2030, стратешког документа светске организације чији је и Србија потписница.

„Србија је у периоду од 2013. до 2015. године активно учествовала у дефинисању 17 циљева одрживог развоја (ЦОР), који чине срж Агенде до 2030. Доста је урађено на доношењу прописа, што показује да се све више разуме значај ЦОР у утврђивању домаће развојне агенде. Сада политику и планове треба да преточимо у праксу, Агенда до 2030. треба да се огледа у државним и локалним буџетима. Потребан је добар оквир за праћење да би се сагледао напредак у свим секторима.

Следећи важан корак је да се циљеви ставе у локални контекст. Активности и промене треба да се одвијају на локалу, тамо где људи заиста и живе, у градовима и селима широм земље”, објашњава Франсоаз Жакоб за „Политику”.

Пре доласка у Србију били сте представница Канцеларије УН за пројектне услуге при институцијама ЕУ у Бриселу. Имајући то у виду, реците нам нешто више о вези између циљева одрживог развоја и преговарачких поглавља ЕУ.

Агенда до 2030. налаже да нико не буде изостављен у „социјално инклузивном свету у ком су задовољене потребе најугроженијих”. И глобална агенда до 2030. и стратегија Европа 2020. препознају сиромаштво, неједнакост и друштвену искљученост као неке од највећих изазова које треба да превазиђемо. Оба приступа су усмерена ка побољшању животног стандарда у Србији, с тим што су глобална агенда и ЦОР шири, док је агенда приступања ЕУ више оријентисана ка европском контексту. Између њих постоји повратна спрега: остваривање циљева одрживог развоја ће допринети напретку у приступању ЕУ и обратно.

Недавно је у Србији обележена недеља људских права, а у Мадриду је одржана Конференција УН о промени климе ЦОП 25. Како бисте оценили напредак земље у тим областима?

Србија је ратификовала осам од девет основних међународних уговора о људским правима и тиме се правно обавезала да свим особама у својој надлежности обезбеди остваривање људских права. Иако је правни оквир углавном усклађен са међународним стандардима, тек треба обезбедити потпуну и делотворну примену закона. С обзиром на то да се унапређење и заштита људских права заснивају на сарадњи и отвореном дијалогу, Србија активно учествује у универзалном периодичном прегледу (УПР), јединственом механизму Савета за људска права УН, где се разматра стање и напредак у тој области у свим земљама света. Србија је у УПР-у добила 175 препорука и прихватила да их спроведе. И даље су највећи изазови промене закона и њихова примена у пракси, посебно у односу на мањине чији су проблеми и даље нерешени: ромско становништво, апатриди, ЛГБТ особе или особе с инвалидитетом. Људска права се тичу свих аспеката живота. У недавној анкети Ипсоса, већина испитаника и испитаница је навела да им се најчешће крши право на рад.

А где смо када је реч о разумевању изазова које доносе климатске промене?

У Србији, у последњих 20 година, земљиште и инфраструктура су претрпели велике штете од суша и поплава, што је веома утицало и на привреду и живот људи. Честе и дуге суше погађају пољопривреднике. То утиче на производњу хране и доноси ризик веће увозне зависности земље, као и материјалне угрожености пољопривредника. Узрочници промена климе утичу и на друге важне аспекте живота, као што је квалитет ваздуха!

У Србији је 2014. године основан Национални савет за климатске промене, који надзире и прати све релевантне јавне политике, а чине га представници министарстава, државних институција, универзитета и научних институција. Нацрт закона о климатским променама је припремљен и треба да се усвоји, а израђена је и стратегија борбе против климатских промена с акционим планом, у којој су постављени приоритети за пољопривреду, шумарство, водопривреду и друге области.

Знамо да је сагоревање фосилних горива – угља, нафте и гаса – главни извор емисије гасова и узрочник загревања. За тај проблем већ постоје технолошка решења, нека су тестирана у Србији, а углавном се могу обезбедити и финансије. Сада су нам потребни лидери из свих сфера друштва да „погурају” тај процес. По својој величини и развијености, Србија је, штавише, идеално окружење за позитивне промене.

Имате ли у виду неке конкретне кораке?

Улога приватног сектора је од изузетног значаја, а да би он више улагао у земљу, неопходни су добра управа и правна заштита. Системи попут водоснабдевања или грејања ће радити боље ако се истовремено отклањају њихове слабости и побољшавају капацитети за пружање услуга. На пример, у Београду су предложене одличне иницијативе за побољшање система даљинског грејања, који је велики извор емисије угљен-диоксида и загађења.

Регионална сарадња такође добија на значају. Да би се делотворно и одрживо решили проблеми промена климе суседне земље морају да сарађују.

У децембру је у фокусу глобалне медијске иницијативе Уједињених нација о циљевима одрживог развоја, у ком „Политика” активно учествује, био ЦОР 7 – доступна и обновљива енергија. Где постоји простор за побољшање када је Србија у питању?

У Србији се и даље две трећине електричне енергије производи у електранама на угаљ. До 2025, односно 2030, биће угашене неке старе електране које не испуњавају захтеве ЕУ. Колико ми је познато, иако се гради нова електрана на угаљ, предвиђено је ширење обновљивих извора енергије уместо постројења која се гасе. Моћ навике је велика, и овде и у свету, а ми смо навикли на модел базиран на фосилним горивима.

Морамо да проценимо колико ће нас коштати ако наставимо по старом, а колико ако променимо модел и уложимо у нове технологије. Ту цену треба да сагледамо на краћи и дужи рок и да урачунамо важне аспекте као што је утицај загађења на здравље. Овде је могуће прећи на одрживији енергетски микс који мање загађује и мање шкоди нашој планети. Уједињене нације, са својим партнерима, приватним сектором и државом, већ се баве и бавиће се том темом и наредних година.

Искористити потенцијал река и градова

Који ЦОР су вам посебно важни?

Посебно ми је важан ЦОР 14 – живот под водом, јер волим воду. Србија нема индикаторе за овај ЦОР јер нема море, али има велику мрежу река, које су право богатство због своје лепоте, саобраћаја, водоснабдевања, привреде, туризма... То је још једна област којој желим да посветим пажњу. Загађење река се релативно лако решава, уз свеобухватан рад и дисциплину. Потребно је подизати свест становништва у близини река, добро управљати отпадом, успоставити одређену инфраструктуру, донети дугорочни план управљања и активно укључити локалне лидере и становништво. Ако све то урадимо, за само неколико година можемо да обновимо екосистеме, за добробит свих.

У Србији је посебно важан и ЦОР 11 – одрживи градови. У добро уређеним градовима у смислу становања, превоза, јавних простора, услуга и разоноде добро се живи. Градови Србије нуде много могућности за то.

Погледајмо Београд: он има огроман потенцијал због своје историје и географског положаја, а и познат је као гостољубив и динамичан град. Али, саобраћај је отежан због неодговарајућег јавног превоза и малобројних бициклистичких стаза, уз велико загађење и тензију. Како до центра долази једна млада особа која живи у најудаљенијем делу града? Како један пешак подноси загађење? Како да што боље искористимо невероватне потенцијале града, да он постане здрав и креативан центар у ком све генерације могу квалитетније да живе?

Коментари0
1145a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља