четвртак, 20.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:06

Дужници напуштају државе региона, кредити остају

Банке покривене хипотекама, меницама, осигурањима, а време ће показати да ли ће тражити још неко средство и да ли ће дужнике јурити по белом свету
Аутор: Јована Рабреновићсреда, 22.01.2020. у 21:00
Банкари се боре на сваки начин против ненаплативих зајмова (Фото А. Васиљевић)

Све више људи у потрази за послом напушта регион, што посебно погађа тржиште рада. Међутим, проблем се проширио и на банкарски сектор. Они који одлазе имају кредите, а банку неретко не обавештавају о својим плановима, што намеће питање наплате потраживања. Директор Удружења банака у Босни и Херцеговини Берислав Кутле пре неколико дана је указао на овај проблем. Кредити су осигурани преко осигуравајућих друштава, међутим, осигуравајућа друштва не осигуравају случај кад неко једноставно престане да плаћа обавезу и онда банке њихов дуг морају да наплате из својих извора. Зато траже начине за још неку гаранцију враћања.

Према речима Кутлеа, како преносе медији, неопходан је, пре свега, интернационални рад.

– Потребно је радити на повезивању БиХ с другим државама, поготово с Немачком и Ирском, како би се могло доћи до места пребивалишта онога ко је подигао кредит и отишао, те му наметнути обавезу враћања – рекао је Кутле.

Да ли ће и наши банкари јурити дужнике по белом свету – показаће време. Многи који одлазе на рад или сада већ и трајнији живот у иностранству на то су се одлучили управо зато што с постојећим зарадама нису могли да издрже терет презадужености, најчешће стамбених кредита. Међутим, то што неко оде из земље не значи да престаје да плаћа ту обавезу. Напротив, од већих зарада у страној земљи неки то настављају да чине, а има и случајева да се с банком „раскусурају”.

Што се тиче Србије, удео ненаплативих кредита је на рекордно ниском нивоу – мање од пет одсто свих одобрених зајмова, тачно 4,7 одсто према последњим доступним подацима. Како људи и одавде одлазе, видећемо да ли ће банке посегнути за још неким средством обезбеђења.

У зависности од висине позајмице различити су степени осигурања за банку. Највиши степен извесности наплате је у случају стамбених зајмова, када банка има хипотеку све док дужник исплати и последњу рату, а у случају да престане да је плаћа Национална корпорација за осигурање стамбених кредита наставља да исплаћује његову обавезу банци до продаје некретнине.

Залога на непокретности, односно хипотека, не постоји само у случају стамбеног зајма, већ и када неко хоће већи износ, за који банци није довољна меница. Када неко позајмљује од банке десетине хиљада евра мора да рачуна да ће банка тражити хипотеку на неку дужникову некретнину.

Готовински и рефинансирајући кредити „покривени” су меницама, јер је реч о износима мање вредности, махом од три до пет хиљада евра, колико у просеку износе такви зајмови код нас. Додатно, задужења код банака – кредити, кредитне картице, дозвољени минус – осигурани су код осигуравајућих кућа. За запослене то је махом осигурање у случају да неко остане без посла и тада банци осигуравајућа кућа намирује дуг по свим задужењима, а код пензионера то је осигурање за случај смрти.

Баш зато што су менице у случају готовинских зајмова слабији вид обезбеђења банкари се правдају да ризик морају да урачунају у камату. И да је баш то разлог што је сада, када је референтна камата Народне банке на рекордно ниском нивоу од 2,25 одсто, просечна камата на готовинске зајмове 9,6 одсто.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је каматна маржа резултат ризика које банка преузима услед непредвиђених догађаја. Што се тиче менице као средства обезбеђења, бланко авалирана меница на рачун корисника значи да банка може да се наплати и од будућих прихода дужника, било где и било кад да их он остварује, каже Грубишић.

Извесно је да ће се банкари на сваки начин борити против ненаплативих зајмова, јер су они, између осталог, разлог виших камата. Јер, оно што не зараде на једном клијенту приходују од другог. Сем тога, због лоших зајмова централна банка им блокира средства за резервације, тако да им не остаје за кредитирање, што им је основни извор прихода.


Коментари14
78a78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darko
Bankari prestanite da lažete . Kakav to rizik povećan vi imate u Srbiji? Lažete nas 20 godina da kamate ne mogu biti niže jer je veliki rizik , kakav bre rizik? Dato vam je celo tržište jer je DOS pogasio naše velike banke , kada niste hteli da spustite kamate bar na približni nivo kao na zapadu onda je država ušla i vama faktički nadoknadila razliku do vaše ogromne kamate( stambeni krediti) inače ovde ne bi cigla jedna bila izgradjena . Vi ste pljačkaši i to je 2008 dokazala empirijski .
Kosta C
Banke ne gube ništa,jer su klijente već pre toga dobro izmuzle visokim kamatama i raznim dodatnim troškovima.Imaju hipoteku,prodaće kuće dužnika i jedino što će izgubiti je to što će imati nešto dodatnih troškova oko prodaje nekretnina i što duže nisu muzli klijente.
nikola andric
Predzeca pravna lica prestaju da postoje posle stecaja. Stecaji za fizicka lica nisu zakonski uredjeni. Fizicka lica ostaju duznici do smrti. Tek tada prestaje njihov ''pravni subjekt''. Naslednici mogu da odbiju nadsledstvo i time ne priznaju dugove nasledstva. Kad bi se stecajevi mogli resiti na svacije zadovoljstvo nebi postojao kapitalizam. ''Kreditna ekonomija'' samo po sebi dovodi do akumulacije dugova o kojoj Marks nista nije tvrdio. Njega je vise interesovala ''akumulacija kapitala''.
Radmila Mišić
Štednja je postala besmislena zbog niske ili nulte kamate.Kreditiranje je postalo besmisleno jer se krediti više ne podižu radi rešenja nekog egzistencijalnog problema već (prema reklami) radi kupovine nove baštenske garniture, novog tipa pametnog telefona, zimovanja, letovanja itd. Nad sudbinom banaka ne treba plakati, da im je loše, zatvorile bi filijale. Na Orbana u Mađarskoj kukaju još više ali ne mrdaju iz Mađarske-žao im da ostave i nas i Mađare bez kartica i ostalih usluga.
perica
Postali su kasta zelenaska koju delom i drzava stiti. Borice se oni da naplate a boricemo se i mi protiv njive ekonomske sile, korupcije, monopola, organizovanog nasilja nad duznicima. Ni jedan detalj vise necu propustiti da ih ne tuzim a dzak i nepristojan sam odavno, isto koliko i oni prema meni. Dok im novac ne polozis sve moze, nakon toga nastaje gomila zatezanja. Moju ustedjevinu vise nikad nece videti, uplacujem samo koliko je neophodno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља