петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.01.2020. у 10:49 Мирјана Чекеревац

Држава ће у овој години штампати сабрана дела Хандкеа

Новим законом обезбедиће се утврђивање архивског фонда Србије као дела националног и светског културног наслеђа, каже ресорни министар Владан Вукосављевић
Хандке на додели Нобелове награде (Фото EPA-EFE/Jonas Ekstroemer)

Прецизирање услова за избор директора установа културе и нова ограничења која ће спречити злоупотребу вршилаца дужности ових установа и избегавање јавних конкурса за избор директора, једна је од новина предложених изменама Закона о култури, рекао је јуче ресорни министар Владан Вукосављевић представљајући овај акт у Скупштини Србије. Посланици владајуће коалиције најавили су подршку, док опозиционари замерају, како су истицали, централизацију, али и начин на који се финансирају пројекти.

Образлажући предложена решења министар Вукосављевић је навео да се додаје делатност уметничке фотографије и употреба информационе и комуникационе технологије у културној делатности. Навео је да се изменама први пут стварају услови за системско регулисање специфичности уметничке игре, да се утврђује обавеза вођења регистра репрезентативних удружења и лица која самостално обављају делатност у области културе, те да се прецизирају поступци финансирања и суфинансирања програма и пројеката у култури. Према његовим речима, уводи се и инспекцијски надзор, јер је „то најважнија мера Министарства културе за обезбеђивање пуне примене овог закона у целој држави”.

Говорећи о Предлогу закона о архивима, министар Вукосављевић је истакао да је „Србија једна од ретких земаља у свету која нема закон којим се свеобухватно уређује заштита архивске грађе” и додао: „Доношењем овог закона стварају се оквири који ће обезбедити потпуну заштиту и очување архивске грађе, без обзира на облик у којем настаје и где се налази. Обезбедиће се утврђивање архивског фонда Србије као дела националног и светског културног наслеђа, као и допуна документима који представљају дело културног наслеђа Србије, а налазе се ван њене територије, и документима и копијама докумената страних извора који се односе на историју Србије и српског народа. Уређују се рокови доступности, услови и начин коришћења архивске грађе, јасно се дефинишу обавезе оснивача архива и матичне функције архива.”

Посланици су у расправи већим делом говорили о закону о архивима наводећи многобројне примере о стању наше архивске грађе и њеном третману. Нада Лазић (ЛСВ) говорила је о архивима Војводине, њиховом историјату и замерила што се „овим законом надлежности преносе на републику, нису се поштовале надлежности АП Војводине у области културе, осим код оснивачких права према Архиву Војводине. Само је Архив Војводине остао у надлежности АП, а сви остали су прешли у надлежност републике”. Питала је: „Да ли је ова врста централизације адекватна да одговори захтевима које закон поставља у погледу дигитализације и микрофилмовања и да ли постоји план Републике Србије за оспособљавање запослених с обзиром на то да је постављен рок од 10 година за микрофилмовање целокупне архивске грађе?”

Одговарајући Лазићевој, министар Вукосављевић је рекао да она није до краја цитирала чланове из закона и навео: „Јавне архиве оснива, односно оснивачка права врши Република Србија, што је несумњиво тачно, међутим, зарез, осим архива Војводине и Историјског архива Београда, чији су оснивачи АП Војводина и град Београд. Што се тиче простора, оснивачи су, осим обавезе локалне самоуправе, дужни да обезбеде средства у свом буџету за финансирање објеката, односно простора за пријем и чување архивске грађе.”

Мирјана Драгаш (СПС) похвалила је Министарство културе што је препознало архиве као национално благо, „овај закон је доказ како се односимо према историјским документима који су сведочанство о нашем раду и једном времену”. И Марко Атлагић (СНС) истакао је да „већина архива обавља делатност у веома тешким условима” и додао да је закон важан и због решавања ових проблема, али и због утврђивања архивског фонда први пут у Србији, као националног и светског културног наслеђа.

Александар Шешељ (СРС) говорио је више о стању у нашој култури, наводећи да се новац у култури троши на невладине организације које „делују антисрпски, добијају средства и на конкурсима државних органа, финансирани су антисрпски филмови ’Турнеја’, ’Парада’, имали смо прилику да видимо хистерију невладиног сектора кад је Петер Хандке добио Нобелову награду , само зато што је српски пријатељ”. Истакао је да СРС није добио одговор на своју иницијативу да влада објави сабрана дела Хандкеа. Министар Вукосављевић му је одговорио: „Чекао сам да потпишемо уговор, па да то објавимо, а добра вест је да је Министарство културе и информисања обезбедило средства и постигло договор са једним нашим угледним издавачем за штампање сабраних дела Петера Хандкеа. Биће одштампана ове године и, боже здравља, појавиће се на сајму књига у Београду”.

Коментари30
a5e0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Видовдан
Мислим да Србија и српска влада на све начине треба да се одуже Петеру Хандкеу, великом писцу (што је и западни свет, њему не наклоњен, признао доделивши му Нобелову награду за књижевност), великом човеку и великом и осведоченом пријатељу Србије. Подржавам све позитивне иницијативе, а као неко ко радо и са уживањем чита дела Хандкеа, подржавам и иницијативу да се штампају његова сабрана дела. Метража и боја ме не интересују јер немам намеру да их уклапам са величином и бојом регала и зидова.
Nenaklonjen
@Видовдан Nenaklonjen se pise sastavljeno, u pitanju je pridjev, a ne glagol. To bi neko ko je nacitan morao da zna. Pozdrav od ljubitelja knjiga i stripova (zaista, sta fali stripovima?).
Видовдан
Наравно да у Србији, поред неписмених, полуписмених и оних који искључиво читају стрипове, има и писмених људи који читају књига из задовољства и да би проширили своје личне и културне хоризонте. Да ли ће неко да купи метар сабраних дела чија боја мора да се уклопи са бојом зидова или тапета, је ствар афинитете и културе дотичне особе и никако ми није јасно зашто неки овде мисле да у то треба да се мешају?! Зашто да не поштујемо и право на слободу избора оних који купују књиге као део намештаја?
aleksandar
Za citanje hadkeovih dela potrebna je koncencentracija nisu za ljubitelje krimica Meni se knjige Petera Handkea dopadaju neke cita m po dva puta
Beogradjanin Schwabenländle
Одакле српској држави тапија да штампа и продаје књиге и тиме чини конкуренцију издавачким предузећима. Оћете у Јевропу, то код нас нема!
Православље
Ма да, како да не. У вашој Швабској све функционисе по праву, правди, прописима, демократским правилима игре на политичком, војном, економском плану... Кога брига за то што они мамо-мало па почињу Светске ратове, отварају логоре за истребљење народа које сматрају нижом расом од аријевске? Кога брига што, било ко и било где да започне неки рат, они предано ускачу да "припомогну" као што су то радили и у случају Србије...Ма, маните се, човече! Не упоређујте Србију са Швабском и са Швабама! Никада!
Bob Dylan
Handke je osvjedoceni prijatelj Srba. To stoji. Ali, da li je to kriterijum da se stampaju sabrana djela? Hoce li se to vise kupovati nego sada? Zasto ne stampati i druge knjige? Zasto ne stampati Hemingveja? Zasto ne stampati Mirka i Slavka, Titu i Kardelja, Zagora i Teksa Vilera? Meni su i dalje najdrazi Andric i Kis. I Zagor i Teks Viler.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља