среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

На онлајн куповине трошимо мање од купаца у Албанији

Просечан интернет корисник прошле године потрошио 80 долара, десет пута мање него неко у Аустрији или 15 пута мање у односу на купца у Великој Британији
Аутор: Јелица Антељсреда, 22.01.2020. у 22:10
(Фото Пиксабеј)

Eлектронскa трговинa у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу. Иако су оствариване јако високе годишње стопе раста промета, у последњих неколико година, због ниске основице ипак заостајемо за развијеним земљама. Наши интернет корисници најмање купују онлајн у односу на земље у окружењу, а посебно у поређењу са развијеним земљама. Последњих неколико година је у овој области покренуто доста иницијатива и може се очекивати убрзани развој, каже за „Политику” др Драган Стојковић, директор Научноистраживачког центра Економског факултета у Београду.

Он подсећа да се у свету на онлајн куповине троши неупоредиво више новца него у Србији. Према подацима „Статисте”, просечан интернет корисник је у 2019. у Србији трошио око 80 долара,  што је за 20 одсто мање него у Албанији, а десет пута мање него у Аустрији. Такође заостајемо и за другим земљама региона, а за најразвијенијом Великом Британијом чак 15 пута.

– Иако ови подаци звуче песимистично, ја сам оптимиста по развоју електронске трговине у Србији. Постоји доста иницијатива које поспешују развој електронске трговине у Србији и све их је више. Међутим, главно је што је међу привредницима интересовање за електронску трговину све веће што показује велики број скупова посвећених електронској трговини који су више него добро посећени. Уколико им се помогне у реализацији идеја, електронска понуда ће значајно ојачати. Уз паралелни рад са купцима и решавање проблема неповерења према електронској трговини, можемо очекивати да пристигнемо и престигнемо суседе у релативно кратком року – објашњава Стојковић.

Иако уз електронску трговину купци штеде време и имају већи комфор приликом куповине, али и бољи избор производа и услуга, многи се још нису осмелили да тргују на овај начин.

Према подацима званичне статистике, у Србији је прошле године било 4,08 милиона интернет корисника, а 1,8 њих нешто је купило преко интернета у последњих годину дана. Учешће купаца у броју корисника је око 45 одсто, по чему заостајемо за земљама ЕУ.

Као највеће препреке бржем развоју е-трговине, наш саговорник наводи неповерење на страни тражње и недовољно развијену понуду у електронској трговини, то јест недовољно озбиљних компанија које продају своју робу преко интернета. Узроци неповерења су, с друге стране, скривени у социоекономским, демографским и навикама овдашњих потрошача. Потенцијал ове врсте трговине ограничава и недостатак или слабо развијени сервиси попут курирских служби или електронског плаћања.

– Званични регистар фирми које продају робу и услуге преко интернета не постоји. Незахвално је давати такве податке, али према тврдњама појединих стручњака, број активних привредних субјеката у Б2Ц (бизнис то кастамер) електронској трговини за сада не прелази 2.000 фирми – објашњава наш саговорник. Као начин да се убрза даљи развој и неповерење купаца, Стојковић наводи између осталог и улогу медија. Медији би кроз различите кампање требало да разбијају негативне митове о електронској трговини. Требало би, према мишљењу нашег саговорника, рећи просечном потрошачу да је електронска трговина безбедна, уз рационално понашање.

– Ако купују на сајтовима легалних трговаца у Србији неће им стићи цигла уместо лаптопа. Посебно треба радити на разбијању страха од електронске трговине код старије популације која може да има највише користи од куповине путем интернета. Требало би помагати и фирмама које послују, али и онима који тек намеравају да се упусте у интернет трговину – каже др Драган Стојковић.


Коментари33
10558
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заврам
Србин воли да опипа...
Beogradjanin Schwabenländle
Још као млад момак сам схватио да је велико уживање куповати гардеробу у Италији, срећом живели смо близу Трста, а ја сам могао да на прво путовање одем са 16 година. И то је до данас тако остало, једино Швајцарска може да се такмичи са њима. Овде до сада нисам никада купио немачке ципеле, ако не успем да нешто нађем одем у Цирих, или до Милана, раније обавезно при одласку за Београд или на повратку смо свраћали до Трста или Венеције. Интернет ? Без мене.
mirko
pa ako oce srbija da zatvori sve butike i prodavnice u centru grada, onda neka uzima robu iz kine sa interneta..
Petar Petrović
Sramota! Svaki patrijota odmah da poče više da kupuje, a ne u ovoj oblasti da zaostajemo, kad već u svim ostalim prednjačimo...
Jagodinac
Da ali ce Srbija sigurno prva imati 5G mrezu. A Albanci ce samo moci da nam zavide.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља