среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Амерички стручњак тврди да „Аустралији треба више пожара”

недеља, 19.01.2020. у 17:07
(Фото Бета/АП)

ХАМБУРГ - Данас имамо превише лоше, а премало добре ватре, каже Стивен Пајн стручњак за пожаре, који сматра да се треба вратити традицији Абориџина који су спаљивали шуме не би ли спречили веће пожаре, за недељник „Шпигел”.

Идеја је једноставна и одавно позната човечанству – контролисани пожари могу да уклоне веће површине шума и растиња. Када онда, у време суше, крену дивљи пожари, они неће имати простора да се шире. У тексту који је пренео „Дојче веле” поставља се питање да ли је то решење за Аустралију.

Јесте, тврди професор Стивен Пајн, угледни амерички стручњак за историју животне средине и ватру. Професор каже да су Абориџини редовно спаљивали шуме и тако их чували од већих пожара.

„У пределу којим су доминирали Абориџини било је више угљенисаних површина, али су зато пожари били мање жестоки. Аустралији треба више пожара – али оних праве сорте. Данас имамо превише лоше, а премало добре ватре”, наводи Пајн.

Према његовим речима, стари британски колонијални систем је онда био решен да строго забрани сваку врсту пожара. После Другог светског рата су аустралијски стручњаци за шуме почели да контролисано спаљују огромне површине по угледу на Абориџине. Али онда је намерно спаљивање изашло на лош глас – нажалост”, каже Пајн за немачки магазин „Шпигел”, преноси Танјуг.

Стивен Пајн, професор емеритус Државног универзитета Аризоне и аутор више капиталних књига о пожарима, каже да су људи почели да се више воде емоцијама према природи, кенгурима и коалама, те да је тако занемарена безбедност. „Тако се Аустралија опет вратила колонијалној филозофији сузбијања сваковрсних пожара. Ватрогасци сада користе авионе као видљиви симбол модерности. То је све политички театар”, наводи он.

Стручњак за екологију и пожаре назива Аустралију „ватреним континентом” где су пожари тако природно стање као што је лед у Сибиру.

„Аустралија је милионима година изложена пожарима тако да се њен животињски и биљни свет прилагодио”, прича Пајн за „Шпигел”.

Једино су на том континенту, додаје, животиње и биљке научиле да користе ватру. Рецимо птице грабљивице које намерно носе запаљене гране и шире пожар како би истерале плен на чистац. Или биљке чије семе бива учаурено у восак – он се топи само јаким пламеном и тада семе пада у земљу, а биљка опстаје.

Пајн тврди да је отворени пламен практично прогнан из људске цивилизације, у градовима се ватра ретко где још може видети. Међутим, свеприсутно је оно што професор назива „индустријском ватром” која никада не престаје и нема границе.

„Кад сам био млад, у Финиксу смо редовно спаљивали травњаке. То траје пет минута, није велика ствар, све комшије су то радиле. Данас изнајмљујем машину за сакупљање траве по коју одлазим аутомобилом који иде на фосилна горива, машину пуним бензином, онда она сакупи покошену траву коју смо раније палили. Затим суву траву пакујем у пластичне џакове и по њу долази сметларски камион који такође иде на фосилна горива.„

„Дакле, забрањено је директно паљење траве, али прихватамо без проблема сво то спаљивање горива? Зар то није перверзно?”, пита се професор Стивен Пајн.


Коментари14
a89fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

John Rudich
„Кад сам био млад, у Финиксу смо редовно спаљивали травњаке. То траје пет минута, није велика ствар, све комшије су то радиле“. Тачно! Ја сам у прошлости спаљивао отсечене гране у задњем дворишту и правио роштиљ а сад имам гомиле дрвета које несмем да контролисано запалим него морам да платим другима да га покупе – и запале негде друго.
slamkamenac
Jeste to se zove poslovni reket, koji se krije iza politike i prakse zastrasivanja najgorim vestima. Slicno kao i mnoge druge visoke tehnologije koje toboz cuvaju od prekomernog CO2. Iza svih ovih kampanja stoji lobi onih koji su ulozili u te tehnologije i zele da im se vrati novac. Isti rezultat se moze postici i klasicnim tehnologijama, uz malo planiranja i mudrosti.
Препоручујем 0
Predrag
Bilo bi dobro izračunati koliko je drveća zasadjeno na goletima a koliko posećeno prilikom eksploatacije i koliko izgorelo u požarima ukupno do sada.
Леон Давидович
Не знам какве биљке расту у Аустралији ?Али знам наш биљни свет. Ако изгори шума већ следећег пролећа ничу разне траве и друге биљке у белогоричним шумама бројно шипражје тако да већ на јесен постоји под условом да буде више топлих дана идеална маса за горење сува трава, лишће, остаци спаљеног дрвећа од претходног пожара дакле још идеалније стање за пожар од претходног.Не знам како горе те шуме у Аустралији , али дрвеће не изгори сасвим већ остане и сувих стабала идеално за нови пожар.
niko to ne zna asamo Abordžini
Ili da poseku svo rastinje kao mi u Srbiji i zabetoniraju prirodu. Nema požara ali ima poplava, klizišta...
Владија Шарац
Стручњак из Аризоне прича бајке. Контролисани пожари су дуго били стандардан начин превентиве у Аустралији док зелени нису почели да спречавају ту праксу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља