среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

На дијагнозу Кронове болести чекала седам година

У теорији све изгледа једноставно, али у стварности пут до сазнања које обољење човек има траје дуго јер иста болест није иста за свакога
Аутор: Приредила Данијела Давидов Кесарчетвртак, 16.01.2020. у 18:00
(Фото Пиксабеј)
Др Олга Митровић (Фото: Лична архива)

Ја сам типичан пример погрешне дијагностике. Дијагноза Кронове болести постављена ми је 2015. године после готово седам година јер лекари дуго нису препознавали симптоме обољења. Тада сам имала 21 годину. Дуго нико од доктора није испитао мој проблем с анемијом до краја, нико није хтео да провери због чега имам дијареје и зашто се лоше осећам. Кронова болест спада у запаљенске (инфламаторне) болести црева заједно с улцерозним колитисом и некласификованим колитисом. То су хроничне, неизлечиве болести које изазивају доста проблема оболелима, тако да не нарушавају квалитет живота. Оболеле особе се неретко повлаче у себе, долази до отуђења и неприхватања околине. Најчешће оболевају особе у касној адолесценцији и у четрдесетим годинама, али у данашње време виђа се већи пораст оболелих у педијатријској популацији.

На папиру све изгледа једноставно, али у стварности пут до моје дијагнозе је трајао дуго и то је чист пример да је једна иста болест – код сваког човека другачија. Након постављања дијагнозе, признајем, лакнуло ми је јер сам коначно доказала људима око себе и лекарима (опште праксе највише), који су ми свих претходих година говорили да ми није ништа – да ипак није требало тако лако да одбаце моје симптоме и жалбе да са мном нешто није у реду. Све је почело од друге године средње школе, када сам барем неколико пута годишње имала дијареје које трају недељу дана, с пропратним благим боловима и анемијом која ме је пратила кроз целу средњу школу и факултет.

Симптоми су се преклапали с периодима када су ми се дешавале неке битне или стресније ситуације и наравно да нико од ближњих и лекара опште праксе није хтео да дијагностикује ништа више од „нервозних црева”, или „нешто си лоше појела”, или „сезона је стомачних вируса”.

Други проблем с којим сам се сусретала су изостали менструални циклуси и касно добијање првих менструација. Гинеколози су ми говорили да сам много мршава, малокрвна и да морам да се угојим како би се покренули хормони, па сам тада пила уз редовне оброке и „шејкове” за гојење. Међутим, ништа се није дешавало. Упис на Медицински факултет у Београду и оно што даље следи до моје дијагнозе никада нећу заборавити јер ми је дуго требало да се изборим са страхом који сам након свега тога имала.

Сви су мислили да сам хипохондар. У том тренутку барем једном у два месеца током три године имала сам дијареје које су биле опсежне, као и велике болове, тако да сам временом развила механизам да када крене да ме боли стомак и да ме облива хладан зној, најјаче што могу гризем себе по рукама како би направила већи бол него што јесте у стомаку и тиме скренем мисли. Нисам неко ко не трпи болове и не плачем када ме нешто боли, али дошла сам у ситуацију да када кренем да једем почне толико да ме боли да изгубим жељу за храном. Хиљаду пута ми се десило у јавности да ме „пресече” бол као да ми је неко у секунди забио нож у стомак и да морам хитно да одем до тоалета.

Требало је да прође годину дана да прихватим болест. Било је свега... Али сам тада максимално веровала својим докторима, била сам дисциплинована и имала сам огромну подршку породице и дечка. Посветила сам се раду на себи и прихватању болести која ће ме пратити кроз цео живот, а значили су ми и разговори с психологом. „Крон” је мој животни сапутник с којим могу само више у животу да постигнем. Он није неко ко ме спутава и прави ограничења, напротив, с њим сам јача на свим фронтовима. Понекад се свађамо, али довољно сам свесна болести да сам спремна и научена када треба да реагујем.

Чланство у Удружењу оболелих од Кронове болести и улцерозног колитиса уследило је 2016. године, одмах након што сам стала чврсто на ноге. Ово удружење пацијената постоји захваљујући једном дивном човеку – Љиљану Ђаковићу, који се сам изборио за многе ствари које су људима данас доступне. Од тренутка када сам дошла у удружење и заинтересовала се за обољење, мој живот се променио за 180 степени јер ми је донео толико драгих позитивних људи, искуства с обољењем, учествовање на разним едукацијама, саветовалиштима, конгресима и путовањима. Исте године услед сарадње с европским удружењем постала сам члан европске омладинске групе, а од 2019. и члан њиховог одбора, где осим што учествујем у европским пројектима, такође представљам нашу земљу и трудим се да пренесем своја искуства из Србије. Ниво лечења код нас не каска за развијеним земљама. Оно што је у Србији проблем јесте благовремено откривање болести. Сваки вид терапије је ефикасан уколико се да адекватном човеку у право време. Други проблем за који се боримо јесте прихватање степена инвалидности који у свим другим земљама постоји. Постоји известан број особа које немају више од једног метра црева – једног од виталних органа и које треба да имају право на остваривање инвалидности због урушавања квалитета живота. Мој циљ је да невидљиве болести црева учиним видљивијим.

Др Олга Митровић, Удружење оболелих од Кронове болести и улцерозног колитиса Србије


Коментари9
b2e66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kosta Belevski
Takodje pomaze za dijajeru i osusena kora kalinke. Ima je u Makedoniji na pijacima, najvise u Valandovu. Pozdrav.
Мило
Г-ђо Др.Олга Митровић,мој други коментар,надам се да ће бит објављен, ради се ипак о здравству,што нам је највећа светиња.Да би 100% дијагноса била потврђена,моја жена је провела пар дана у болници на испитивањима. Данас је стигао извјештај са потврђеном дијагнозом"Мorbus Chron".Радо би Вам послао извјештај,али требам Вашу адресу.Моју адресу имате у листу "Политике".Желим са Вама координирати.Узгред,моја жена је такође много тога морала да прогута,као "симулант"и слично.
Kosta Stojković
Браво Олга, борба против себе, као и за себе је најтежа али је зато и "победа" најслађа. А твоја победа није "Пирова". Поздрављам.
Мило
Њемачка.Моја жена у 20-доби жалила се 5 год.на стомак.Дијагноза, нервозан стомак,млада дјевојка,љубавни проблеми.Наждерала се таблета против болова.Напокон су установљени жучни каменци.Операција.Након 50-те доби,опет стомак са јаким прољевима.Опет таблете.У 60-тој доби, млада лијечница,Московљанка, диjагностицира Morbus chron.Сад се она брине о њој.Морам напоменути,од како има ту кронову болест,ја имам пакао у куђи.Тако "уживам"моју пензију.
Maja
Sama tragala za dijagnozom godinu dana. Obisla lekare u celoj Srbiji i na kraju u drugoj drzavi dobila dijagnozu i terapiju.
Мило
Маја,занима ме терапија,уколико уопђе постоји.
Препоручујем 22

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља