уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Новинарство ми је суђено

Моје жеље су ишле у једном смеру, а онда је судбина умешала прсте и навела ме на пут на којем сам данас срећна. И донела сам праву одлуку. Јер, обожавам свој посао, каже Александра Макарић, новинарка ТВ Прва
Аутор: Исидора Масниковићчетвртак, 16.01.2020. у 21:00
Александра Макарић (Фото: Марко Тодоровић)

Она је млада, лепа, позитивна, весела... Увек спремна за нове радне задатке... Не одустаје и не мирује... Воли да учи, напредује... Каже да је штребер и да никада неће престати да се образује. Иако јој је тек 24, већ је заменик уредника емисије „Ексклузив”, похађа мастер студије из комуникологије, а у мају ће рећи и судбоносно „да” свом момку Николи, љубави из факултетски дана.

Није нам било тешко да се пробијемо кроз саобраћајни колапс и нађемо на предновогодишњој кафи. Већ на почетку разговора руши онај стереотип– да је новинарством желела да се бави још од детињства, како обично сви тврде. Заправо, желела је да се бави медицином. До треће године гимназије није било дилеме. Алтернатива јој је била биологија будући да је ишла на такмичења из овог предмета. Међутим, мама је, по неком сопственом осећају, а можда и због својих давнашњих жеља да се бави новинарством, пријављује на конкурс Прве телевизије.

– Сећам се тог тренутка када смо седели на плажи у Црној Гори и када су мами јавили да дођем на аудицију. Тада сам пробала управо за емисију „Ексклузив”. Допало им се како радим и примљена сам на праксу у емисији „Жене”. У ову телевизију сам се одмах заљубила. Једног дана сам само дошла кући и мојима саопштила да желим да упишем новинарство и одмах почела да се припремам за пријемни испит. Пошто сам велики тремарош, у првом тренутку нисам видела своје име на списку примљених студената. Била сам тужна. Поново ишчитавам листу и – угледам своје име на седмом месту. Умало ми срце није искочило од среће – присећа се.

Та еуфорија се наставила и на факултету. Престала је да иде на телевизију, посветила се учењу. Било јој је веома важно да дипломира са добрим просеком. И тако је и било. Завршила је ФПН у року, са просеком 9.55.

– На трећој години студија мој момак је чуо да се траже нова лица за „Ексклузив“. Отишла сам на телевизију, села у парк испред зграде ТВ Прва да поразговарам са уредницом Данијелом Бузуровић. Енергије су нам се одмах поклопиле. Као да се обрнуо круг. После четири године долазим у исту емисију у којој сам почела и због које сам уписала факултет. У том тренутку ми је и на Фејсбуку „искочила” успомена – ја у студију ТВ Прва, пре тачно четири године. Ова телевизија и ова емисија су ми биле суђене – узбуђено прича.

И не само ова телевизија, већ новинарски посао. Показује нам фотографију из албума када је као дете на неком догађају дала изјаву за тадашњи Ју инфо канал.

Већ две и по године је део редакције „Ексклузива”. Успела је да оконча факултет захваљујући великој подршци уреднице која јој је излазила у сусрет са сменама, али и поставила услов – мора да заврши студије ако жели да настави да ради.

Дипломирала је јутро након што се вратила са најважнијег задатка у каријери – Венецијанског фестивала. Присећа се како се по повратку за Београд у колима преслишавала јер је страховала да неће стићи на дипломски због бројних радова на путевима. Ујутро је отишла да полаже испит код Сање Домазет на онлајн новинарству и изашла из зграде као дипломирани новинар. Њеној срећи није било краја.

– Моје жеље су ишле у једном смеру који сам себи зацртала, а онда је судбина умешала прсте и навела ме на пут на којем сам данас срећна. И мислим да сам донела праву одлуку. Једноставно, обожавам свој посао – каже наша саговорница.

Посебно ће памтити олујну ноћ у Паризу када су наши одбојкаши освојили златну медаљу. Александра је тада била у граду светлости са екипом, али другим поводом, на Недељи моде. Добија из редакције нови задатак – да сачека наше златне момке испред њиховог хотела.

– Јурили смо по невремену са тешком опремом на леђима. Требало је да нађемо хотел. Пробијали смо се кроз метро и некако успели да дођемо до њега. Знали смо да су велика очекивања у Србији и да су све очи упрте у нас. Било је јако хладно, чизме су ми биле натопљене од кише... Прошло је десет увече, седели смо на клупици испред хотела на киши, чекали, размишљајући о томе да ли ће наши одбојкаши уопште доћи... Тада су још увек били протести у Паризу. У једном тренутку пролазе неки младићи, из марице истрчава двадесетак полицајаца, опкољавају их и приводе, као у акционом филму. И то пред нашим очима, на месту где за који минут треба да снимамо. Тада сам се уплашила да ћемо изгубити причу. Међутим, секунде су биле у питању. Чим су полицијска кола отишла, пристигао је аутобус са нашим спортистима. Лакнуло ми је. Само сам рекла – „Иване, пали камеру!” Снимила сам сјајну репортажу на коју сам веома поносна – узбуђено прича.

Описује нам рад са колегама и то да се сви лепо слажу и друже. Уживају у прославама рођендана. Обичај је да слављеник легне на редакцијски сто са тортом и поклоном и да се заједнички фотографишу. Прича нам како је њеној колегиници Исидори и њој истог дана рођендан, тако да су им колеге купиле идентичне пиџаме... То су ти њихови непроцењиви тренуци.

Најтеже јој је било на самим почецима када је била најмлађа у редакцији и снимања која су подразумевала дуга чекања напољу...

– Сећам се једног од мојих првих задатака – слава коју су обележавали и Новак Ђоковић и Боба Живојиновић. Иако ме је сниматељ подсетио да треба да се топло обучем, као свака девојка, то нисам урадила. Смрзавала сам се, нисам ништа посебно успела да снимим, па сам се питала да ли сам уопште за овај посао. Такве ситуације су ми тешко падале док сам схватила да је то природа посла. Али сам научила трик – да на терен увек понесем воће, шаку бадема, дебеле чарапе – прича док јој осмех не силази са лица.

Волела би да за 20 година иза себе има албум квалитетних прича, да има чиме да се похвали својој деци и да нема мрљу у каријери. Такође јој је жеља да једнога дана и сама осмишљава садржај, да седи у режији и утиче на стварање програма.

Свакога дана захваљује оном горе што је пронашла љубав свог живота. Због Николе се преселила у Нову Пазову. БГ возом иде на посао, али је направила мали „штек” за куповину кола. За брак се одлучила пре свега због тога што су Никола и она најбољи пријатељи, што се много смеју кад су заједно, воле исте ствари и имају заједничке теме. И велика јој је подршка. Он се не бави новинарством иако га је дипломирао, а поред редовног посла, ноћу свира гитару и пева по клубовима.

Наша саговорница има мало слободног времена. Увек нешто учи. Прво је то била вожња, па шпански језик, а сада мастер студије... Воли да иде у теретану, да прочита добру књигу. Више воли да са пријатељима попије кафу него да ноћу излази.

Тата Александар, ентеријериста, одувек јој је говорио да знање нико не може да јој узме. А дека Тихомир Тајхтеровић радио је на прелому штампе у „Политици”. Тако да ништа није случајно… Историја се понавља.

Александра има пет године старијег брата, али и још петоро браће и сестара.

– Мој тата се три пута женио и има седморо деце. Наша кућа је увек била пуна деце, сви се лепо слажемо... Ми смо заиста необична породица. Од тате сам можда највише и научила о љубави. Из развода мојих родитеља сам закључила шта је љубав и шта треба да тражиш у партнеру. Моји су у једном тренутку престали да се разумеју, и захвална сам им што су се разишли него да сам одрастала у свађи. С друге стране, да није било тако, никада не бих имала моју сестрицу Анђелију која ми је најближа од свих. Трудим се да из сваке животне ситуације извучем нешто лепо – закључује Александра Макарић.


Коментари1
d270d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Јовановић
Новинарство на Првој? У служби партије? Тешко да ту може бити и "н" од новинарстава.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља