четвртак, 29.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.01.2020. у 14:00 В. Ву­ка­со­вић

У Берлину постигнут договор о Либији

Процес решења кризе биће подељен на шест делова: примирје, ембарго на оружје, политички процес, реформа сектора безбедности, економска и финансијска реформа, поштовање међународног хуманитарног права и људских права
Учесници самитаФото (EPA-EFE/Omer Messinger)

Светски лидери постигли су финални споразум на међународној конференцији о Либији. Иако детаљи споразума нису званично објављени, руска агенција Тас имала је увид у нацрт документа.

Према том нацрту, који је синоћ пренео Танјуг, процес решења кризе у Либији биће подељен на шест делова: примирје, ембарго на оружје, политички процес, реформа сектора безбедности, економска и финансијска реформа, поштовање међународног хуманитарног права и људских права. У нацрту се такође позива на немешање у оружани сукоб у Либији и тражи од Савета безбедности УН да уведе санкције земљама које крше ембарго на оружје.

Како наводи руска агенција, након усвајања текста, биће успостављен специјални Међународни комитет за праћење, који ће надгледати примену одлука са самита у Берлину.
Ни­шта пред по­че­так бер­лин­ске ми­ров­не кон­фе­рен­ци­је о Ли­би­ји ни­је слу­ти­ло на њен успех. Дан ра­ни­је, сна­ге Ха­ли­фе Хаф­та­ра, во­ђе јед­не од за­ра­ће­них стра­на, бло­ки­ра­ле су кључ­не лу­ке за из­воз наф­те, кључ­ног ли­биј­ског ре­сур­са, као да опо­ми­њу на то ка­ко су оне те ко­је вој­но кон­тро­ли­шу нај­ве­ћи део зе­мље и ве­ћи­ну ње­них стра­те­шких та­ча­ка.

Ли­дер дру­гог та­бо­ра Фа­јиз ел Са­раџ је 24 ча­са ка­сни­је пре­ко аген­ци­је ДПА по­ру­чи­вао ка­ко се ње­го­вом не­при­ја­те­љу не мо­же ве­ро­ва­ти и да ће, ако са­мит у Не­мач­кој про­пад­не, бра­ни­ти сво­је упо­ри­ште и се­ди­ште је­ди­не ме­ђу­на­род­но при­зна­те ли­биј­ске вла­де, Три­по­ли, од про­тив­нич­ке офан­зи­ве. 

У тре­нут­ку ка­да је он да­вао ту из­ја­ву, док су се не­ки од нај­ва­жни­јих свет­ских др­жав­ни­ка ску­пља­ли у не­мач­кој пре­сто­ни­ци ка­ко би тра­жи­ли из­лаз из ли­биј­ске кри­зе, још ни­је би­ло си­гур­но ни да ли ће се Хаф­тар и Са­раџ уоп­ште по­ја­ви­ти да лич­но раз­го­ва­ра­ју.

На кра­ју су до­шли, али су од­би­ли да се­де за истим сто­лом и ди­рект­но су­че­ле ста­во­ве према то­ме ка­ко да сво­ју зе­мљу спа­са­ва­ју од су­ко­ба. Они не пре­ста­ју да је по­тре­са­ју од за­пад­не вој­не ин­тер­вен­ци­је ко­ја је 2011. го­ди­не на­о­ко пре­се­кла већ от­по­че­ти гра­ђан­ски рат али је за­пра­во са­мо сврг­ну­ла Му­а­ме­ра ел Га­да­фи­ја и не­ре­ше­ним оста­ви­ла пи­та­ње ње­го­вог на­след­ни­ка – фак­тич­ког го­спо­да­ра бо­га­тих нафт­них по­ља и јед­ног од „кљу­ча­ра” европ­ских гра­ни­ца.

О стра­те­шком зна­ча­ју ко­ји је Ли­би­ја по­при­ми­ла, све­до­чи и спи­сак зва­ни­ца на бер­лин­ском са­ми­ту. Уз не­мач­ку кан­це­лар­ку Ан­ге­лу Мер­кел, би­ли су ту и пр­ви љу­ди Ру­си­је, Тур­ске, Фран­цу­ске, Ита­ли­је и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је – Вла­ди­мир Пу­тин, Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган, Ема­ну­ел Ма­крон, Ђу­зе­пе Кон­те и Бо­рис Џон­сон. Пред­сед­ник САД До­налд Трамп је на кон­фе­рен­ци­ју по­слао др­жав­ног се­кре­та­ра Мај­ка Пом­пеа.

На ви­си­ну уло­га за овим пре­го­ва­ра­чим сто­лом пред кон­фе­рен­ци­ју су под­се­ти­ли и не­мач­ки шеф ди­пло­ма­ти­је и тур­ски пред­сед­ник. Хај­ко Мас је за не­мач­ки лист „Билд” по­но­вио да се Евро­пља­ни мо­ра­ју по­ста­ра­ти за то да „Ли­би­ја не по­ста­не дру­га Си­ри­ја”, док је Ер­до­ган у аутор­ском тек­сту за бри­сел­ски пор­тал „По­ли­ти­ко” још јед­ном ин­си­сти­рао на то­ме да би пад Три­по­ли­ја у ру­ке Хаф­та­ра мо­гао ство­ри­ти „плод­но тле” за на­о­ру­жа­не гру­пе по­пут Ислам­ске др­жа­ве и Ал Ка­и­де.

Не­дав­но је тур­ска во­ђа и ди­рект­но за­пре­тио Хаф­та­ру и ње­го­вим бор­ци­ма, за шта је већ по­ву­као и кон­кре­тан ко­рак: у од­бра­ну Три­по­ли­ја је по­слао сво­је тру­пе, ко­је су са­ста­вље­не или, у нај­ма­њу ру­ку, ме­ђу њи­ма има, пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је је пре не­ко­ли­ко да­на из­нео „Гар­ди­јан”, мно­го при­пад­ни­ка си­риј­ских ан­ти­ре­жим­ских па­ра­вој­ски бли­ских Ан­ка­ри. На­вод­но је у то­ку до­ла­зак њих 2.000 на ли­биј­ско ра­ти­ште, што би и до­слов­но пре­тво­ри­ло ту зе­мљу у дру­гу Си­ри­ју.

Али, ту су и дру­ге слич­но­сти с то­ком си­риј­ског ра­та – исла­ми­стич­ке гру­пе се, из­гле­да, у Ли­би­ји бо­ре за обе стра­не, од ко­јих се ни за јед­ну не ве­ру­је да су је­дин­стве­не вој­не си­ле ко­ли­ко ла­ба­ви са­ве­зи у ко­ји­ма има и иде­о­ло­шких фа­на­ти­ка, опор­ту­ни­ста и пу­ких пљач­ка­шких бан­ди, све у све­му – при­вре­ме­не ску­пи­не на ка­кве се за ду­го­роч­ну ста­би­ли­за­ци­ју др­жа­ве, чак и ако је­дан од тих та­бо­ра на­по­кон пре­вла­да, не мо­же ра­чу­на­ти. 

Да гу­жва бу­де још ве­ћа, обо­ји­цу ли­биј­ских ри­ва­ла по­др­жа­ва­ју ре­ги­о­нал­не си­ле ко­је су се ту­кле и пре­ко ле­ђа дру­гих зе­ма­ља у су­сед­ству. Тур­ска и Ка­тар су на стра­ни Са­ра­џа, Еги­пат и Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти су уз Хаф­та­ра. Тур­ску и УАЕ су Ује­ди­ње­не на­ци­је оп­ту­жи­ле за кр­ше­ње ем­бар­га и ис­по­ру­ку оруж­ја сво­јим шти­ће­ни­ци­ма у Ли­би­ји. Сум­ња се да је и Ру­си­ја упу­ти­ла сво­је пла­ће­ни­ке из при­ват­не вој­ске „Ваг­нер” у по­моћ Хаф­та­ру.

Да ли са­мо због то­га што би то осла­би­ло мо­гућ­но­сти за­ра­ће­них стра­на за су­ко­бе или и за­то да би се ти­ме пре­се­као ути­цај ко­ји на њих има­ју стра­ни ак­те­ри кри­зе, Мер­ке­ло­ва је, ја­вља Ал Џа­зи­ра, пред по­че­так кон­фе­рен­ци­је ју­че као при­о­ри­тет на­гла­си­ла спро­во­ђе­ње ем­бар­га на из­вор оруж­ја у Ли­би­ју.

Са­мо Тур­ска је Евро­пу већ на нај­го­ри мо­гу­ћи на­чин за­ду­жи­ла ка­да се у Си­ри­ји по­на­ша­ла као у Ли­би­ји: по­ма­га­ла је поражене по­бу­ње­нич­ке гру­пе, ко­ри­сти­ла их за сво­је вој­не ин­тер­вен­ци­је про­тив Кур­да, на­вод­но не­ко вре­ме чак и жму­ри­ла на про­лаз ре­гру­та Ислам­ске др­жа­ве пре­ко тур­ске те­ри­то­ри­је за­то што је ти­ме же­ле­ла да под­ри­је си­риј­ски ре­жим.

На кра­ју је мо­ра­ла да при­ми то­ли­ко си­риј­ских из­бе­гли­ца да са­да њи­ма мо­же да уце­њу­је ЕУ, пре­те­ћи да ће их пу­сти­ти ка Грч­кој. С об­зи­ром на то ко­ли­ко африч­ких ми­гра­на­та ко­ри­сти ру­ту пре­ко Ли­би­је пре не­го што за­пло­ве Ме­ди­те­ра­ном, из пер­спек­ти­ве Бер­ли­на и Бри­се­ла би­ло би ве­о­ма ло­ше уко­ли­ко би Тур­ска овла­да­ла још јед­ном „ка­пи­јом” Евро­пе и мо­гла да с још јед­не стра­не уце­њу­је ЕУ.

Коментари4
23948
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragoslav kočović
Nekadašnje vođstvo Libije je bilo savremeno i vodilo je svoju zemlju ka prosperitetu i blagostanju, naravno uz to poštovali su narodne običaje i tradiciju. Dođoše zlotvori i ubiše legalnog i cenjenog državnika, zavadiše narod i razdrobiše zemlju na plemena. A sada se mirotvorni Zapad prenemaže, tobož, kako da pomognu i dovedu u red ovu zemlju. Zaista, živimo u eri dominacije zlog Zapada. Ima naznaka da ovo zlo neće još dugo jahati po narodima i državama.
Beogradjanin Schwabenländle
" За сада ".
Леон Давидович
Лако се сликати на пристојној удаљености од места догађаја.Решење у Либији највероватније није ни на видику.
Milan
Znaci dogovorena podela ratnog plena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља