уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
ИНТЕРВЈУ: др МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ, генетичар

Бела куга и одлазак младих катастрофални су по Србију

Аутор: Данијела Давидов-Кесарсубота, 18.01.2020. у 21:30
(Фото Лична архива)

Српски генетичар Миодраг Стојковић, у научним круговима један од врло уважених и признатих стручњака, који тренутно ради на чувеном Универзитету Харвард, добио је позив да буде део групе која ће кандидовати научнике за Нобелову награду у области медицине. Oвај позив стигао му је с Института „Каролинска”. У разговору за „Политику” Стојковић, који ће наредних недељу дана бити у Србији, каже да је ово велика част за њега јер такав позив добију научници који су се за то квалификовали. „Број научника који добије такву прилику већи је него што мислимо јер је број изврсних научника из области медицине и физологије више него импозантан, ту укључујем и наше научнике”, наглашава наш саговорник.

Због чега сте се својевремено вратили у Србију и чему сте планирали да се посветите?

Наша земља се сусреће с много проблема, а по мени су два веома битна, а катастрофална по земљу: бела куга и одлазак младих људи. Када сам се вратио, жеља ми је да била да, поред Специјалне клинике за лечење стерилитета у Лесковцу, оснујемо и научни центар у Крагујевцу који ће се бавити истраживањима, превођењем научних резултата у праксу и едукацијом студената и младих научника. Болница у Лесковцу у међувремену успешно ради више од 11 година, Центар изврсности то јест Центар за регенеративну медицину у Крагујевцу годинама не мења тужну слику наше небриге о већ одобреним пројектима, сопственим могућностима и веру у младе људе.

Да ли је поновни одлазак у иностранство за вас био неминован, шта у Србији не функционише добро?

Управо та чињеница да желите да радите, али сте спутани, скрајнути… онемогућени да се бавите нечим што вам је жеља, животни циљ, то је био главни окидач зашто смо супруга Петра и ја сада у Америци. А с друге стране, у исто време добијете понуду из Бостона и могућност да се поново бавите конкурентном науком и да можда добијете одговоре на научна питања која свакодневно постављам, не само самом себи већ у првом плану постављају забринути пацијенти. Код нас је небрига о човеку дошла дотле да нас сваки људски гест више него изненади. Нажалост, највише ме је изненадила и разочарала чињеница да вас оцењују првенствено по политичком опредељењу, а онда бадава рад, резултати и жеља за новим знањем.

Харвард је тражио да две године водите пројекат о могућностима примене матичних ћелија у лечењу стерилитета. Докле сте стигли с истраживањима?

Овде радимо са ћелијама које у себи носе информацију зашто и како настају одређене болести. То јесте будућност јер је крајњи циљ лечити узроке болести, а не њихове симптоме до појаве следећих. Додатно, и сигурно врло актуелно за нашу земљу, јесте утицај загађености на здравље и промене генетског материјала. Постоје студије које доказују да је број болести, укључујући број изгубљених трудноћа, већи у градовима с већим загађењем околине.

У вашој Специјалној болници „Спебо” у Лесковцу до сада је прошло више хиљада парова који се боре са стерилитетом и за 11 година помогли сте да се роди 800 беба. Да ли сте задовољни процентом успешности вантелесне оплодње?

Више него задовољан јер не заостајемо за западним установама. И више сам него срећан јер свакога дана добијам слике новорођених беба из целе земље и света. Додатно, а што је мени јако битно, и зато што се у болници и даље школују нове генерације ембриолога и гинеколога које с успехом воде борбу против стерилитета. На то сам посебно поносан.

Шта би требало променити у тренутном пружању услуга вантелесне оплодње за које трошкове покрива Републички фонд за здравствено осигурање?

Добро је што је број покушаја повећан, што је повећана старосна граница за жене. Било би боље да пацијенти могу да оду на вантелесну с ваучером тамо где они желе, а још боље са здравственом књижицом директно у једну такву установу. За пацијенте је веома напорно да више пута сакупљају анализе, путују, иду на комисије. На тај начин пацијенти би избегли све те напоре.

Како то да се код нас не зна тачан број рођених беба и однос урађених процеса и остварених трудноћа за све поступке од када је држава то почела да финансира?

Не знам. Требало би да је свака установа у обавези да податке редовно шаље, што и ми чинимо. То је пре питање за Управу за биомедицину и надлежне. Мада, када смо и ми постављали различита питања надлежнима, нисмо увек добијали одговоре.

Ваш став је да у комисијама које доносе здравствене одлуке требало би да се нађу и приватници. Зашто?

Зато што подједнако учествујемо у нечему што се зове борба против стерилитета и беле куге. Заједно бисмо били бољи, организованији, много бржи и ефикаснији у намери да се што пре помогне пацијентима. Додатно, сви бисмо имали прилике да на једном месту чујемо ко шта мисли о регулативама, предлозима и изменама закона.

Мислите ли да ће се икада завршити реализација ваше идеје о формирању банке матичних ћелија?

Надам се да хоће, иако заправо мислим да неће. Није више до мене. Али о томе сведоче године које смо протраћили, од којих нас је као државу свака коштала више милиона евра и које су обележили одласци људи који су заиста имали жељу да раде у банци.

Мислите ли да су у Србији знање и наука сада више цењени него раније?

Нажалост није тако. Ми имамо изразито поштовање према науци и нашим научницима, али мука при томе је што су већина њих или напустили овај свет или земљу. Они који су остали не наилазе на много разумевања или помоћ, нарочито ону која ће им омогућити да имају погодну инфраструктуру, опрему и материјал. Укратко, шансу да се квалитетно баве својим послом. То је огромна штета за земљу, имајући у виду колико наших младих људи редовно осваја медаље на различитим такмичењима, а колико младих научника своју будућност ипак види негде другде.


Коментари30
98f9a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boro
Hvala vam sto ste ovo rekli u lice Srbiji srpskoj vlasti i eliti.Ovo je najbolnije pitanje i najopasnija pretnja Srpskoj naciji i drzavi. Veca od svih ostalih pretnji. Kojom neprijatelji postizu najvece efekte vece i od same agresije. Ali ovo je u srpskom politickom zivotu tabu tema.
MilanM
Jos 1989 godine sam citao slican clanak u kome se javnost opominje da je broj stanovnika u opadanju i da - iz raznih razloga - taj trend preti da ugrozi sve aspekte drustva u tadasnjoj Jugoslaviji. To je bilo pre 30 godina i to vreme je zauvek izgubljeno. U Srbiji se nista korenito ne menja i ne vidim da ce se u buducnosti bilo sta promeniti, samo ce ovakvi tekstovi postajati sve strasniji i tuzniji...
Миодраг Стојковић
Хоће ли овде неко да одговори, или да одговара, зашто наш најбољи научник није примљен у САНУ.
Ne/moc
Nije to problem, brzo ce to popuniti migranti stav je nasih vlasti. Ona poslanica je rekla da jedva ceka da glasa za zakon kojim se srpska imovina poklanja migrantima. Ona sto je iz Skupstine opominjala sudiju Majica da ima decu, sta god to znacilo.
Из мог угла
У току је прерасподела свих ресурса а људски ресурси ,у савременом свету ,прерасподељују се ратним разарањима , економским притисцима и пустошењима.Нажалост Србија је била и јесте изложена и једном и другом , као и много пута до сада , али као што је рекао чувени српски политичар ,у једној од бројних криза:"Спаса нам нема, пропасти нећемо ".
Nestor
To je rekao ,,čuveni,, Nikola Pašić a pri tom je mislio isključivo na SEBE. Poslednji koji bi trebao da ima spomenik je upravo on.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља