среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19
ПОСЛАНИЦИ ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ ПРЕДЛАЖУ ПРОМЕНЕ ИЗБОРНИХ ЗАКОНА

Нижи цензус не сме да повећа природни праг за мањине

Измене се, по свему судећи, неће односити само на спуштање цензуса него ће бити обухваћене и одредбе закона које се тичу учешћа на изборима партија националних мањина
Аутор: Биљана Баковић - Мирјана Чекеревацпетак, 17.01.2020. у 22:55
Фото А.Васиљевић

Предлог измена Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, којима ће се цензус од пет одсто спустити на три одсто, поднеће народни посланици, рекла је премијерка Ана Брнабић, наводећи да Влада Србије не ради на томе. Према сазнањима нашег листа, као званични предлагач измена закона наступиће највероватније посланичка група Српске напредне странке, од чијег лидера је и потекла ова иницијатива за спуштање цензуса, а могуће је да се то учини и у име владајуће коалиције. У сваком случају, за очекивати је да ће цела коалиција да стане иза овог предлога, који би требало да се нађе пред посланицима током фебруара на ванредној седници коју мора да затражи најмање 84 посланика.

А измене се, по свему судећи, неће односити само на спуштање цензуса него ће бити обухваћене и одредбе ових закона које се тичу учешћа на изборима партија националних мањина. Александар Вучић, председник Србије и лидер Српске напредне странке, нагласио је да ће бити размотрен природни праг за мањинске странке. Категоричан у ставу да неће бити степенастог цензуса, који би, како је рекао прекјуче у Новом Бечеју, ишао контра интересу „оних који су мањи”, додао је да се, приликом смањивања цензуса, мора водити рачуна да се не погорша статус мањинских група, односно да се њима не повећа природни праг.

А то би могло да се догоди ако због нижег цензуса више изборних листа уђе у парламент (исто се односи и на локалне скупштине). То значи да ће бити мање расутих гласова, који иначе не улазе у обрачун мандата, односно више изборних листа којима Републичка изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника. Према Закона о избору народних посланика, „мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем 250”. У „сваку поједину изборну листу” спадају оне које су прешле цензус и изборне листе које су пријавиле странке националних мањина. Добијени количници разврставају се по величини а у обзир се узима 250 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпада.

Сама формула за обрачунавање мандата, очигледно, није једноставна (реч је о тзв. Д’Онтовом систему рачунања мандата), а резултат зависи од више фактора – излазности, броја важећих и броја расутих гласова, од броја учесника на изборима и броја оних који су стекли услов за расподелу мандата. А најпре, наравно, од броја гласова за појединачне изборне листе. Ако упоредимо парламентарне изборе 2012. (број бирача који су гласали био је око 3,9 милиона), 2014. (3,6 милиона) и 2016. године (3,8 милиона), видећемо да је број расутих гласова био у првом случају близу 466.000, у другом 699.000, а на последњим изборима око 130.000 добило је осам листа које нису прешле цензус.

Истовремено, 2012. године, Савез војвођанских Мађара освојио је пет мандата са добијених око 68.000 гласова, 2014. шест мандата (око 75.000 гласова), а 2016. четири мандата (56.600 гласова). СДА Санџака пре осам година имао је два мандата са 27.700 гласова, пре шест година – три мандата са око 35.000 гласова, а 2016. освојио је два мандата са 30.000 гласова. Коалиција Албанаца прешевске долине је 2012. добила нешто више од 13.000 гласова и освојила један мандат, а Партија за демократско деловање је две године касније са 24.000 гласова имала два мандата, док је 2016. са 16.000 гласова добила један мандат.

Професор Факултета политичких наука Милан Јовановић рекао је раније за Танјуг да је изборни систем „као паукова мрежа и када додирнете једну тачку онда то утиче и на остале елементе изборног система”. На „природни праг” за мањине ће очигледно утицати, нарочито имајући у виду да се у закону о избору посланика не помиње конкретно ова врста позитивне дискриминације. У члану 81. каже се само да „политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од пет одсто гласова од укупног броја бирача који су гласали”.

Када су пре две године представници хрватске националне мањине у Србији и државе Хрватске тражили обезбеђивање гарантованих места у српском парламенту, потпредседник владе и лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић подсетио је у изјави за „Политику” да је управо он, приликом измена закона 2004. предложио модел „природног прага” с којим се најпре сложио Јожеф Каса, тадашњи председник СВМ-а, па затим и остали у владајућој коалицији коју је предводио ДСС Војислава Коштунице. „Ми смо вагали све могуће моделе, тражећи најбољи, и ово садашње је најбоље јер омогућава једној мањини која има 0,4 одсто гласова да уђе у парламент”, навео је Љајић и указао да је „немогуће у земљи која има 28 националних мањина и етничких заједница гарантовати место свим тим заједницама”.

 

Траже смањење броја потписа за кандидовање

Председник Странке правде и помирења (СПП) Муамер Зукорлић подржава иницијативу Ромске партије да се смањи, односно преполови број потребних потписа бирача за изборне листе националних мањина на свим нивоима, те да са садашњих десет износи пет хиљада. Како је рекао за Танјуг, сада постоји неравнотежа између природног цензуса који је потребан за једног посланика мањинских народа за улазак у парламент и 10.000 потписа где су, каже Зукорлић, „мањинске странке биле једнако условљене као и друге које представљају већински народ”.

И бугарска национална заједница подржава иницијативу Ромске партије, изјавио је председник општине Босилеград и члан Савета бугарске националне мањине у Србији Владимир Захаријев. Законом о избору народних посланика било је најпре предвиђено да и странке националних мањина прикупе најмање 10.000 потписа за кандидовање на изборима, а 2007. је закон измењен тако што је прописано да је странкама националних мањина неопходно 3.000 потписа. Међутим, Уставни суд је рекао да је та одредба неуставна, па је опет враћена цифра од 10.000 потписа.

 

Брок: Не постоји јединствено европско правило

За члана немачке ЦДУ и бившег европарламентарца Елмара Брока питање одлуке о промени изборног цензуса је унутрашње питање Србије, а не питање европских принципа. „Код нас је цензус пет одсто. У Великој Британији имате већински систем где са 40 одсто гласова можете да освојите апсолутну већину. Реч је о различитим изборним системима.

Шпанија на пример нема цензус. Не постоји европско правило којег треба да се придржавамо. Спуштање на три одсто може да има различите ефекте. Може да креира различитију скупштинску слику, али такође некада може да представља и потешкоћу за формирање владе”, објаснио је он јуче за Танјуг. Подсетио је да у Немачкој не постоји изборни цензус за улазак странака у Европски парламент, али да је сада ЕУ донела одлуку да цензус за европске изборе буде минимум три одсто.

 


Коментари1
54adb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

OrlovaSloboda
D'Ontov metod je jedan od najjednostavnijih, i najboljih, metoda za preračunavanje glasova u mandate. Satoji se od samo jedne matematičke radnje - delenja. Inače, smanjenje izbornog (zakonskog) prava ne utiče na broj poslanika koji osvajaju liste stranaka nacionalnih manjina. Pa tako ni eventualno smanjenje sa pet na tri posto. Na broj manjinskih poslanika, pored broja osvojenih glasova, utice ukupna izlaznost na izbore.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља