субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 15.01.2020. у 16:00 Драгана Јокић-Стаменковић

По­ри­бља­ва­ње угро­жа­ва па­стрм­ку у на­шим по­то­ци­ма

Не­при­хва­тљи­во је да по­сле два­де­сет го­ди­на ис­тра­жи­ва­ња па­стрм­ског фон­да у Ср­би­ји и су­сед­ним зе­мља­ма на бе­о­град­ском Би­о­ло­шком фа­кул­те­ту и да­ље бар пет де­це­ни­ја за­о­ста­је­мо за све­том у очу­ва­њу ове ри­бље по­пу­ла­ци­је, ка­же проф. Пре­драг Си­мо­но­вић
По­точ­на па­стрм­ка из ду­нав­ског сли­ва (са Црног Тимока) (Фо­то При­ват­на ар­хи­ва)

По­ри­бља­ва­ње је ши­ром све­та пре­по­зна­то као угро­жа­ва­ње јер иза­зи­ва гу­би­так ори­ги­нал­не би­о­ло­шке ра­зно­вр­сно­сти по­точ­не па­стрм­ке, што се у по­след­њих де­се­так го­ди­на ви­ди и код нас, твр­ди др Пре­драг Си­мо­но­вић, ре­дов­ни про­фе­сор Би­о­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и на­уч­ни са­вет­ник Ин­сти­ту­та за би­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња „Си­ни­ша Стан­ко­вић”. Апе­лу­ју­ћи да се за­у­ста­ви та прак­са, ко­ју у по­след­ње вре­ме про­мо­ви­шу „Ср­би­ја­шу­ме”, он ис­ти­че да су од 2000. го­ди­не у мно­гим ов­да­шњим ре­ка­ма, чак и оним ко­је ни­су ин­те­ре­сант­не ри­бо­лов­ци­ма, на­ђе­не но­ве по­ри­бља­ва­њем уне­те ва­ри­јан­те по­точ­не па­стрм­ке. Упр­кос све­му то­ме, ка­же, ни­је би­ло ре­а­го­ва­ња над­ле­жних др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја на та­кво по­гре­шно по­сту­па­ње, без об­зи­ра и на свет­ску те­о­ри­ју и ис­ку­стве­ну прак­су. Про­фе­сор Си­мо­но­вић ис­ти­че да је по­ри­бља­ва­ње па­стрм­ских во­да Ср­би­је пре­ма тре­нут­но ва­же­ћим Про­гра­ми­ма упра­вља­ња ри­бар­ским под­руч­ји­ма, о ко­ме је не­дав­но пи­са­но у на­шем ли­сту, за­ста­ре­ло и на­уч­но до­ка­за­но ло­ше.

– Тех­но­ло­ги­ја про­из­вод­ње мла­ђи по­точ­не па­стрм­ке у уз­гој­ним по­то­ци­ма, ко­јом су у „Ср­би­ја­шу­ма­ма” тек сад овла­да­ли, по­зна­та је још од 1748, кад је пр­ви пут при­ме­ње­на у Вест­фа­ли­ји. Не­при­хва­тљи­во је да по­сле два­де­сет го­ди­на на­ших ис­тра­жи­ва­ња па­стрм­ског фон­да Ср­би­је и су­сед­них обла­сти и да­ље бар пе­де­сет го­ди­на за­о­ста­је­мо за све­том у ње­го­вом очу­ва­њу. Би­ло би ко­рект­но по­ну­ди­ти чи­та­о­ци­ма и дру­га­чи­је гле­ди­ште у од­но­су на прак­су ко­ју по­ме­ну­то пред­у­зе­ће тре­нут­но спро­во­ди на ре­ка­ма Ста­ре пла­ни­не, Зла­ти­бо­ра и Го­ли­је – ис­ти­че про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и до­да­је да иза ње­го­вих тврд­њи сто­је ис­тра­жи­ва­ња ко­ја од 2000. го­ди­не спро­во­ди тим Цен­тра за ге­но­ти­пи­за­ци­ју ри­бо­лов­них ре­сур­са Би­о­ло­шког фа­кул­те­та.

По­точ­на па­стрм­ка (Фото П. Симоновић)

Они од та­да, ни­зом по­сту­па­ка, пра­ве по­пис свих по­пу­ла­ци­ја по­точ­не па­стрм­ке Ср­би­је, струч­но ре­че­но, спро­во­де њи­хо­ву ин­вен­та­ри­за­ци­ју.

Исто ра­де и у Цр­ној Го­ри и Хр­ват­ској, у са­рад­њи с та­мо­шњим ко­ле­га­ма. Све­до­ци су да се на на­ве­де­ним под­руч­ји­ма на­гло сма­њу­је аутох­то­ност по­пу­ла­ци­ја по­точ­не па­стрм­ке, иако су пре­ма по­себ­но­сти ге­не­ти­ке оне зна­чај­не у свет­ским раз­ме­ра­ма. Про­фе­сор ис­ти­че да је не­по­би­тан узрок тог на­ру­ше­ња по­ри­бља­ва­ње по­то­ка и ре­чи­ца па­стрм­ком из мре­сти­ли­шта, а да та­ква штет­на прак­са про­ис­ти­че из за­ста­ре­лог на­чи­на упра­вља­ња тим под­руч­ји­ма, на шта до­сад ни над­ле­жно Ми­ни­стар­ство за за­шти­ту жи­вот­не сре­ди­не, ни­ти За­вод за за­шти­ту при­ро­де Ср­би­је ни­су има­ли ни­ка­кве при­мед­бе.

– Сум­ња­мо и да су на­ша мре­сти­ли­шта пред­ста­вља­ла при­хват­не ста­ни­це јеф­ти­ни­је па­стрм­ске мла­ђи из мре­сти­ли­шта из окру­же­ња, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, на при­мер. Због не­по­сто­ја­ња до­ку­мен­та­ци­је, то је не­мо­гу­ће до­ка­за­ти. Ме­ђу­тим, ис­тра­жи­ва­њи­ма смо про­на­шли мо­ле­ку­лар­не мар­ке­ре ко­ји на то с ве­ли­ком ве­ро­ват­но­ћом ука­зу­ју. Мо­ти­ва­ци­ја фор­си­ра­ња по­ри­бља­ва­ња је ви­ше­слој­на, али је у ње­ној осно­ви ма­те­ри­јал­ни ин­те­рес. Сто­га је де­кла­ра­ци­ја о не­ко­мер­ци­јал­ном ка­рак­те­ру про­јек­та „Ср­би­ја­шу­ма” упит­на, по­себ­но по­сле оче­ки­ва­ња да га др­жа­ва суб­вен­ци­о­ни­ше. Она пред­ста­вља по­пу­ли­зам, а иза то­га увек сто­је при­кри­ве­ни ма­те­ри­јал­ни ин­те­ре­си. Све то ана­ли­зи­ра­но је и об­ја­вље­но 2017. го­ди­не у САД – на­гла­ша­ва про­фе­сор Си­мо­но­вић и ука­зу­је и на по­губ­не ефек­те де­ри­ва­ци­о­них ма­лих хи­дро­е­лек­тра­на по па­стрм­ски фонд и нео­др­жи­во на­сто­ја­ње да се они ума­ње про­мо­ви­са­ним по­ри­бља­ва­њи­ма.

Ломница код Крушевца, на Јастрепцу (Фото Пре­драг Си­мо­но­вић)

При­род­ни мрест је је­ди­но ре­ше­ње

Иако су ра­ни­је ве­штач­ки мрест и по­ри­бља­ва­ње ра­ди по­бољ­ша­ња ста­ња па­стрм­ског фон­да сма­тра­ни на­прет­ком, у но­ви­је вре­ме ја­сно су на­гла­ше­ни не­га­тив­ни ефек­ти по­ри­бља­ва­ња мла­ђи из ве­штач­ког мре­ста, ма­кар она би­ла до­би­је­на од ро­ди­тељ­ских ма­ти­ца узе­тих из при­ро­де. Гру­па еми­нент­них европ­ских би­о­ло­га да­ла је 2010. го­ди­не основ­не пре­по­ру­ке за очу­ва­ње аутох­то­но­сти па­стрм­ских фон­до­ва и на­гла­си­ла опа­сност од по­ја­ча­ног укр­шта­ња па­стрм­ке у срод­ству, не­ми­нов­ног сма­ње­ња ви­тал­но­сти та­квих по­пу­ла­ци­ја и опа­да­ња ње­не број­но­сти.

– То во­ди на­ме­та­њу стал­не оба­ве­зе на­став­ка по­ри­бља­ва­ња ра­ди за­др­жа­ва­ња број­но­сти и ри­бо­лов­не атрак­тив­но­сти, али и не­из­бе­жном гу­бит­ку аутох­то­ног ка­рак­те­ра та­квих по­пу­ла­ци­ја. А кад јед­ном, из би­ло ког раз­ло­га, пре­ста­не мо­гућ­ност да­љег по­ри­бља­ва­ња, та­кве по­пу­ла­ци­је по­точ­них па­стрм­ки пот­пу­но про­па­да­ју или ду­го „бо­лу­ју” и опо­ра­вља­ју се. Уме­сто по­губ­ног по­ри­бља­ва­ња, нео­п­ход­но је обез­бе­ди­ти не­сме­тан при­род­ни мрест по­точ­них па­стрм­ки у на­шим во­да­ма, ри­бо­чу­ва­ре ко­ји ће бри­ну­ти о њој, ње­ном на­прет­ку и очу­ва­њу, од­но­сно ме­ра­ма за­шти­те ко­је тре­ба при­ме­њи­ва­ти. При­род­ни мрест је нај­ви­ше угро­жен кри­во­ло­вом у том пе­ри­о­ду ка­да је па­стрм­ке нај­лак­ше ви­де­ти и уло­ви­ти – апе­лу­је про­фе­сор Би­о­ло­шког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду.

Коментари5
f6147
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana
Hvala autoru na odličnom tekstu, a i Politici na objavljivanju. Potočne pastrmke su samo model po kome se urušava ne samo živi svet u prirodi nego i socijalni odnosi u ljudskom društvu. U zamenu dobijamo privid originala- hibridne i GMO sorte biljaka i životinja, uskoro i klonirane ljude, a socijalni odnosi više nisu ni pokušaj imitacije prirodnog
Branislav
Незнам коме прије да се захвалим за овај прекрасан текст, Политици или проф. Пре­драгу Си­мо­но­вићу. Мишљења сам да наши научници имају још доста других примера од користи. Остаје само питање, како се одбранити од жељеног профита поједица. Бојим се да ако се овоме, и не само овоме, не приђе у решавање што пре, наредне генерације (јер ја сам времешан човјек) ће то скупо да кошта. Оваке грешке се тешко исправљају.
Nikola Vuković
Сјајан чланак захваљујући посвећеном раду професора Симоновића, који је личним ангажовањем убризгао своја знања у природу домовине. Редак пример инжењерског ангажовања науке за опште добро. Једини пут нашег опоравка у сваком смислу је слушање струке и поступање по томе без сувишних коментара. Све што је написано је потпуно тачно и једном за свагда шумари морају научити да су лужњаци и сомови, борови и пастрмке непоновљиви елементи екосистема где год да су, а не економска категорија.
Marinko
Lepo, samo što su te reke i ti potoci kod nas uništeni, Male Hidroelektrane su u trendu, ko koga pita uopšte za pastrmke!
zoran
Dobra tema i dobar tekst..respect

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља