На територији општина Кладово и Димитровград, пограничним подручјима са Румунијом и Бугарском, евидентирани су нови случајеви афричке куге свиња (АКС).

Како „Политика” сазнаје, Референтна национална лабораторија потврдила је присуство вируса код дивљих свиња чији су лешеви недавно пронађени у околини села Текија и Купузиште, односно у делу Националног парка „Ђердап”, као у и селима око Димитровграда.

Ово су први случајеви појаве те болести од избијања заразе, средином септембра прошле године у Српском Итебеју. Од тада Србија успева да држи под контролом АКС у популацији домаћих свиња на газдинствима и фармама. Међутим, због близине Румуније и Бугарске, које сваке седмице пријављују на десетине нових жаришта, ови погранични делови Србије били су у зони високог ризика. Посебно због миграторних кретања дивљих свиња.

– Мада смо предузели све ветеринарске мере, болест се могла очекивати у овим деловима територије. Срећна околност је што смо на време констатовали вирус и што је реч о пограничном делу где имамо мали број домаћих свиња, на разуђеним газдинствима која нису у контакту с дивљим свињама – рекао је за наш лист Саша Остојић, руководилац Националног кризног центра Управе за ветерину. Како је објаснио, сада се ради на томе да се та подручја изолују, као и да се у сарадњи са ловцима интензивира лов како би била смањена популација дивљих свиња. Контрола популације се у овим пограничним деловима спроводи још од 2017. године, односно од појаве првих случајева АКС у Румунији и Бугарској.

Подсећамо, до ових, најновијих случајева, та болест, против које не постоји вакцина, до сада је била регистрована на 18 индивидуалних газдинстава, на неколико различитих локација у земљи. Ова жаришта су санирана, а болест је код домаћих животиња недавно одјављена у Европској комисији.

Зараза вирусом афричке куге последњих месец дана букти у окружењу. Реч је о специфичној болести, која није експлозивна као класична куга свиња. Период инкубације је 40 дана, па се практично никада не зна на којем делу територије ће се појавити.

Само прошлог месеца у свету, укључујући и Европу, пријављено је на десетине хиљада нових жаришта. Источна Европа је посебно погођена овим вирусом против којег не постоји лек, осим еутаназије сваког грла које је заражено, било у контакту са зараженим свињама или уколико постоји друга сумња на присуство вируса. Ситуација је изузетно тешка у Румунији, где је само у децембру 2019. угинуло или убијено готово 6.000 дивљих и домаћих свиња. У Бугарској су такође забележени нови случајеви болести, забрињавајуће је у Пољској, Словачкој, Мађарској, Украјини, Молдавији… Нова жаришта пријављена су и у Русији. Цела погранична зона уз северну и источну границу Србије постала је угрожено подручје.

Почетком јануара Бугарска ветеринарска служба саопштила је да ће 24.000 свиња бити убијено након појаве жаришта на великој фарми на северу земље. У Пољској је у децембру забележено 55 случајева код дивљих свиња у близини границе с Немачком.

Та болест је већ десетковала свињски фонд у Кини, која је највећи светски произвођач свињског меса, а сада прети и Немачкој. Ројтерс је недавно објавио да је АКС откривена у Пољској, у једном селу удаљеном мање од 30 километара од Немачке, која је највећи извозник свињетине у Европској унији. У страху од забране извоза у азијске земље власти у немачким савезним државама подигле су ограде у настојању да спрече кретање дивљих свиња по њиховој територији и ширење болести. Иначе, државе су дужне да потврду заразних болести животиња пријаве ОИЕ и да достављају редовне извештаје о праћењу болести.