среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.01.2020. у 16:19

Тајне службе поново убијају широм света

У Норвешкој је израелска тајна служба забуном убила случајног пролазника уместо једног исламисте. А и генерал Сулејмани није био једина жртва – погинуле су и особе које су се нашле на месту напада, каже историчар Неринг
Фото ЕПА - ЕФЕ - Ј.Н.К.

БОН - Историчар Кристофер Неринг тврди да оперативци држава попут САД, Русије или Израела често убијају непријатеље у иностранству и напомиње да је и Европу сустигао „застрашујући талас убистава” која су, како наводи, починиле тајне службе и којима се не назире крај, а као разлог за то види распад међународног поретка.

„Велесиле САД, Русија и Кина конкуришу с регионалним силама у успону као што су Иран или Саудијска Арабија. Тон је све оштрији, а средства бруталнија”, наводи Неринг који је докторирао на тему тајних служби и директор је Немачког музеја шпијунаже у Берлину.

Неринг, коме је 2019. године изашла књига „77 највећих митова о шпијунажи”, подсећа да су почетком године амерички дронови убили иранског генерала Касима Сулејманија, да је прошле године у Берлину чеченског емигранта Зелимкана Кангошвилија наводно убио агент руске тајне службе, као и да је крајем 2018. саудијска тајна служба у Истанбулу убила новинара Џамала Кашогија.

Јасно је, тврди он, да државе већ дуго практикују циљана убиства.

„Русија, Израел или САД су у последњих 30 година редовно посезали за тим средством. Но, у Европи је након окончања Хладног рата дуго било мирно. Чини се да је то раздобље прошло”, оцењује Неринг у рубрици „Лични став” за „Дојче веле”.

Како наводи, тајна убиства и напади имају различите позадине: операције као што је америчка против иранског генерала или акције израелске тајне службе против Хамаса и Хезболаха циљају војне непријатеље.

Циљ је, додаје, наводно спречавање будућих напада, без ризика од рата.

Као потпуно другачији начин убијања, наводи нападе из одмазде. Ту се, објашњава, убрајају убиства Зелимкана Кангошвилија и Џамала Кашогија, напад на бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља у Великој Британији или израелски атентати на нацистичке злочинце.

„Намера је да се тиме казни за конкретне радње, ућуткају критичари и свету упути симболично упозорење”, сматра Неринг, а као потенцијалне жртве таквих напада наводи војне непријатеље, политичке дисиденте и бивше припаднике тајних служби који су променили страну.

Међутим, указује да је проблем с „циљаним убиством” у томе што у стварности не умиру само планиране жртве, него и они који с тим немају никакве везе.

„Тако је један енглески брачни пар случајно пронашао отров намењен руском агенту Скрипаљу - и умро. У Норвешкој је израелска тајна служба забуном убила случајног пролазника уместо једног исламисте. А и генерал Сулејмани није био једина жртва – погинуле су и особе које су се нашле на месту напада. Никада није могуће искључити колатералну штету”, наводи Неринг.

Тврди и да је у државама попут Немачке, у којима нема смртне казне, посебно велико морално згражавање над таквим операцијама, као и да Уједињене нације редовно осуђују циљана убиства.

„САД, Израел и Русија имају другачије правно схватање према којем су убиства у иностранству допуштена у циљу одбране од тероризма. А баш те земље се стално негде у свету налазе у војним сукобима који тобоже угрожавају њихову сигурност”, наводи Неринг, преноси Танјуг.

У Немачкој, указује, ситуација је и даље релативно мирна.

„Већина 'циљаних убистава' догађа се у кризним регионима попут Блиског истока, Авганистана или Украјине. Но, глобализација, миграције и нови сукоб Запада и Русије све су ближе немачким границама”, упозорава Неринг и упозорава да су убиство Кангошвилија или отмица вијетнамског функционера Трина Тана 2017. у Берлину предзнаци неугодних времена.

Коментари15
1ac53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milisav
Ma gde Amerikanci,pa oni su demokratska država!
Milisav
Bilo bi tako u zemlji Utopiji.Ali ona ne postoji.
Skender -Vakuf --Kneževo
Ko je ubio O.I?
Маторац
Проблем је у тумачењу појма "угрожавање националне безбедности". Рецимо. "Северни ток 2" угрожава националну безбедност САД. Право да тако тумаче неке потезе Американаца имају онда сви.
Svemir Mirkovic
Tajne sluzbe rade najprljaviji posao sa moralne i univerzalne tacke gledista kako danas tako i u istorijskoj dimenziji nase civilizacije. Vreme je da se tajne sluzbe svih zemalja ujedine i masovno izidju na demonstracije protiv prljave rabote koju moraju raditi u ime vlasti . Demonstracije se trebaju odrzati javno a ne tajno u svim glavnim gradovima drzava clanica UN.
Matko
Nešto ne štima u tvom zahtevu, prika moj! Tajne službe nisu nikakva "tajna" za svoje vlade nego za javnost. Zato je samo teoretski moguće da "rade" sasvim na svoju ruku, u praksi - skoro nemoguće. Jedino ako radi protiv svoje vlade, ali to je onda državni udar (u pokušaju). Prema tome, vlast je uvek odgovorna za aktivnosti ovakvih "organizacija".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља