среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48
ИСТОЧНА СТРАНА

Путинова „мирна револуција”

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 20.01.2020. у 19:19
Михаил Мишустин и Владимир Путин (Фото: EPA-EFE/Alexey Nikolsky/Sputnik/Kremlin)

После низа „обојених револуција” на постсовјетском простору, прошла недеља донела је и једну – мирну, и то у матичној републици прве земље социјализма, у Русији. Укратко, тамошњи председник Владимир Путин одлучио је да – ограничи сопствену власт. Али не тако што би део својих овлашћења предао у руке неког другог политичког чиниоца, премијера или институције, већ распоређујући је тако да ниједан орган законодавне или извршне власти нема превагу над другим.

У друштву које носи епитет „аутократско”, овакво решење је свакако неочекивано. Али више од тога, покреће питање шта стоји иза свега и које су крајње намере његовог иницијатора.

Околности су јасне: свет се мења и Русија себи не сме да дозволи да за тим променама каска. Ако ни због чега другог, а оно због све веће брзине тих промена. Довољно је погледати шта су у последњим деценијама урадиле Кина и Индија, колико су економски и војно узнапредовале, и схватити да је лежерност универзално постала недозвољена категорија.

У том смислу се не сме испустити из вида ни оно што се дешава са друге стране Атлантика. Ма колико амерички председник Доналд Трамп био убеђен да ће из окршаја са тамошњим демократама, који траже његову смену, изаћи као победник, изненађења су свакако могућа. Уз то, 3. новембра ове године први човек САД би требало на изборима да потврди да ли ће Путина „председнички пратити” све до 2024, када обојици стиже „време за пензију”.

Тако гледано, одлука руског председника да пре поменутих новембарских догађаја „уреди” сопствену кућу и дефинише свој статус чини се рационалним.

Најављена „комешања” указују и на то да у погледу судбине Руско-белоруске уније у Москви нису претерано вољни да улазе у компромисе који им не би донели конкретну економску и безбедносну корист. Ипак, ова идеја није склоњена у страну зато што би уједињењем две државе први човек Русије могао не само да остане на власти него и да је прошири.

А о времену у којем живимо казује и то како су на Путинову „мирну револуцију” реаговали у иностранству. Као што је могло да се очекује, већина коментатора (посебно на Западу) у први план је ставила његову намеру да настави садашњи посао, упркос важећим уставним ограничењима. Својевремена замена са Дмитријем Медведевом који је на челу земље био од 7. маја 2008. до 7. маја 2012, а која је изведена управо у поменутој функцији, тешко да би и данас била позитивно оцењена од стране гласача. Поготово што садашњи председнички мандат траје шест година.

Оно што свакако мучи највећу државу на свету јесте видљиво сиромаштво њених житеља. Корени су дубоки и сежу још у совјетска времена. Ипак, свима је у земљи јасно да је од почетка новог века наовамо животни стандард просечног Руса требало да достигне и виши и бољи степен. Статистика казује да ни двадесет девет година по распаду СССР-а његова највећа и најважнија чланица није достигла индустријски ниво бивше матице.

Управо на том плану требало би да се покаже нови премијер Михаил Мишустин, имајући на располагању свеукупну моћ земље и њену глобалну позицију, не само на безбедносном већ и на економском плану. Они који су до сада са њим сарађивали убеђени су да је Путин направио правилан избор.

Питање да ли се Путин одлучио на „препакивање владе”, па и комплетног државног руководства, водећи рачуна тек о сопственој будућности, или му је циљ да ефикасност земље по свим плановима подигне на виши ниво, остаће још дуго да лебди као дилема. А можда и све до 19. септембра 2021, када би требало да буду одржани нови редовни избори за Руску думу.


Коментари5
42a6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

I eat cannibals
Сваког лета проведем бар месец дана у Владивостоку. Тамо ми брат ради од 1995. За ових 25 година сам видео огромне промене. Деведесетих су били гори од нас, а данас су далеко испред. Да није санкција, били би још бољи. Тамо се људи слабо баве политиком, поштују али слабо коментаришу Путина и актуелну политику, док Горбачова и Јељцина врло радо воле да опсују. А кад спомињу ове наше највеће пријатеље, то углавном раде уз подругљиво "западные демократы".
John Rudich
„Статистика казује да ни двадесет девет година по распаду СССР-а његова највећа и најважнија чланица није достигла индустријски ниво бивше матице.“ Критичари (Совјеског) Комунизма признају да није све било тако лоше како су покушавали да прикажу деценијама. Совјетски Савез се трансформирао из феудалне у индустиску државу у кратком року док је у исто време експериментисао са новим друштвеним поредком. Да не спомињемо непријатеље свана и изнутра. Стаљинморао решавати проблеме „по кратком поступку“
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Мало је тих Стаљинових "кратких поступака" било и превише, као и експериментисања. Најбољи пример је манијакална чистка совјетске војске, коју је 1939. обезглавио и са тако унакаженом, а уљуљкан Пактом о ненападању с Хитлером, дочекао рат две године касније. Захваљујући том "индустријализатору", Русија је претрпела десетомилионске људске губитке и између ратова и за време Другог светског рата, од којих се можда никад неће опоравити. Да ли бисте одобравали те поступке, да су Ваши страдали?
Препоручујем 5
Mudronja
Trebalo bi svim novinarima da se odrzi nastava o Putinu i njegovoj genijslnosti da bi bolje razumeli promene koje je on uveo. Putin zna svoj to jest ruski istoriski kao kulturni pa po tome i socialni mentalitet. Ako studiramo istoriu ruskog naroda od Aleksandra Nevskog pa do danas uocicemo jednu cinjenicu koja nam ukazuje da je Rusijom skoro uvek upravljala vlast jednog pojedinca koje je dovodila do velikog uspona ili pada Rusa. Putin je novim zakonom eliminisao mogucnos dolaska losih vladara.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Зашто не би дошли лоши владари кад почне примена ових измена? Шта и ко је гаранција томе? Ово ме подсећа на увођење Председништва СФРЈ и укидање установе Председника Републике после Титове смрти: "Мене може да замени само вас неколико, јер ЈЕДАН не може да буде као ЈА!" Мењати установе једне државе према аршинима једног човека ствара преседан и врло је опасна ствар. Држава и Устав су зидови и кров Куће. Никоме не сме бити дозвољено да излази ван и још шета по крову - пореметиће цреп на кући...
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља