четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:06

Светске несташице погурале цену малине

Драстичан пад производње у Чилеу изазвао јагму за овим воћем, што је довело до поскупљења и у Србији
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 17.01.2020. у 08:00
Наредна сезона могла би да буде профитабилнија за домаће произвођаче (Фото Д. Јевремовић)

Због лоших временских услова и драстичног пада приноса малине у Чилеу за овим воћем тренутно влада велика потражња у свету. То је довело до раста откупних цена за око 30 одсто на свим тржиштима, па тако у Србији.

Чиле је, уз Србију, последњих деценија међу највећим произвођачима и извозницима малина у свету, па се несташица одражава на поскупљење. Ако се тај тренд настави, незваничне су процене да би наредна сезона могла да буде профитабилнија и за домаће произвођаче.

У 2019. откупна цена малине на домаћем тржишту била је од 140 до 180 динара, у зависности од сорте. Процењује се да ће ове године, ако производња буде стабилна, откупљивачи за „микер” плаћати минимално 220 динара, а за „виламет” од 190 до 200.

– Произвођачи малина у Чилеу ових дана се суочавају са веома неповољним временским условима. Због тога ће се наставити тенденција пада производње, што је већ довело до пораста цена. Иначе, њихова најзаступљенија сорта „херитиџ” плаћана је у откупу 1,5 долара, што је знатно повећање у односу на прошлогодишњу цену од 1,2 долара по килограму. Малина је у овом тренутку веома тражена, али је на свим тржиштима има мало – изјавио је Александар Лепосавић, водећи стручњак за малину у Србији.

Лепосавић је истакао да је прошле године у нашој земљи произведено око 53.000 тона овог воћа и да је и код нас заступљен тренд пада производње. Напоменуо је да ће ова година бити на неки начин преломна кад је реч о опстанку домаћих малинара. Ако се, каже, настави досадашњи однос према произвођачима и највећем броју хладњачара, то неће бити добро за очување већ пољуљане позиције српског малинарства. Међутим, додаје, садашње прилике и кретања на тржишту указују да „за наше малинаре долазе боља времена и да треба интензивирати улагања у ову производњу”.

– Слично је и у другим државама. Рецимо, Босна и Херцеговина имале су принос око 9.000 тона, што је велики пад наспрам 22.000 тона, колико су производили раније. Мању производњу бележе и Украјинци. Као и сви већи произвођачи, осим Мексика, који и даље производи 112.000 тона, али се малина из те земље продаје свежа, што значи да се наши извозници на светској тржници не сусрећу са њиховом робом – рекао је Лепосавић за наш лист.

Како је пренела агенција Рина, Чилеанци се до сада нису сусретали са овако драстичним временским приликама, које изазивају нагло скраћење периода бербе и смањују принос малине, али и другог воћа. То представља највећи проблем произвођачима који немају довољно воде за заливање. Берба првог рода најзаступљеније сорте у овој земљи трајала је веома кратко и убрано је мало плодова. То је проузроковало раст цена сировине за 30 процената по килограму. Та агенција преноси да је берба друге по заступљености сорте „микер” такође кратко трајала, због чега је и цена била за 35 процената виша.

Александар Лепосавић недавно је на конференцији Регионалног савета за јагодичасто воће упозорио да скупа радна снага и ниски приноси по хектару оптерећују производњу малине код највећег броја земаља произвођача. Према подацима Светске организације произвођача и прерађивача малине, производња у свету се у претходних десет година готово удвостручила – са 310.000 тона у 2008. на 590.000 у 2017. години. Србија је 2016. произвела 83.000 тона, а само две године касније 56.000 тона малине.


Коментари14
33118
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Оставите ви шта ће бити ОВЕ године, него шта ће бити са ценом ПРОШЛОГОДИШЊЕГ рода? Несташица је ВЕЋ наступила и цене су ВЕЋ скочиле, што ће искористити хладњачари. Неће бити ништа!!! Излаз за произвођаче и воћа и поврћа је удруживање и стварање Задруга, које би имале своје хладњаче, па и прераду, паковање и продају. Пример су Задруге у Италији, које су осниване 1950-их (и постоје и данас), кад је код нас пропао комунистички експеримент насилног утеривања у колхозе.
lala
Bilo bi korektno da svi hladnjačari koji su za 2019 godinu isplatili manje od 180 dinara dopate razliku do ove cene. To bi stimulisalo malinare a kupili bi i kvalitetnije đubrivo i preparate. Hladnjačari treba da odmah potpišu ugovore sa proizvođačima sa akontacionom cenom od 220 dinara
Beogradjanin Schwabenländle
Малине, опет малине, малине без краја. У Ваљевском округу , где је живео један део наше породице се гајила малина, била је одлична, јеча се само свежа, никаквих ту хладњачара, читај лопова није било. Иначе су још стари српски писци одавно у њиховима делила жигосали препродавце који су варали и пљачкали сељаке, чак касније и у комунизму, били су у спрези са влашћу. Ја за једем малину само у време када је зрела, исто тако и остало воће и поврће. Не једем ништа вештачко, што се данас углавном прода
Budimir Djokić
300 g malina u Maksiju 350 dinara. Ova cena se ne menja godinama.O čemu mi pričamo?
Poznavalac_prilika
@Dragan To je nemoguce uraditi jer cena se ne formira samo na osnovu nase ponude vec na osnovu celokupne ponude. Ako ponudimo previse visoke cene necemo uspeti brzo da ugovorimo nasu robu a rizikujemo da roba mozda ostane i neprodata sto se isto desavalo. Drugo morate da shvatite da nase najvece firme svoje kupce snadbevaju 365 dana u godini tako da jako mora da se vodi racuna da budemo konkurentni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља