Жеље дела студената с хендикепом да се образују за професије којима се по добијању дипломе готово сигурно не могу бавити због свог инвалидитета изнедриле су расправу на једној од последњих седница Сената Београдског универзитета и покренуле питање како премостити раскорак који настаје при избору њиховог занимања. Поткрепљујући ову тврдњу примерима из праксе с којом се сусрео на Медицинском факултету, на ком деценијама предаје проф. др Петар Булат, проректор за наставу БУ, предложио је да се у оквиру Центра за студенте са хендикепом, који у Београду функционише дуже од 11 година, формира саветовалиште у професионалној оријентацији кандидата за упис на студије. Како објашњава, савремени принципи инклузије кажу да за сваког човека постоји неко радно место, али је битно да особе с инвалидитетом одаберу оно право, на ком ће моћи да раде уз диплому.
– Ради се на реализацији идеје изнете на Сенату и саветовалиште би требало да буде отворено у току године. Тачно деценију после увођења инклузије у Србији, стручњаци саветовалишта ће коначно моћи да помогну особама с инвалидитетом да изаберу студије и занимање у ком ће моћи да остваре оно што се од њих очекује. То ће поприлично олакшати рад факултета и живот студената с инвалидитетом – нагласио је професор Булат.
Уз неколико декана који су на Сенату практичним примерима илустровали неопходност усмерења овог дела студентске популације, био је и проректор Булат, који је објаснио да је за упис на Медицински факултет пре неколико година конкурисао момак с тешким психијатријским обољењем. Имао је и лекарско уверење на коме је писало да је способан да студира медицину. Желео је, како каже, да има статус студента с хендикепом јер Министарство просвете неколико година уназад спроводи афирмативне мере уписа кандидата с инвалидитетом и од школске 2015/2016. године они остварују право на место у студентском дому и исхрану у мензи по повлашћеним ценама.
– Сличан је и случај студенткиње за коју знам да је пре више година уписала Учитељски факултет, а донела нам је документацију која је указала да болује од тешке депресије. Она се обратила Комисији за стицање статуса студента с хендикепом чији сам био члан и тражила добијање тог статуса како би са самофинансирајућих студија била уписана на буџет. Оболели од тешке депресије нису добри кандидати за рад с малом децом. Али у лекарском извештају је писало да је способна да студира Учитељски факултет. Када смо колеге и ја гледали њен захтев, упалила нам се лампица с питањем да ли радимо добру ствар. Ништа друго нисмо могли сем да се изјаснимо да она јесте особа с инвалидитетом и није могла да буде одбијена – истакао је проректор Булат и додао да је сигуран да би та кандидаткиња била много боља на неком канцеларијском послу или у занимању које захтева истраживачки рад јер сматра да депресивне особе у тим областима могу да дају изузетне резултате.
Зато је, каже, и неопходно што скорије оснивање саветовалишта у коме ће овај део студентске популације бити мотивисан да ради посао у ком у потпуности може да се оствари. Наводећи пример студента који се пријавио за упис на Стоматолошки факултети, упркос чињеници да не може да обавља посао стоматолога јер има хендикепирану руку, проф. др Алекса Марковић, декан Стоматолошког факултета, подржао је на Сенату предлог проректора Булата.
Проф. др Иван Гржетић, декан Хемијског факултета, нагласио је да је неопходно ово питање регулисати и у случајевима када се болест код академаца појави у току студија. Он је навео пример њиховог студента који је у току студирања психички оболео, па је на вежбама умало изазвао инцидент јер је колегама претио опасним киселинама које користе у току извођења експеримента.
Претходне године повучено је неколико битних потеза за побољшање положаја студената с инвалидитетом. Један је одлука да они статус академца с хендикепом могу да стекну и у каснијим годинама студија, док је раније то важило само приликом уписа на факултет.
