среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.01.2020. у 23:30 Александра Петровић

Мање представки из Србије у Стразбуру

Због повреде права на правично суђење, Европски суд је прошле године „осудио” чланице СЕ у 350 случајева, од чега је било само 19 предмета против Србије
Европски суд за људска права у Стразбуру (Фото ЕПА/Patrick Seeger)

У целокупној историји Европског суда за људска права, дугој 60 година, донето је око 11.000 одлука о повреди права на правично суђење. Од тога се 166 пресуда односи на Републику Србију, која је 2004. године ратификовала Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Прву пресуду суд у Стразбуру донео је 2006. године, у предмету „Матијашевић против Србије”.

Податак о 166 пресуда против Србије односи се само на повреду члана шест Европске конвенције – повреду права на правично суђење, која обухвата и имовинске, радне и породичне спорове.

– Само у последњих годину дана Европски суд је утврдио укупно 350 таквих случајева на територији чланица Савета Европе (којих има 47). Од тога се 19 пресуда односи на Србију и то 10 због повреде права на суђење у разумном року, седам због неизвршавања домаћих судских одлука, а две пресуде се односе на друге повреде права на правично суђење – каже др Јелена С. Миленковић, саветник у Државном правобранилаштву, у Одељењу за заступање Републике Србије пред Европским судом.

Наглашава да право на правично суђење обухвата читав низ права која се односе на судски поступак и странке које у њему учествују. То су право на независан и непристрастан суд, на приступ суду, усмену и јавну расправу, равноправност, контрадикторност и једнакост оружја, правну помоћ, суђење у разумном року и правовремено извршавање судских одлука.

– Питање неизвршавања домаћих одлука нарочито је важно у случају Републике Србије, која је имала велики проблем са неизвршавањем правоснажних пресуда донетих у односу на предузећа у претежно друштвеној својини – каже наша саговорница.

Србија је ипак постигла значајан напредак у усклађивању свог правног система са европским стандардима, о чему говоре и статистички подаци.

– Првенствено се примећује знатно смањење броја представки из Србије у 2019. у односу на претходну годину. Од периода првих пресуда против Србије, у наш правни систем уведене су бројне измене, а најзначајније су уставне жалбе и доношење Закона о заштити права на суђење у разумном року, а сада и доношење Закона о бесплатној правној помоћи – наводи Јелена С. Миленковић.

Европски суд није прецизно одредио колико треба да трају судски поступци који не „прекорачују” разумни рок, већ је заузео став да се о предугом или оптималном трајању суђења може говорити само у односу на сваки појединачан случај, с обзиром на сложеност процеса и његов значај за странке.

– Повреда права на суђење у разумном року је најчешће утврђивана повреда пред Европским судом у целој његовој историји, а ни пракса у односу на Србију није другачија. Међутим, наша земља је направила огроман напредак у том смислу. Статистички подаци говоре да је у 2012. години просечна дужина судског поступка износила 534 дана, да би 2018. године тај број био чак двоструко смањен – на 270 дана. Просек у земљама Савета Европе био је 233 дана – објашњава Јелена С. Миленковић.

Знатни помаци били су видљиви после 2016. године, када је почео да се примењује Закон о заштити права на суђење у разумном року, за који је и Комитет министара Савета Европе констатовао да даје добре резултате. Наша саговорница сматра да заслуге за тај напредак треба приписати и мерама Јединственог програма решавања старих предмета у нашим судовима. Ипак, пракса показује да је дужина трајања судских поступака у Србији и даље проблем, посебно када је реч о извршењу пресуда.

– Извештаји показују да управо неизвршење судских одлука омета рад правосуђа у Србији, посебно када су у питању радни спорови, развод брака и поверавање деце. Највећи број случајева пред Европским судом, који доприноси системском проблему са извршењем, односи се на дугове предузећа у претежно друштвеном власништву. Извештај Врховног касационог суда из 2019. године показује да постоји велики број предмета у којима извршни поступак траје више од пет година – каже наша саговорница.

Накнада нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року доскора је пред Европским судом износила око 2.000 евра. Међутим, тај суд је у неколико случајева против Србије утврдио да одштете на домаћем нивоу нису примерене нити у складу са износима које ЕСЉП додељује у сличним случајевима.

– Европски суд је у једној од последњих одлука у односу на Србију утврдио да је накнада нематеријалне штете од 800 евра, коју су наши судови досудили подносиоцу представке због дужине трајања извршног поступка од чак 14 година, примерена и довољна – наводи Јелена С. Миленковић.

Указује да је свака држава у својим границама надмоћна над својим грађанима.

– Међутим, свака држава која је потписала Европску конвенцију о заштити људских права, тиме се обавезала да ће штитити своје грађане од саме себе. Свака од тих држава је дала својим грађанима могућност да је туже пред Европским судом и потраже заштиту права и интереса која им је повредила. Појединац мора имати делотворан механизам који ће га заштитити од самовоље државе – сматра др Миленковић.

Моћ свог апарата држава треба да користи управо за заштиту људских права, али има и случајева да држава не само да то не чини и повређује права грађана, већ и да одбија да се повинује пресудама Европског суда. Тада је, сматра наша саговорница, неопходно увести значајније санкционисање. Европски суд, наиме, има своје „конвенцијске органе” који у државама чланицама врше надзор над спровођењем одлука суда у Стразбуру.

Коментари2
3e14a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Bgd.
Bravo za veoma dobar text. Analiticno i strucno. Pravi sagovornik.
Nenad
Razlog je u tome što tužba prvo mora da prodje sve sudske instance u Srbiji, od najniže do najviše, pre nego što može biti upućena Sudu u Strazburu. Dodatni razlog je u tome što u osiromašenoj Srbiji najveći deo onih koji smatraju da su oštečeni nije u stanju da plati prevod predmeta ni sudske takse Strazburu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља