Загађеност ваздуха у престоници недељама уназад је прекомерна, а у Градском заводу за јавно здравље кажу да се квалитет ваздуха мери и мења на сваких сат времена, па је тако, на пример, данас у 11 часова био добар, док је у 14 часова оцењен као прихватљив.
Значајније погоршање квалитета ваздуха и данас се очекује у време саобраћајног шпица, казао је Танјугу помоћник директора за екологију у Градском заводу за јавно здравље Београд Славиша Младеновић, наводећи да су поред саобраћаја, примарни извори загађења у Београду индивидуална ложишта и велике термоелектране у околини.
„Прилично је јасно да приликом интензивног саобраћаја у шпицевима долази до битног погоршања квалитета ваздуха, а све то треба повезати са чињеницом и да квалитет ваздуха зависи од метеоролошких прилика”, казао је Младеновић.
Како је објаснио, уколико су метео прилике специфичне, онда долази до погоршања квалитета ваздуха због тога што се задржава загађење у нижим слојевима атмосфере.
Према његовим речима, Градски завод више деценија прати загађење ваздуха на територији Београда и поређењем резултата од пре 10 или 15 година, није уочено да је квалитет ваздуха гори него што је био тада.
Загађен ваздух на више начина утиче на здравље грађана, пре свега на респираторни систем, али и на кардиоваскуларни систем у неком дужем временском периоду, испричао је Младеновић и додао да тај утицај зависи пре свега од дужине излагања организма аерозагађењу.
Због загађености ваздуха представници опозиционог Савеза за Србију затражили су да се хитно прогласи ванредна ситуација у Београду, а да се због игнорисања ситуације „која има директан и погубан утицај на здравље људи”, између осталих, смени и директорка Завода Душанка Матијевић.
Младеновић објашњава да Градски завод само мери индекс квалитета ваздуха и информације о томе даје грађанима уз препоруке о понашању на свом сајту беоеко.ком.
Такође, обавештавају и Секретаријат за заштиту животне средине у складу са договореним обавезама према Граду.
„Пратимо квалитет ваздуха и то је наша обавеза. Као здравственим радницима, наш посао је да сугеришемо грађанима начине понашања. Ми смо на услузи и градским и републичким властима да пружимо сугестије у ком смислу треба размишљати да се поправи квалитет ваздуха и то и чинимо”, казао је Младеновић
Истакао је да Градски завод за јавну заштиту нема никакву одговорност када се ради о изворима загађења, о утицају на квалитет ваздуха, мерама које се спроводе, јер нису доносиоци одлука, већ само предлажу могућа решења, од којих је једно и то дугорочно да се 300.000 индивидуалних ложишта у Београду повеже на систем даљинског грејања.
Због прекомерне загађености ваздуха у Београду, али и у другим градовима Србије, заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је јуче, на сопствену иницијативу, поступак контроле Министарства животне средине.
Такву меру образложио је тиме што то Министарство, али ни други надлежни државни органи, нису предузели, нити су спровели иједну конкретну меру за решавање проблема загађености ваздуха.
