петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.01.2020. у 17:54

Потресан говор младих аутора из Ирана на Кустендорфу

Фото Танјуг - Р. П.

МОКРА ГОРА - Претпоследње вече такмичарског програма овогодишњег Кустендорфа обележио је потресан говор двојице Иранаца, младих ствараоца који су представили филм „The other”.

Пред пројекцију филма они су замолили да говоре о „горућој ситуацији” у њиховој земљи и да замоле за солидарност према избеглицама.

„Наша земља пролази кроз најтежи период. Захвални смо Србији што је примила толики број избеглица. Овом приликом замолили бисмо да примите и будете љубазни према онима који долазе, јер отићи у избеглиштво је најтежа одлука у животу”, казали су Саман Хосеинпуор и Ако Зандкарими, који су били обучени у иранску народну ношњу, преноси Танјуг.

Публика је узвратила срдачним аплаузом и подршком.

Вечерас ће посетиоци Кустендорфа погледати последњу групу филмова у такмичарском програму, а жири ће до сутра одлучити од 21 остварењу колико конкурише за Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

 

Отворена изложба „Модерна” у Андрићграду

МОКРА ГОРА - У оквиру овогодишњег Кустендорфа данас је у Андрићграду у Вишеграду отворена изложба „Модерна, избор радова из колекције Куће легата”.

Поставка, чија је ауторка историчарка уметности Дина Павић, обухвата читав правац под чијим окриљем су стварали неки од најзначајнијих уметника српске сцене.

Павићева је у уводној речи казала да је у оквиру Модерне као целине уврштено неколико подцелина „које представљају портрете, просторе и промене”.

„Можете видети занимљиво сликарство Петра Добровића, његов портрет Мирослава Крлеже, као и снажан аутопортрет Миленка Шербана. Ту је мртва природа Саве Шумановића, Марка Челебоновића, Љубице Цуце Сокић и Недељка Гвозденовића”, навела је ауторка.

Ови су уметници само неки из широког опуса изложбе, а како је истакла Павићева, сви су веома различити, али их спаја жеља за померањем граница и истраживање на пољу слике.

„С друге стране су пејзажи Петра Лубарде и Милана Коњовића који су били својеврсно оруђе за ослобађање простора у њиховој сталној борби за ликовну уметност”, казала је Дина Павић.

Она је додала да Модерну треба схватити као „један отворен систем сучељавања, конфликата, разних идеја, идеологија, личних филозофија...

Изложбу је званично отворио директор Куће Легата Филип Брусић Ренауд истакавши да је сарадња са Институтом постала лепа традиција као и да овом поставком њихова кућа прославља 15 година постојања.

„Прво смо је поставили у Београду, сада овде у Вишеграду. Наш задатак и мисија је да се старамо о легатима и збиркама које су Београду поклонили или завештали његови уметници. Овде се налазе дела из 11 легата попут Петра Лубарде, Вељка Петровића, Косте Богдановића, Цуце Сокић... Желимо да прикажемо шта су наши највећи уметници оставили своме отачеству”, казао је Брусић.

Изложба „Модерна” биће отворена до 28. фебруара, а представља плод сарадање две установе, Куће легата у Београду и Андрић института у Вишеграду, уз подршку Министарства културе и информисања, као и Секретаријата за културу, преноси Танјуг.

  

Коментари8
38e49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pekobarac
Kada dodjem u Srbiji u Beograd pa pogledam te "jadne" izbeglice sa najmodernijim telefonima a svi mladi i okupljaju se preko puta autobuske stanice. Nusu to one izbeglice kao Srbi iz Krajine, Kosova ili Bosne. To su sve financiske izbeglice i idu trbuhom za kruhom.
Petar Petrović
Иранци као и сви други који поштују законе, као и ми остали, нека су добро дошли. Што се тиче финансирања Секретаријата за културу и ту би било добро да се поштује закон пошто секретаријат треба да стави на листу приоритета културне догађаје који се тичу града Београда, а не неких у другој држави. МКИ има наравно могућности да финансира и пројекте у другим државама ако мисли да је то приоритет, ја сам мишљења да у конкретном случају то није баш оправдан трошак...
ВлаДо
Штета што организатор није искористио прилику да након говора тих Иранаца прочита им пјесму"Остајте овдје сунце туђег неба неће вас гријати као ово овдје".
Vidak Petrovic
Šantić je u časopisu “Zora” čiji je bio suosnivač objavio tu pesmu posvećenu Muslimanima, koji su masovno napuštali Bosnu i Hercegovinu dolaskom Austro-Ugarske i odlazili u Tursku. Naravno, poruka je univerzalna. Ali, izbeglištvo i emigraciju tesko mogu razumeti oni koji nisu nikada bili ni jedno ni drugo. Takve odluke se ne donose olako jer dve najveće planine pred svakim čovekom su kada prekorači prag roditeljskog doma zauvek, i kada se odluči da ode iz domovine, sta god da je uzrok odluke.
dr Slobodan Devic
Emr Kusturica je "redak zver". Trebao bi da dobije Nobelovu nagradu za mir. Jeste, kada to ne bi bila politika. Kapa dole i duboki naklon!
Zivan Ra(d)osavljevic
Svi su oni dobrodosli u srbiju dok postuju njene zakone, ako se ponasaju uctljivo i kulturno ja nemam nista protiv
mile
Zivim u inostranstvu dugo. Imam iskustva sa svim mogucim nacijama pa i irancima. Iranci koje sam ja imao prilike da upoznam sirom sveta su veoma skolovani, svoju decu teraju na univerzitet, jako su vredni i veoma uspesni cime god da se bave. Jako brzo se prilagode mestu gde zive i tesko ih je razlikovati od domorodaca. Mnoga vise su "evropskiji" od samih evropljana. Jako kulturan narod. E sad ima svakakvih verovatno i zavisi ko ti dopadne ali ovo je moj generalni utisak.
Smišljen projekt
Tako smo dobrodošlicu želeli i mnogima iz Albanije na Kosovu i Metohiji, a posle, zna se, kad su preovladali. I ne samo iz Albanije. Nije ovde reč o dobrodošlicama ili ne, suština je zašto ljudi iz svojih zemalja odlaze, da li moraju, ko je osmislio taj globalni pokret naseljavanja Evrope, ko finansira, kakva je odgovornost kolonijalnih sila, i kakve će sve posledice iz svega biti. Svi migranti su mladi ljudi, zašto se ne bore protiv strane vojske u svojoj zemlji, ako zbog toga beže, itd

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља