петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.01.2020. у 14:26 Јелица Антељ

Ускоро плаћање робе телефоном

Скенирањем кју-ар кода са производа шири се мрежа услуга инстант плаћања
(Фото Пиксабеј)

Грађани Србије ускоро ће моћи – међу првима у Европи – да у свакој продавници у земљи плате робу скенирајући својим телефоном кју-ар код (QR code) са производа. Реч је о наставку ширења мреже услуга инстант плаћања, што је посебно важно за трговце, који ће на овај начин истог тренутка добити новац за продату робу, уместо да чекају по неколико дана, какав је случај када се плаћање обавља картицама, рекли су за Танјуг у Народној банци Србије.

С друге стране, ширењем нових услуга у области е-плаћања смањује се количина готовине у оптицају, што је пракса у бројним развијеним земљама света.

За лидера, кад је реч о томе, сматра се Шведска, која планира да до 2023. године постане друштво без готовине. У Народној банци Србије кажу за Танјуг да је при крају поступак „инсталације” плаћања скенирањем кју-ар кода.

– Реч је о нечему што је и за Европску унију практично тек у плану, док наша земља на овом систему плаћања увелико ради – истиче вицегувернер НБС Драгана Станић.

Народна банка Србије је 2018. године увела могућност инстант плаћања у Србији, па се трансфери новца могу обављати током 24 часа, седам дана у недељи, 365 дана у години, и то за секунду или две. У Србији се сваког месеца изда најмање 15 милиона рачуна, за струју, телефон, инфостан и друге услуге које грађани плаћају.

Плаћање телефоном, односно скенирањем кју-ар кода, само је један од начина да се избегне дуго стајање у редовима испред шалтера, указује Владимир Васић генерални секретар Удружења банака Србије (УБС). Кад је реч о сигурности овог типа плаћања, Васић каже да су УБС и НБС заједно установили правила шта тачно треба да садржи овај код, те да се цео систем ослања на искуства, праксу, домаће и међународне законе.

Како је раније „Политика” објавила, сви производи у малопродаји од 31. јануара мораће да имају бар-код или кју-ар код, што је до сада била само могућност, кажу у Министарству трговине. То је утврђено одредбом Закона о трговини која се односи на декларацију, а чија примена почиње 31. јануара. Начелник Одељења за трговину и развој конкуренције у Министарству трговине Жељко Ракић рекао је да ту нема драстичних промена.

– Од 31. јануара постоји обавеза, раније је била могућност да поред основних података на декларацији, као што су назив производа, врста производа, произвођач и слично, буде наведена и нека машински читљива ознака, као што је, рецимо, бар-код или кју-ар код – рекао је Ракић.

Закон о трговини почео је да се примењује пре шест месеци, а Ракић објашњава да је остављен прелазни период само за почетак примене одредбе о декларацији која се односи на обавезу да роба буде означена машински читљивом ознаком.

– Оставили смо прелазни период само за ову одредбу од неких шест месеци како би произвођачи, односно трговци, могли да се припреме за ову новину – појаснио је Ракић.

Објаснио је да су машински читљиве ознаке врло згодне као средство да се прати роба и да се њоме манипулише, јер се смањују трошкови манипулације, а уједно је и лакша следљивост саме робе.

– Можете као потрошач и сами да инсталирате апликацију на свом паметном телефону, да скенирате бар-код и видите одакле је тај производ, да нађете основне податке о том производу или неку другу машински читљиву ознаку као што је кју-ар код – каже Ракић.

Према Закону о трговини, декларација мора да садржи назив производа, врсту, модел, тип, количину, у зависности од природе робе.

Коментари44
b7606
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Опет Србија лидер у региону ! Докле бре ? То овде одавно постоји, нормално и нико не прича о томе.
T-Jov.
Ne usrećuje me ova vest, jer smatram da je uvertira u nešto mnogo zlokobnije po čovečanstvo nego što na prvi pogled deluje. Sutra će ukinuti gotov novac i onda? Generacija sam milenijalaca, ali baratam samo gotovinom; nikakva elektronska plaćanja niti bankarstva i bakrači; rađe čekam u redu na šalteru i ne želim nikakva posla sa bankomatima, te mene kao potrošača ne dotiče ova vest.
Gotovina je roba bez premca
Super je sve to, ali šta ako se desi neka havarija ili prirodna nepogoda pa nema struje i mobilne telefonije pet dana? Ili ako padne sistem banke ili se pokvari mobilni. Kako će onda Šveđani da plaćaju? Dođu u prodavnicu i kažu: Imam elektronske pare u banci, majke mi. I ja sam se više puta našao u situaciji da imam pare u banci a da ne mogu da dođem do njih, ne svojom krivicom. Bezgotovinsko plaćanje je krenulo iz Amerike, ali je tamo nastala i izreka: In God We Trust, All Others Pay Cash.
Zasto jednostavno kad moze komplikovano
Prvi slucaj: osoba A da osobi B 100 dinara u gotovom. Trajanje transakcije: oko 2 sekunde. Troskovi: 0 dinara. Broj ucesnika u transakciji: 2. Drugi slucaj: osoba A uplati osobi B 100 dinara na racun elektronski. Trajanje transakcije: od pet minuta do sat vremena. Troskovi: najmanje 5 dinara. Broj ucesnika u transakciji: nemoguce utvrditi. Nemam ja nista protiv bezgotovinskog placanja, ali to je negde korisno a negde nije. Ne idete ni kod lekara svaki put kad se ogrebete, nego zalepite flaster.
Braca
I šta kažu Švedi? Odem na pijacu, skeniram vezu peršuna, pa uplatim 30 dinara seljanki na račun? Da, to je brže i bezbednije. A kako su zamislili da dam detetu od sedam godina pare za užinu ili džeparac u tom njihovom društvu bez gotovine? I šta radim ako treba da dam supruzi neke pare? Uplatim joj na račun, a banka mi uzme proviziju? Sestri na svadbu nosim telefon u koverti, zar ne? Na deset stvari gde bi nam to olakšalo život, na drugih sto bi nam ga iskomplikovalo.
Pare nisu problem, para nema
Ako se ukine gotovina, Svedjani ce izmedju sebe trgovati u drugim valutama. Zivi bili pa videli. Dirnut sam brigom pretsednika udruzenja banaka da gradjani ne stoje u redovima. Racune nikad nije bilo lakse i brze platiti nego danas jer skoro svaka menjacnica ima platni promet. Jeftinije su nego poste i banke i sve se zavrsava ekspres. Placanje robe telefonom mora ici preko banke kao posrednika, a banka tu stedi na radnoj snazi i na opremi, a ugradjuje se u cenu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља