среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:17
ПОГЛЕДИ

Црна Гора – питања која траже одговоре

Аутор: Владимир Првуловићчетвртак, 23.01.2020. у 18:00

Да ли постојање Црне Горе, као самосталне државе српског и црногорског народа, угрожава њен статус пуноправне чланице НАТО пакта? Пакта који је Србију и Црну Гору 1999 године гађао специјалним и касетним бомбама и оставио заувек опустошене делове тадашње заједничке земље Савезне Републике Југославије, с тешким последицама по земљиште, биљни и животињски свет, воду, храну и генерације које долазе.

Да ли црногорски политичари који су усвајали наводни закон о слободи вероисповести знају одакле потичу или им је специјалним инјекцијама убризгано неко друго идентитетско порекло? Да ли за њихов културни и национални идентитет ишта значе Стефан Немања и његови синови Вукан, Стефан Првовенчани и Растко или било ко из лозе Петровића? Сећају ли се речи њиховог најславнијег претка, песника и мислиоца Петра Другог Петровића Његоша? За њега су сви Црногорци били само и искључиво Срби који живе на територији Црне Горе (или у држави Црној Гори). Његош је од својих најранијих песничких радова за себе с поносом говорио да је Србин и свог српског идентитета није се одрицао до краја живота. Да ли је та чињеница ометала постојање Књажевине и потоње Краљевине Црне Горе? Ако имају имало националне свести, морали би да се преслишају пре него што крену да уништавају последње заједничко језгро српског и црногорског народа које постоји од десетог века. Морали би да проуче још једном ко су били оснивачи Краљевине Дукље, државе Зете, Рашке и српских држава на просторима данашње Црне Горе, Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Није њихове претке изнедрила и уздигла нека ванземаљска империја, већ краљевске породице Петровића и Карађорђевића, српска православна вера и јуначки српски народ из ових крајева. Да их подсетим: Краљевина Црна Гора (настала из књажевине и постојала од 1910. до 1918) безусловно је капитулирала 16. јануара 1916. Аустроугарска војска ју је окупирала и увела војни правни режим. На тој територији је од 1916. важило аустроугарско религијско право. Аустроугарска је, на својој територији, признавала Карловачку патријаршију Српске православне цркве, као једину наследницу Пећке патријаршије. У Аустроугарској монархији црквена имовина је била приватна и привилегована, као уосталом и у Краљевини Црној Гори. Војвода Живојин Мишић је освојио 1918. те територије које су биле у административном саставу Аустроугарске и, на основу одлука Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, познате Подгоричке скупштине од 24. до 29. новембра 1918, оне су постале део Краљевине Србије. Дакле, нису биле окупиране, већ ослобођене аустроугарске окупације од стране српске војске. Данашњи црногорски политичари би морали знати: нису могуће накнадне преправке прошлости, ради задовољења прохтева актуелне власти. То само води у хаос. Но, они очигледно желе да заувек укину све што је српско из колективног сећања црногорског народа. Како се они национално и верски препознају? У шта верују?

Мило Ђукановић се, као млади комуниста, борио да Српска православна црква буде одвојена и независна од државе. То је на уставном плану и постигнуто. Шта онда држава Црна Гора, пред очекивани улазак у Европску унију треба да учини? Да укине Српску православну цркву, да јој одузме културна добра непроцењиве вредности, својину, цркве, манастире, метохе и светитеље и да је претвори у привезак државе Црне Горе? Да ли то, примером, они желе да сугеришу да слично уради и самозвана држава Косово, коју су званично признали, противно вољи сопственог народа? Све што је српско, православно, црквено и Божије, треба национализовати и претворити у својину Црне Горе. Зашто? Зато што носи име Српске православне цркве? Српска православна црква, као шеста по значају међу братским православним црквама, по подацима Васељенске патријаршије, обухвата око 15 милиона верника, у око 400 манастира и више од 30 епархија широм земаљске кугле. Хоће ли Република Црна Гора то да доведе у питање?

Ако желите да постанете пуноправни члан Европске уније, господо из Подгорице, мораћете и законом и делима да поштујете приватну својину сваког човека, групе или компаније, па и цркве. Поготово што су црквену својину комунисти атеисти насилно одузимали од Српске православне цркве, која је била и остала чувар нашег националног идентитета. Порука за власти у Црној Гори: време је да се коначно определите, јесте ли сурова балканска аутократија или европска демократија која поштује устав сопствене земље, штити приватну својину и међународно призната људска и културна права својих грађана?

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари15
26386
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Fatum
Ja nemam nikakvih pitanja. Na putu od monarhije do republike Crna Gora se našla u raskoraku izgubivši svoj stari identitet pre nego što je stekla novi. Otkako je 1916. kapitulirala, dvaput je „obnavljana“, najpre pod Musolinijem a zatim i pod Titom i Milom, ali uvek kao antisrpska. Njoj je namenjena misija da iskoreni svoje srpske korene, kako zbog same sebe tako i zbog načelnog srpskog antagonozma sa Zapadom. Ali kao što Srbiji nije posrećilo jugoslovenstvo neće ni Crnoj Gori to crnogorstvo.
Skender
@RedProf "... a kršna i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje, ni Murate, ni za Bunaparte. Svi oni biše i preminuse i pokoji svi svoj mač o Crnogorce opitaše pa nestaše, a Crna Gora ostade dovijeka [...]". Ako neko nije primetio u isti rang je veliki Njegoš stavio i Murata i Bonapartu i Nemanju" Није Његош ставио у исти контекст ову тројицу као непријатеље ЦГ, већ као велике људе који су ипак смртни. Прочитајте "Посвета Праху Оца Србије", па ћете схватити. Толико о вашем образовању.
RedProf
A evo šta kaže o Crnoj Gori najveći njen Srbin, vladika Rade: "... a kršna i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje, ni Murate, ni za Bunaparte. Svi oni biše i preminuse i pokoji svi svoj mač o Crnogorce opitaše pa nestaše, a Crna Gora ostade dovijeka i strašnoga suda u svojoj volji i slobodi". Ako neko nije primetio u isti rang je veliki Njegoš stavio i Murata i Bonapartu i Nemanju. A pisac ovog teksta iznad se potpisuje kao profesor univerzitet. Preporučujem, pročitati njegov CV.
др Милан Лекић
Мале али битне корекције историјских чињеница који су најдоњи камен спотицања у српској Црној Гори и шире. Никада у средњем вијеку ниjeсу постојале "Краљевина Дукља", "држава Зета", "Краљевина Рашка", "Босна", поготово не "Хрватска". Ни у једном се византијском извору не могу прочитати такви ентитети. Од 9в. постоји "тема" Србија-Далмација у којој живе Срби-Далмати", којом влада "велики жупан (архонт) српски Далмације, Босне, Хума, Травуније, Диоклије и Раса", а од 1221. "краљеви Србљем...".
Trifun
@Petar,Zagreb Ne ruse Srbi postojece granice..Srbi u CG su narod koji,po medjunarodnom pravu,imaju pravo na samoopredelenje.Pogotovo tamo gde su vecina i pored brutalne asimilacije u instant CG naciju.Srbi Boke i severa CG imaju legitimno pravo da se organizuju i poniste odluke komunistickog "ZAVNO za CG i Boku",kao nedemokratske donesene pod pritiskom..Boka,pre 1945,nikad nije bila u sastavu CG,a 1918.g se prisajedinila Kraljevini Srbiji,pre inezavisno od odluka Podgoricke skupstine..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља