понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:47

(Не)испуњени захтеви Стратегије образовања до 2020. године

Tврдњу министра просвете Младена Шарчевића o успешно спроведеним свим циљевима овог документа оштро критикује проф. др Иван Ивић, напомињући да не само да то није остварено него да се радило чак и супротно од предвиђеног
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 18.01.2020. у 11:35
Планови у области образовања представљени су прекјуче новинарима (Фото Министарство просвете)

Министар просвете Младен Шарчевић прекјуче  је истакао да је тим који ради с њим успео да у потпуности изврши захтеве Стратегије развоја образовања до 2020. године, која је још увек актуелна.

– Ми смо негде крајем 2019. године од Европске комисије, односно Комесаријата за образовање, добили оцену да је њена реализација сто одсто. Било је тешко то радити јер није постојао акциони план како то треба да изгледа. На изради нове стратегије ради се више од осам месеци, и то у великим тимовима који су обухватили стручњаке из високог образовања, академске заједнице, института, завода, основних и средњих школа. Ту су и људи из Европске комисије који нам помажу да стратегија добије изглед какав треба да има – рекао је министар у уводном излагању на конференцији за новинаре којом је званично започета процедура представљања будуће стратегије за образовање и науку до 2030. године.

Ова охрабрујућа прича министра Шарчевића, међутим, не пролази на испиту код проф. др Ивана Ивића, једног од главних координатора у изради Стратегије образовања до 2020. године, иначе првог стратешког документа наше државе којим је обухваћено комплетно образовање од јаслица до докторских студија.

– Апсолутно је нетачно да је испуњено оно што је стратегијом предвиђено, као и да није постојао акциони план за спровођење стратегије развоја образовања. Постојао је. Влада га је усвојила и – заборавила. Нема никаквог документа Европске уније који потврђује да је стратегија испуњена, постоји њихов интерни документ о томе где они тврде да је остварена сто одсто што, понављам, није истина. Као један од два главна координатора у изради Стратегије развоја образовања до 2020. тврдим да не само да није остварена него је велики број мера које је садашње министарство донело у супротности са стратегијом коју смо урадили – негодовао је професор Ивић.

На наше питање да тврдње поткрепи примерима, он наводи да се у актуелној стратегији, рецимо, не спомиње дуално образовање, које је овој власти ударна тачка, иако је супротно основним интенцијама стратегије где је нагласак на вишим нивоима и квалитету образовања. Према последњим званичним подацима, више од 80 одсто ученика трогодишњих средњих стручних школа на ПИСА тестирању не достиже основни ниво писмености, подсећа Ивић у намери да илуструје у којој се мери инсистира на квалитету образовања.

– Ако вам треба још једна илустрација, извршена је велика централизација. Све је стављено у руке министра, што је опет противно интенцијама стратегије која је заговарала аутономију институција и педагошку аутономију наставе – наводи наш саговорник.

Ивић замера што се нова стратегија ради у тајности јер о томе нема опширних званичних информација у јавности.

– За две године док смо ми радили стратегију, имам читаву страницу какве мере смо предузимали, колико људи и колико јавних механизама је било ангажовано да се то уради што квалитетније могуће. Сад то у потаји раде људи који тешко да имају иједан научни рад из области образовања. Када смо ми радили стратегију, све је било отворено и доступно јавности уз строгу контролу овдашњих и страних рецензената. Као главни контролни механизам постојао је савет за израду стратегије који су чинили министар, државни секретари и чланови свих националних савета за образовање – указује професор Ивић.

Шта доноси стратегија образовања до 2030. године биће представљено у више сегмената да би се у то укључила шира јавност, како је најавио министар Шарчевић. Почетком фебруара биће представљен део који се односи на предшколско и основно образовање, у марту средње образовање, у априлу ученички и студентски стандард и инвестиције. У мају следе наука и технолошки развој и у јуну високо образовање.

– За високо смо оставили последњи термин зато што је још доста послова у току. У међувремену сви ће моћи, и стручна и општа јавност, да погледају, критикују, дају примедбе и сугестије. Нама је мото квалитет образовања. У предуниверзитетском систему испред квалитета је васпитна функција установе, коју ћемо вратити на велика врата. Друштво засновано на знању коме тежимо подразумева да имамо много више квалитетно високообразованих људи. Није циљ да имамо више људи с папиром о стеченом високом образовању већ нам је главни задатак да оно што се радило испод радара вратимо у зону квалитета. Циљ стратегије до 2030. јесте да буде више од 40 одсто гимназијалаца јер из добре гимназије доста деце ће отићи на студије. То је основ приче – појаснио је Шарчевић.

За почетак без приче о новцу

У првих пет-шест представљања нове стратегије образовања, министар Шарчевић унапред каже да јавност неће чути „колико ће чега бити у финансијском делу јер то би одвукло пажњу јавности с оног битног дела”. О некадашњим, тренутним и будућим издвајањима за образовање и науку говориће се тек у септембру.

Тринаест типова гимназија

Шта конкретно доноси будућа стратегија за сваки сегмент образовног система биће предочено у предстојећем периоду, за сада је истакнуто тек да ће бити редизајниран обавезан предшколски програм који похађа 98 одсто предшколаца, а ниједном није евалуиран. Речено је и да би до 2022. године задаци за малу матуру могли да се раде по угледу на оне са ПИСА тестирања као и да би могло да се промени бодовање тако да на завршном испиту и на основу успеха из осмолетке деца могу да завреде по 50 бодова. У средњем образовању се очекује чак 13 типова гимназија, као и да ће државна матура бити једина улазница за факултете. Намера је и да што више основних и средњих школа ради у једној смени, али и да се уреди мрежа школа.


Коментари3
af3bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бата
А основне рачунске операције?У првом разреду средње школе кад се раде пропорције деца лепо поставе задатак,али без калулатора многи не умеју да израчунају.(На пр 320 пута 15)
Чакмак
Проверити све ученике осмих разреда како су савладали читање. Све ће после тога бити јасније. Али да та провера буде екстерна и објективна. Погледајмо се у огледало.
Nina Mikluš
Proveriti učenike završnih razreda srednjih škola!
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља