четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.01.2020. у 21:00 Димитрије Буквић
ДОСИЈЕ: ПОЛОЖАЈ СРБА У ЗЕМЉАМА РЕГИОНА

Мађарска и Румунија за пример бившим братским републикама

За разлику од БиХ, где имају свој ентитет, у Словенији, која је чланица ЕУ, Срби као најбројнија етничка заједница немају ни – статус мањине
(Фото EPA/Srdjan Suki)

Близу два милиона Срба живи у осам држава региона. То је процена којом се барата услед недостатка података јер у појединим земљама припадници српског народа нису адекватно пописани. Њихов положај се разликује од једне до друге државе, посебно у земљама бивше Југославије. У БиХ Срби су конститутиван народ, а у тамошњем ентитету Републици Српској живи око милион наших сународника. А у Словенији, чланици ЕУ, Срби као најбројнија етничка заједница немају ни – статус мањине. На ту чињеницу недавно је указао председник Србије Александар Вучић, реплицирајући словеначкој европарламентарки Тањи Фајон.

Вучић се у петак осврнуо и на положај Срба у Црној Гори, којих тамо има 29 одсто, запитавши какво они право на језик и представљање имају у тој држави у односу на знатно већа права која у овом погледу има 25 одсто Албанаца у Северној Македонији. У прилог том поређењу сведочи то што Срби у Црној Гори немају ни статус конститутивног народа ни статус националне мањине.

Како за наш лист каже Александар Чотрић, члан Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, Срби у свим државама бивше Југославије умногоме су ослоњени на матицу, која све више помаже њихове институције и активности. Анализирајући стање у свакој од ових земаља, он каже да Срби по Дејтонском споразуму и уставу јесу конститутиван народ на подручју целе БиХ, али се њихов положај драстично разликује у два ентитета. Тако у Федерацији БиХ живи свега око 50.000 Срба док их је пре рата било око 500.000. Они који су остали, због малобројности, не могу да попуне сва места која су им загарантована у кантоналним скупштинама, па на те позиције долазе Бошњаци и Хрвати.

„Такође, Срби су обесправљени у општинама у којима чине већину, а припале су Федерацији БиХ, попут Дрвара или Гламоча. То су најнеразвијеније локалне самоуправе у којима нема услова за одрживи повратак прогнаних. Зато је за те општине Србија до сада издвојила око пет милиона евра. Деца тамо похађају школу по кантоналним програмима, а то су махом хрватски кантони, па српски ђаци из уџбеника на хрватском усвајају хрватске речи и уче хрватску ’повијест’, а не српску историју”, наводи Чотрић.

Будући да у Словенији немају статус мањине, тамошњи Срби немају ни загарантована места у парламенту, школе и информисање на матерњем језику, заступљеност у органима власти...

„Кад је Словенија прогласила независност, уставом је статус националне мањине дала само Италијанима и Мађарима, којих укупно има око 10.000, а народи некадашње СФРЈ су сврстани у ’остале’ или ’странце’, па тако и Срби, којих према проценама има око 50.000. Аргумент је био да су Италијани и Мађари аутохтони народи који су вековима на тој територији, а да су се остали доселили у Словенију тек после стварања Краљевине СХС 1918. године. То није тачно јер Срби на подручју словеначке области Бела Крајина живе од 15. века. Али они су тамо већ асимиловани а вероватно је циљ да се исто деси и с осталим Србима у Словенији”, указује Чотрић.

Сентандреја у Ма­ђар­ској, др­жа­ви у ко­јој се број Ср­ба по­ве­ћао на 10.000  (Фо­то А. Васиљевић)

Ипак, тамошњи Срби су створили свој национални савет, а недавно су први пут стекли и мандате у парламенту, преко листе бившег премијера Мира Церара.

Када је 1992. усвојен Устав Македоније као независне државе, у преамбули су поменути сви народи који живе у њој – осим Срба. У највиши правни акт они су уврштени тек после уставних промена 2001, иницираних албанском побуном. Иако је забрана деловања СПЦ у данашњој Северној Македонији и даље проблем у односима две земље, Београд и Скопље, према Чотрићевим речима, имају генерално добре односе, а увођење „малог шенгена” ће додатно побољшати положај српске мањине. Ипак, не зна се колико има Срба у Северној Македонији. На попису из 2002. било их је око 35.000. Становништво ни после 18 година није поново пописано, а Чотрић каже да је, према проценама, њихов број порастао на око 60.000.

„Срби тренутно имају два посланика у Собрању, један је с листе ВМРО-ДПМНЕ, а други с листе Социјалдемократског савеза актуелног премијера Зорана Заева. Боље је стање било док је ВМРО-ДПМНЕ био на власти јер су Срби имали заменика министра за културу и директорска места у државним агенцијама битним за мањине”, каже Чотрић.

Српско становништво у Северној Македонији годинама обележава дан Светог Саве као национални празник, који је за њих у тој држави нерадан дан. Ипак, кључни проблеми Срба се тичу очувања идентитета.

„Осим законске могућности да се школују на матерњем језику, Срби су практично у томе онемогућени. Македонске власти касне са штампањем уџбеника, а наставни кадар чине углавном Македонци који предају на некој мешавини српског и македонског, па деца не науче добро ни један ни други књижевни језик”, каже Чотрић.

Што се тиче Хрватске, у тој чланици ЕУ живи око 180.000 Срба. Често допиру вести о атмосфери страха и повременим инцидентима упереним против њих. Чотрић каже да добар део Срба у Хрватској живи компактно, уз границу са Србијом, у источној Славонији, западном Срему, Вуковару и околини.

Скопље: кључни проблем – очување идентитета  (Фо­то Н. Тркља)

„Они тамо имају и своје градоначелнике и наставу на српском, али немају уџбенике из свих предмета на матерњем језику. То је вид притиска да се српска деца не уписују у те школе. У другим деловима Хрватске где Срби не живе компактно проблем је подељени идентитет. У њиховим кућама се негује српска традиција, али кад пређу кућни праг многи се напољу другачије изјашњавају како би опстали. Зато у православном храму у Загребу има годишње само десет крштења а више од стотину опела”, напомиње Чотрић.

Срби имају и три места у тамошњем Сабору, а у појединим жупанијама су заменици жупана.

„Али и ту имају скучена овлашћења и много тога зависи од добре воље жупана да ли може нешто да уради за Србе”, каже Чотрић.

Кад Брајовић постане Јакоја

Процене кажу да у Албанији живи око 30.000 Срба, претежно у Скадру и Фијери. О незавидном стању у којем се налазе мањински народи у овој држави сведочи то што је Албанија тек прошле године донела закон о националним мањинама. Пре тога, 2011. године, све мањинске заједнице су бојкотовале попис становништва због предвиђених драконских новчаних казни за давање нетачних података о националној припадности. Будући да су сви држављани Албаније – укључујући и Србе и друге етничке заједнице – још од времена Енвера Хоџе у матичне књиге уписивани као Албанци, глоба је практично претила свакоме ко се на попису не изјасни као припадник већинског народа.

„Према резултатима тог пописа, који нису веродостојни, у Албанији живи свега 155 Срба, али српске организације кажу да их има око 30.000. Срби на подручју данашње Албаније живе од досељавања Словена на Балкан, али су за време Турака асимиловани, док су им за време Енвера Хоџе имена албанизована. Рецимо, председник Удружења српске и црногорске мањине ’Морача–Розафа’ из Скадра се изворно зове Павле Брајовић а име му је претворено у Павло Јакоја”, каже Александар Чотрић.

У одсуству права на школовање и информисање на свом језику, Срби у Албанији самоиницијативно организују курсеве српског које помажу Србија и СПЦ.

„Постоји и интересантна заједница Срба исламске вероисповести у околини града Фијере. То су потомци исељеника из Рашке области који су сачували свест о свом пореклу и изјашњавају се као Срби. Њихов лидер Екрем Дуљевић у својој кући организује курсеве српског језика”, каже Чотрић.

Једине две земље региона у којима Срби уживају сва мањинска права су Румунија и Мађарска. Они у обе државе имају своје медије, школе, гимназије, политичке представнике, а активности националних удружења Срба финансирају Букурешт и Будимпешта.

„Срба у Румунији има око 20.000, а из буџета Румуније се за њихове активности издваја годишње око 800.000 евра. О односу према Србима сведочи пример зграде у Темишвару у којој се налази српска Гимназија ’Доситеј Обрадовић’. То здање је припадало Католичкој цркви, којој је у међувремену враћено, а онда је румунска држава за четири милиона евра од цркве откупила зграду како би обезбедила да у њој трајно остане српска школа”, каже Александар Чотрић.

Када је реч о Мађарској, то је једина држава региона у којој се број Срба за десет година повећао – с 3.800 на око 10.000, колико их је евидентирано пописом из 2011. године.

Бестежинско стање у Црној Гори

У Црној Гори Срби су, каже Чотрић, у „бестежниском, недефинисаном стању” јер их је по попису 29 одсто (око 180.000), а у пракси и више, будући да 43 одсто тамошње популације српски језик сматра матерњим. Али од Подгорице не добијају средства за неговање просветно-културног идентитета, немају право на употребу свог језика и нису сразмерно заступљени у државним службама.

„Црна Гора је, поред Летоније, вероватно једина европска држава где ниједан народ нема апсолутну већину. После Црногораца, Срби су најбројнији, па већина Срба себе поима као равноправан, конститутиван народ а за помоћ се обраћају институцијама Србије. Тако је прошле године у Подгорици отворена Српска кућа за коју је Влада Србије издвојила три милиона евра”, каже Чотрић.

Он оцењује да Црна Гора систематски ради на негирању српског порекла становништва.

„Учешће Срба у структурама власти од локалног до државног нивоа је око пет одсто, а у полицији и судству још мање. Тако се врши притисак на млађе генерације да се изјашњавају као Црногорци, како би на попису 2021. проценат Срба опао на мање од 20 одсто”, тврди Чотрић.

Коментари20
ea197
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
Najvecu, I najlepsu Srpsku Pravoslavnu Crkvu nadvor od Srbije Izgradilo je Selo Vratniva iz Tetovskog Kraja , Srpska Pravoslavna Crkva Sveta Petka ,,VRATNICA"u Gradu Troy Michigan ! Svi sto imaju kucnu slavu ,a i slave u S.Makedoniju su Srbi,a sigurno ima ih 300 hiljada,samo ne smeju ,da se javno Eksponiraju,Srbi iz Vratnice u americi to su pokazali I pored svih pritisaka Makedonskih Vlastodrsca ,da se ta Srpska Bogomolja ne Izgradi!
Шумадинка
Заштита права Срба који живе у државама у нашем комшилуку, поред развоја саме Србије, један је од кључних разлога због који би наша држава требало да уђе у Евзопску унију и НАТО пакт!
Никола Савић
Само Краљевина Србија, поштована у целом свету, за коју се СПО залаже од свог оснивања, 1990. године, моћиће дипломатским методама да се избори, да државе настале на тлу некадашње Југославије, поштују права, српске националне мањине!
Mića Smederevac
Ustavna monarhija bi rešila sve probleme Srba u matici i rasejanju.Vučić bi mogao da bude i dobar Kancelar,zar ne ?
Леон Давидович
Не верујем у такву моћ мпнархије, мада монархију не сматрам лошим решењем.Монархија је била и Краљевуна СХС (Југославија) па шта су урадили за повећање безбедности српског народа у тој држави. А могли су. Погледајмо шта су неки други урадили у то исто време ?
vito
По чему се разликује Црногорац од Србина? Култура? Вера? Језик?
Oktogon
Ko je Crnogorac? Sposoban Srbin.
Леон Давидович
Реално то су само две различите речи за исти народ на одређеном просторз. Само што непријатељ у различитим речима хоће да нађе разлог за поделе и мржњу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља