субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:47

Расте извоз ракије из Србије

Поред најпопуларније воћне ракија од шљиве, популарне шљивовице, која се извози и у САД, све више се производе и ракије од дуње, крушке, кајсије и малине
уторак, 14.01.2020. у 17:41
Фото Пиксабеј

У последњих пет година производња ракије у Србији повећана је за више од 25 одсто, док је истовремено извоз већи за око 42 одсто, кажу у Привредној комори Србије.

Поред најпопуларније и најзаступљеније воћне ракија од шљиве, популарне шљивовице, која се извози и у САД, у ПКС наводе да се последњих година све више производи и ракија од дуње, крушке, кајсије и малине.

Према подацима Републичког завода за статистику, у структури извоза првих пет земаља чине Црна Гора са 19,3 одсто учешћа, САД са 14,5 одсто, Хрватска са 13,5 одсто, Немачка са 11,6 одсто и БиХ са 10,1 одсто, док је учешће осталих земаља 31 одсто.

Ракију се из Србије у 2018. највише извозила у ЕУ и тај је извоз вредан 2,1 милион евра, затим у земље Цефта 1,7 милиона евра и у остале земље 1,7 милиона евра.

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у Србији је регистровано око 530 произвођача јаких алкохолних пића, а Иван Богдановић из једне ужичке дестилерије каже за Танјуг да је од укупне годишње производње воћне ракије, 60 одсто намењено за извоз.

Дестилерија, која постоји 25 година, годишње произведе 100.000 литара воћне ракије премијум квалитета, каже Богдановић и наводи да највише извозе у САД, Канаду, Аустралију, Русију, у скоро све бивше југословенске републике, а да се њихова ракија продаје и у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Данској, Шведској, Аустрији и Великој Британији.

„И даље су купци наше ракије у иностранству наши исељеници и њихови пријатељи”, рекао је Богдановић и нагласио да су у последње три године увећали производњу за око 25 одсто и да су планови да одрже такав раст и производње и продаје.

Произвођачи ракије су, кажу у ПКС, веома заинтересовани за наступ на сајмовима у иностранству, тако да се у ПКС надају и повећању изложбеног простора на тим манифестацијама.

Најављују да ће у наредном периоду радити на томе да воћна ракија из Србије буде препозната и на тржишту Русије, с обзиром да ће Споразум са Евроазијском економском унијом ступити на снагу 60 дана након што га ратификују све земље потписнице.

Поред тога, како казу, пружаће помоћ произвођачима приликом извоза, посебно у делу упознавања са царинским процедурама и техничкој документацији, која је потребна за то тржиште.

У последњих пет година индустријска производња јаких алкохолних пића као што су природна жестока алкохолна пића од грожђа и вина, природна ракија, ликери и вештачка жестока алкохолна пића је са 58.304 хектолитара у 2014. порасла на 72.986 хектолитара у 2018. години, што чини повећање од око 25 одсто, јавља Танјуг.

У том периоду удео производње природне ракије у укупној производњи јаких алкохолних пића се повећала са 27 одсто у 2014. години на 32 одсто у 2018. години.

Највише шљивовице производи се у западном делу Србије и то од аутохтоних сорти шљиве пожегаче и црвене ранке, а у последње време и од чачанских сорти.

У источној Србији доминирају специјалне ракије типа траварице, нановача, мента, док се у Војводини све више производе ракије од дуње и кајсије, као и ракије од грожђа.


Коментари6
96716
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Selo
Rakija se drzi na tavanu a vino u podrumu. Rakiju u podrumu drze iz neznanja.
Beogradjanin Schwabenländle
Зашто би неко у иностранству куповао српску шљивовицу, или уопште ракију ? Када купим овде неко жестоко пиће, или пиће уопште, знам да ће квалитет бити исти из године у годину, без обзира да ли виски, коњак, грапа, рум, вина и шампањци. на производњу се строго пази, и такође се пази на старост производа, односно на минимално лежање у подруму које је за већину тих пића најмање 7-8 година; гарантовано. Иначе виски ( г. Живко ) није бренд а није ни наша реч, Chivas Regal , Hennessy су марке.
zex
Kupuju nasi ljudi ...ima nas mnogo napolju...obim izvoza u sustini je nista u odnosu na prodaje viskija konjaka...
Препоручујем 1
Igo
Sve nase rakije koje se prave za izvoz su obojeni alkohol sa dodatkom ukusa slive ili nekog drugog voca. Proizvodjac gleda na izgled flase i imena, a kvalitet-nula. Onaj ko napravi pravu domacu rakiju sigurno da moze podici cenu i naci ce kupce, ali kvaliteta nesme da varira. Napravi malo ali kvaliteyno!
Aleksandar Vuković
Viljamovka je dobra.
Живко(пиши ћирилицом)
Као што и сам новинар примећује да имамо разних врста ракије,што значи да ми немамо бренд а који би носио назив ракија, него се сами сналазимо по принципу''дај да ја продам-па шта буде''. Ко би створио,одн. легализовао бренд..ником није јасно, дал министарство пољопривреде или асоцијација произвођача(некако ми Срби не волимо асоцијације...), али тако пропада нешто веома важно за нашу традицију!!! На западу постоји бренд вискија,а који има низ облика(од кукуруза,од јечма,па мешано,па....)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља