уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:48
ПОВОДОМ БУРЕ ОКО НИНОВЕ НАГРАДЕ

Награда користи само доброј књизи

Роман је, можда баш захваљујући овом признању, сачувао потенцијал елитног књижевног жанра, али је изгубио снагу, сугестивност, могућност да критички или уметнички генерише тренутак или вредносни ниво књижевности, објашњава Петар Арбутина
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 22.01.2020. у 20:00
(Фото Пиксабеј)

Саша Илић нови је добитник Нинове награде, а у вези са овим избором, и уопште са критеријумима за које се залаже жири, шири се одјек у медијима. Као и сваки проблем, и актуелна „афера” која је у вези са Ниновом наградом критике за роман године може се посматрати са више становишта. Оптимисти би рекли да је сваки сукоб мишљења прилика да никне нека нова вредност, да једино укрштај супротних сила ствара напредак у друштву, да је лоше кад тог сукоба уопште нема. Они који су критички настројени имају још једну прилику да примете да на културу превише утичу ствари изван културе, а они који ћуте и посматрају могу да наставе то да чине.

Ипак, писци који су уочи доделе Нинове награде објавили своје протестно писмо против некомпетентности жирија, чији чланови, како је речено, не прате систематски савремени домаћи роман, а важност придају превеликом утицају „вануметничких критеријума”, где се „поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, а јалова политичка коректност као слободоумље”, прилично су продрмали јавност. Они су од својих издавача затражили да њихова дела више не пријављују за Нинову награду зато што је, како су казали, изгубила сваки смисао. Међу оним ауторима који су потписали овај проглас налазе се Миро Вуксановић и Владимир Табашевић, који су били овенчани овим признањем, Емир Кустурица, Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић, Сава Дамјанов, Ђорђе Писарев, Игор Маројевић, Љубица Арсић, Слободан Владушић, Никола Маловић, Марко Крстић, Лаура Барна, Фрања Петриновић, и други.

Председник овогодишњег Ниновог жирија Теофил Панчић на свечаности проглашења добитника изнео је став да се буне они који губе, који награду нису или неће добити и тако жири проглашавају нестручним.

„Лагуна” је издавачка кућа која објављује дела чак три стотине домаћих писаца, а на овом списку од осамнаест потписника има их десетак. Став је ове куће да не коментарише компетентност Ниновог жирија, да то никада није чинила у вези са било којим жиријем, па то неће чинити ни овог пута. „Сматрамо да Нинова награда има своју изузетну културолошку важност и да се све мора урадити да се она и очува. Као и до сада, поштоваћемо одлуке писаца у погледу сопствених дела, било да желе или да не желе да она буду кандидована за неку награду”, наводе у „Лагуни”.

Писац Горан Милашиновић, који није потписник поменутог писма, сматра да је Нинова награда за роман године као и Сајам књига – сви осећамо да ту нешто није баш како треба, а истовремено без тог догађаја не можемо.

– Оно што није како треба односи се на писце и на жирије.

Требало би неких (у последње време многих) година не доделити награду због осредњости понуде. Јавна тајна је да сви чланови жирија не читају све приспеле романе и да су поводом награде често веома евидентне блиске и непрофесионалне релације: члан жирија – награђени писац, члан жирија – издавач, члан жирија – заинтересоване и цењене јавне личности из света културе или политике. Најтежа је оцена експертизе (поштеног) члана жирија, будући да је у игри књижевни укус, а о укусима се, знамо то, не дискутује, што чини немогућим било какву критику критике. Истовремено, због баш те особености процене савремене књижевности, редакција „Нина” није у обавези да води много рачуна кога ће да изабере за председника или члана жирија, и то је оно што није како треба – каже за наш лист Горан Милашиновић.

Према његовим речима, покушај да се дефетишизује Нинова награда уз помоћ неке друге награде, упоредивог новчаног износа, није успео, што је показао пример Виталове награде.

– Због тога, бојкот је пуцањ у погрешну мету. Потребни су нам изврсни романи, јер награда користи само доброј књизи, а многи добитници нису успели да добаце ни до трећег издања награђеног романа, као и морални чланови жирија. Ако тај пројекат неком изгледа као Сизифова казна, ето још једног разлога да у славу либералног хуманизма, у ком је свако сам себи довољан и свеобухватан те му нису потребни добри писци да га „уче” животу, смрвимо још један од стубова наше ионако грацилне елите – закључује Милашиновић.

Књижевни критичар и издавач Петар Арбутина наглашава да се наградама и награђивањем дела из овдашње актуелне књижевне продукције бавио још пре 15 година у серији текстова објављених у „Књижевним новинама”, под насловом „Награде и коментари”. Касније је те текстове објавио „неизмењене накнадном памећу”, под истим насловом, на свом блогу „Дневник неспокоја”.

– Нисам поносан на своју прозорљивост, јер сам свестан дугогодишњег процеса деконструкције вредности у књижевности и стварања нових естетских критеријума, који креирају новог читаоца и нове вредносне судове. Можда бисмо све могли да обухватимо и објаснимо проширеном метафором „демона политичке коректности”, али верујем да је проблем много дубљи. Снижавањем вредносних, стилских и поетичких критеријума једног комплексног синестезијског жанра, а роман то свакако јесте, банализујемо читање и доживљај књижевног текста као рефлексију критичке свести. Улазимо у свет готових одговора без неопходних питања, а зрелост човека се мери важним питањима која је у стању да постави себи и околини. Која су то питања у светлу последње деценије Нинове награде? И да ли постоје изван идеолошки или (пара)политички објективизованих теза, насилно наметнутих као статус и стандард успелости једног романа или погледа на свет? Ако ми не верујете, погледајте, ако неко то искрено жели да каже, колики су тиражи били некадашњих добитника Нинових награда, а колики су сада. Није само куповна моћ разлог томе. Роман је, можда баш захваљујући овом признању, сачувао потенцијал елитног књижевног жанра, али је изгубио снагу, сугестивност, могућност да критички или уметнички генерише тренутак или вредносни ниво књижевности – објашњава Арбутина, додајући да не може да коментарише књигу овогодишњег добитника, јер је није читао. Затим поентира:

– Да ли ћу је читати, то је моја ствар, јер ћу је купити за свој новац, којим потпуно слободно располажем. Стручност жирија такође не желим да коментаришем, јер нити сам их ја постављао, нити ме је неко питао шта мислим о њиховом раду пре него што их је именовао у жири. Потпуно разумем и бунт писаца против жирија. Међутим, такви протести треба да се десе пре него што рад жирија почне, а не између два круга гласања. Само тада имају моралну начелност и принципијелност, а у оваквој ситуацији могу да буду тумачени као гест личног незадовољства или ускраћености. Па кад смо већ код личног става, ево и мог. Седео сам у многим књижевним жиријима, али никада не бих прихватио да будем члан Ниновог жирија, а истини за вољу, нико ме није ни питао.

Критичарка Ана Стишовић Миловановић сматра да од када постоји, Нинова награда је увек у стању да учини нешто, што ниједној другој не полази за руком: да бар за који дан у средиште пажње јавности доведе литературу, најчешће скрајнуту и готово невидљиву. Затим каже:

– Сем тога, награда је била (упркос оспоравањима), истински узбудљив догађај за књижевни свет. Киш је признање вратио, из познатих разлога, констатујући да се, нажалост, књиге најлакше валоризују управо наградама. Ово су потребни и довољни разлози да Нинова награда не сме да изгуби ни важност, ни кредибилитет, упркос менама времена и жалосној политизацији. Она треба да буде и остане награда књижевне критике која се додељује за најбољи роман. Барем због оних, којима српска књижевност није сензационалистичка вест у новинама.

Васа Павковић (Фото А. Васиљевић)

Васa Павковић: Реакција 18 писаца је врх леденог брега

Према речима књижевног критичара Васе Павковића основни разлог овогодишњих неспоразума лежи у критичарској некомпетентности већине чланова Ниновог жирија. И ове, па и прошле године.

– Они, сем Теофила Панчића не пишу критику или то чине веома ретко и често не бавећи се српском књижевношћу. Нико сем њега нема ниједну једину критичку књигу! Због тога су основане сумње да не познају довољно српску књижевност, ни српски роман. Зато могу себи да „дозволе” велике превиде, какав је неувршћивање романа Љубице Арсић, Милоша Латиновића, Саше Радоњића или Срђана В. Тешина ни у најшири избор. То маскирају фаворизовањем младих писаца и њихових првих или других романа, што није лоше, генерално, али замагљује суштину проблема.

Реакција 18 писаца је сасвим природна и она је врх леденог брега незадовољства и писаца и издавача и великог дела публике у последње три године. Наравно, ни ту ствари нису црно-беле. Међу потписницима су и одлични писци најважнијег тока српске белетристике (Арсићева, Барна, Петриновић, Писарев, Кецмановић...), али и они популарне књижевности, анонимуси, као и писци који су дали себи за право да Андрићеву награду недавно дају Бори Чорби. Што се новог добитника тиче, у време кад сам био у жирију, баш он је, безразложно, бојкотовао Нинову награду, говорио о њој све најгоре, а да не говорим шта је писао о мени и мојим колегама, који смо били активни књижевни критичари. Дакле, све се мења и показује и трагично и комично лице. Победнички роман нисам читао, али сам с пуно уживања прочитао романе Слободана Тишме, Драшка Сикимића, Небојше Миленковића, Јовице Аћина – што показује да је романескна продукција била врло добра и да ни квалификованијем жирију од овога не би било лако – нагласио је Васа Павковић.


Коментари7
37d75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan J.
Непотребна прича која ништа неће променити у земљи у којој књига више нема ни значаја ни утицаја. И ова награда је као и све у Србији деградирана и у власти је кланова. Знају то добро они што о томе одлучују али за њих је то нормално као и све што је у овој ријалити Србији. Коме је до књиге у земљи гладних. Граде се цркве, затварају школе, ко може да бежи одлази, а ми се још заваравамо са овим темама, а не чујемо: "Хлеба, хлеба, Господару..."
Dača
naši pisci su sapeti trenutnom podobnoscu globalno jačem igraču. samo slobodan duh stvara velika dela
bane
Pre će biti da dobra knjiga koristi nagradi.
EvGenije
"Romaneskna produkcija" u Srbiji već odavno nije ni osrednja a kamoli dobra. Mnogo buke ni oko čega iliti bura u čaši žabokrečine.
Nada
Gospodin Kukic ne pise kritike ali se bavi izdavastvom bar 40 godina sto je vise nego dovoljno da bude clan zirija NIN-ove nagrade.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља