недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.01.2020. у 18:00

Ако су уништили своје грађане зашто не би и Бога у кога не верују

Као што је Ђукановић 2016. Црну Гору „бранио” од Владимира Путина, сад је на ред дошао патријарх Иринеј и СПЦ, и само је питање кад ће комплетан репресивни и правосудни апарат бити укључени у ову свету борбу против „повампиреног српског хегемонизма”, каже Милан Кнежевић
Полицајац и свештеник на барикадама у Подгорици (Фото ЕПА ЕФЕ - Борис Пејовић)

ПОДГОРИЦА - Потенцирање обнове неканонске Црногорске православне цркве у програму владајуће Демократске партије социјалиста указује на могућу злоупотребу националних питања у предстојећој изборној кампањи.

Идентитетска питања поново ће бити део изборне кампање ДПС током предстојећих избора, а у којој мери ће се тренутна дешавања након усвајања Закона о слободи вероисповести одразити на изборни резултат, зависиће од даљег развоја ситуације и датума расписивања избора, оцењују саговорници подгоричких „Вијести”.

Владајућа партија је у свом програму, усвојеном на Конгресу ДПС-а 30. новембра прошле године, подвукла да ће радити на обнови неканонске Црногорске православне цркве, „као неодвојивог дела црногорског државног и националног идентитета”, што указује на могућу злоупотребу националних питања у изборној кампањи.

Редовни парламентарни избори у Црној Гори требало би да се одрже до јесени ове године.

Директорка Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић казала је да није изненађење, „али јесте крајње неуобичајено”, да партија која себе назива социјалистичком, вероисповест и цркву позиционира у свом основном програму много израженије него питања која су постала камен-спотицања у европеизацији и демократизацији друштва.

На питање да ли је примерено левичарској партији, каква је на папиру ДПС, да у програму један од приоритета буде црквено питање, Уљаревић каже да су прокламоване идеолошке позиције црногорских политичких партија ретко у сагласности са њиховим основним програмима, предизборним документима и практичним деловањем, наводећи да партије, заправо, пливају кроз идеолошки континуитет сходно тактичким циљевима који су најчешће орочени изборима.

Оценила је да потенцирање идентитетског питања, и то на један неизведен и превазиђен начин, указује на две ствари:

„Прво, оно ће поново бити део изборне кампање ДПС-а, али тако што ћемо имати промоцију циркуског уместо грађанског патриотизма у чијем центру су грађани и њихова слобода. Али, много важније - то је и вид признања пораза ДПС-а што 14 година након обнове независности имамо грађане и грађанке који Црну Гору не доживљавају као своју државу, а за то је кривац управо ДПС, који је хранећи своје клијентелистичко-непотистичке мреже учинио да немају сви грађани и грађанке осећај једнаких шанси и једнакости пред законом”.

Она је истакла да то неће прекрити ревитализација верских питања која носи снажни емотивни набој и мобилизацијски потенцијал:

„Верским питањем које се сада поставља као изузетно важно у обликовању идентитета прекривају се бројни проблеми на које нам указује и Европска комисија (ЕК), а који се маргинално помињу, попут владавине права, деполитизације државне управе, борбе против организованог криминала и корупције, слободе изражавања и медија или, пак, заштите животне средине”.

Један од лидера Демократског фронта, Милан Кнежевић, казао је да ДПС „уопште није левичарска партија”, наводећи да су својим постојањем обесмислили идеју социјалне правде и једнакости.

„И ако су већ уништили сопствене грађане, зашто не би и Бога у којег не верују. Мада је Мило Ђукановић веровао на Бадњи дан 1998. кад је као декларисани атеиста испред Цетињског манастира наопачке наложио бадњак.

Тад му је било потребно да 'осветли' изборну крађу на председничким изборима. Зато сад наопачке предлаже и формирање партијске цркве, не због Бога или народа, већ због себе, јер је његов једини мото - овде и сада”.

Он је истакао да су од самог почетка указивали да се „овај антиправославни закон између осталог доноси како би Мило Ђукановић у изборној 2020. поново 'бранио' црногорску независност од спољњег агресора”.

„Још кад у наредном периоду неколико манастира буде прекњижено у власништво државе, онда ће процес изборне мобилизације добити свој пуни смисао. Као што је Ђукановић 2016. Црну Гору 'бранио' од Владимира Путина, сад је на ред дошао патријарх Иринеј и СПЦ, и само је питање кад ће комплетан репресивни и правосудни апарат бити укључени у ову свету борбу против повампиреног српског хегемонизма”.

Из владајуће партије нису одговорили на питања да ли је примерено левичарској партији да јој у програму један од приоритета буде црквено питање и да ли то указује на уобичајену злоупотребу националних питања у предстојећој изборној кампањи.

Саговорници Вијести оцењују да ће се актуелне тензије у Црној Гори, али и у односима са Србијом, одразити и на рејтинг ДПС-а и ДФ-а на изборима.

Директорица Центра за демократију и људска права Милена Бешић, је казала да је сигурна да ће се тренутна дешавања одразити на резултате избора, „у којој мери и у чију корист или штету одредиће даљи развој ситуације и термин расписивања избора”.

„Свакако да актуелизација идентитетских питања у изборној години, која додатно поларизују и овако дубоко подељено друштво, нису новина за Црну Гору”, рекла је Бешићева, преноси Танјуг.

Она је истакла да ће питање Закона о слободи вероисповести бити обухваћено наредним истраживањем ЦЕДЕМ-а.

Истраживање ЦЕДЕМ-а из децембра показало је да СПЦ као институција, ужива велико поверење грађана (46,4 одсто).

„Ни по том питању није било великих разлика у односу на претходна истраживања, што ће рећи да СПЦ и даље ужива велико поверење грађана (46,4 одсто) након система образовања (52,8 одсто), док Црногорска православна црква (ЦПЦ) традиционално има најмање поверења грађана (17,6 одсто) по децембарском мерењу”, казала је Бешићева. 

Коментари1
086b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mane
Naslov moze da se primeni i na druge zemlje u regionu ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља