субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.01.2020. у 21:00 Данијела Давидов-Кесар

Главни град планира продају Апотеке „Београд”

Шта би нови власник оваквог система донео запосленима, али и пацијентима који су навикли да лекове купују баш у њиховим објектима, још није сасвим јасно
(Фото Д. Јевремовић)

После продаје Центра „Сава” и „Београђанке”, град планира да прода Апотеку „Београд”, најавио је јуче Горан Весић, заменик градоначелника.

– Продаћемо у будућности апотекарске установе јер би главни град, као и сви модерни градови, требало да се бави оним што пружа грађанима, а то је комунални систем и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност – рекао је Весић.

С мрежом од 124 апотеке на територији 17 београдских општина, Апотека „Београд” је јединствена здравствена установа такве врсте на Балкану и југоисточној Европи уопште. На њиховом сајту се наводи да запошљавају 1.035 радника, 480 дипломираних фармацеута, 331 фармацеутског техничара и 224 радника других профила неопходних за несметан радни процес у великом систему, као и да имају 69 специјалиста из разних области, два магистра и једног доктора фармацеутских наука.

Шта продаја оваквог конгломерата значи за запослене, али и за купце који су навикли да лекове купују баш у њиховом објектима, још није сасвим јасно. Јасминка Бјелетић, директорка Апотека „Београд”, каже за „Политику” да не зна ништа о продаји ове установе, као и да је град Београд њихов оснивач који има право да одлучује о судбини апотека.

С друге стране, Драгутин Рајевац, из Савеза приватних апотекара Србије, сматра да ће таква одлука донети доста промена у раду државних апотека и да ће многи, после неког времена вероватно добити отказ.

– Нико неће да држи у поподневној смени у једном објекту, када нема много посла, шесторо људи, казаће да им се не исплати. Вероватно ће нови власник неке објекте због добрих локација да претвори, на пример, у кафиће. Онај ко размишља да купи државне апотеке сигурно зна да је та установа предимензионирана и ако жели да настави целокупну делатност, мораће озбиљно да се позабави реорганизацијом. Можда се договори да две године не буде отпуштања, али касније ће сигурно до тога доћи – сматра Рајевац.

Наш саговорник истиче да ипак државне апотеке држе баланс, али да огроман број нема стручни кадар, да не постоји адекватна контрола јер њих никад не кажњавају за пропусте за разлику од приватних фармацеутских радњи.

– Ко год је дошао у Србији до неког новца, има жељу да отвори апотеку јер мисли да она доноси велику добит. Када се упусти у то и види да то није баш тако, онда одустаје. Али ономе ко буде желео да купи државне апотеке биће најважније локације и добри локали у којима се оне налазе. А држава вероватно жели да се растерети губиташа – додаје Рајевац.

Доктор Драшко Карађиновић, из Удружења „Доктори против корупције”, сматра да је превазиђен модел рада по којем функционишу државне апотеке, али да подржава намеру државе да се ствари у овом сектору рашчишћавају. Међутим, по његовом мишљењу, нема сумње да ће бити проблем на који ће начин бити изведена приватизација.

– Апотекари су здравствени радници, а не трговачки путници. Логично је да свака апотекарска јединица буде дата у закуп људима који већ ту раде, то јест да се њима најпре понуди да се некако удруже и остану ту где јесу. Друга могућност је да све објекте купи нека веледрогерија, што није у реду јер ће тако створити монопол – наглашава др Карађиновић.

Весићева најава није једина која се чула о промени власништва српских апотека. У неким градовима апотеке које су пословале с великим губицима издате су у закуп на временски период до 15 година. До концесије је дошло у Новом Саду, Зрењанину, Шапцу, Сремској Митровици… У неким објектима је задржана делатност, али има случајева да су на месту апотека отваране банке, туристичке организације… До тога је морало да дође, како је својевремено објашњавано, због великих дугова државних апотека у Србији, који надмашује 12 милијарди динара. Велики број фармацеута и техничара је морао да оде, уз отпремнину.

У Министарству здравља за „Политику” кажу да подржавају начин решавања проблема апотека с нагомиланим дуговима тако да се оне издају у закуп приватним апотекама јер несумњиво имају огромне проблеме у раду.

– Њима су руководиле локалне самоуправе, створили су се велики дугови. Нама је важно да апотеке задрже функционалност и да буду у служби грађана – додају у Министарству здравља.

Подсећања ради, прва државна апотека у Србији отворена је у Крагујевцу 1836. године, по налогу Државног совјета, а основао ју је магистар фармације Павле Илић. Апотека је два пута пресељавана у Београд: први пут 1839, где је била само осам месеци, а други пут 1841. године.

Коментари26
06019
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja
U društvenom samoupravljanju SFRJ, osnovač Apotekarske Ustanove Beograd šezdesetih godina prošloga veka je državni sistem od Republike preko nadležnog Mistarstva i opština. Samoupravno pravo građana, na zdravstvenu zaštitu u dostupnosti lekova, uvećava postojeću mrežu apoteka. Odlučivanjem u planskoj proizvodnji i raspodeli sredstava stečenih radom, zaposleni raspodeljuju na prostorni zakup, opremanje itd. AUBeograd sa oko 140 apoteka, postojećih tada i danas, u restituciji kap
Ariel
Da pojasnim nesto.Drzavne apoteke koje rade nisu propale.One rade u nelojalnoj konkurenciji gde im je nametnuta javna nabvka koju privatne apoteke nemaju.Sva marza od lekova izdatih na recept ide fondu dok je privatniku i to zarada.Iako pripadaju opstinama plate zaradju sami i sami ih isplacuju-ne daju se iz opstinskog budzeta pa samim tim nisu opstinama na teretu. U drzavnim apoteka svi farmaceuti su sa Beogradskog univerziteta za razliku od privatnih gde je sve vise farmaceuta koji zavrsavaju
Trifun
Dezurne kriticare,koji prolevaju "krokodilske suze" zbog prodaje Apoteke "Beograd",treba podsetiti da je komunizam u svetu propao padom "Berlisnskog zida",a u Srbiji rusenjem Brozove YU/socijalist.samoupravljanja..Srbija se,kao i ogromna vecina sveta,opredelila za kapitalizam..Kao sto devojka ne moze biti "malo trudna",tako ni drzava ne moze biti "malo u kapitalizmu,malo u soc.samoupravljanju"..Posao drzave nije da se bavi komerc.poslovima,nego da stvari uslova da se komerc.firme njime bave..
Tanja
Apoteke su zdravstvene ustanove u sistemu zdravstvene zaštite. Primer Švedske pokazuje da kapitalizam ne mora biti i zločinački, kada se obuzdaju najniži nagoni kapitalizma. U celokupnom zdravstvenom sistemu, država je u Švedskoj zadužena i za apoteke. Samo državna kompanija Apoteket, može da distribuira lekove pacijentima i bolnicama. Takođe, cenu lekova određuje država.
Danilo
Upoređivati farmaciju, sa komercijalnim moze samo neko ko ne zna da je apoteka zdravstvena ustanova, a ne prodavnica.
liber esto
Samo da se zna: apoteka je zdravstvena ustanova, od javnozdravstvenog značaja. I svako opštinsko sjedište mora imati javnu apoteku kojoj profit ne smije biti prioritet. Ne mora svaka posjeta apoteci završiti lijekom; to nekad može biti savjet za dobro zdravlje. S druge strane većina vlasnika privatnih apoteka, ne dozvoljava da iko izađe iz apoteke praznih ruku, čak i ako se bez recepta traže antibiotik ili psihofarmak. A zna se koliki je to javnozdravstveni rizik. Ne činite to ljudi, aman!
ycamrahp
Upravo tako. Prodavaće se lekovi kao što se prodaju krompiri, cigare... jer pacijent iz privatne apoteke ne sme da izađe praznih ruku. Gazda motri! Koga briga za struku. Bitan je profit. A i naši lideri, samozvani eksperti, su polupismeni. Kakav narod, takvi i lideri.
Logika "slobodnog tržišta"ima i efekte
Nekada u "zlom komunističkom sistemu " ( iako komunizam nigde i nikada nije ostvaren nego samo postavljen kao veoma daleki cilj slično" ulasku u EU")na nivoima opština se planiralo koliko će biti potrebno samoposluga , bioskopa, apoteka ili i ambulanti... ) Ako se pojavi potreba kupca apoteka da mu te nepokretnosti donose više novca kao samoposluge određenog lanca ili mesta za " džek pot " broj apoteka će se rapidno smanjiti .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља