петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Срећно дете – несрећни тинејџер

Да би развили социјалне вештине и суочили се с реалношћу на прави начин, деци љубав није довољна: родитељи морају да их дисциплинују и да се поставе као ауторитет који изговара: „не смеш” и „мораш”
понедељак, 27.01.2020. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Нове генерације су одрасле и неки од њих су почели да долазе на психотерапију због различитих проблема. Како велики број припадника одређене генерације има неке своје заједничке особине, психотерапеути су почели да примећују одређене разлике у односу на клијенте припаднике старијих генерација.

У питању су две генерације „вољене деце”: генерација Ипсилон, у коју спадају рођени између 1980. и 1994, који сада имају између 26 и 40 година, и припадници Зед генерације, познатије као Интернет генерација, у коју спадају рођени између 1995. и 2005, који сада имају између 15 и 25 година.

Проблеми нових генерација

Психотерапија се формирала кроз рад с „невољеном децом”, дакле с онима који су били претерано строго васпитавани, којима презахтевни родитељи нису показивали љубав, као и с онима који су у детињству били занемаривани или малтретирани. Појава нових клијената који су били „вољена деца” је психотерапеутима донео нове изазове. Један познати амерички психотерапеут који има дужи стаж у раду с људима је метафорично изјавио: док је раније наш рад личио на деловање сирћета којим се скида каменац, сада више личи на деловање лепка.

У чему се разликују ове две генерације „вољене деце”? Припадници Ипсилон генерације су често нарцисоидни, егоцентрични, с нереално позитивном сликом о себи, арогантни у комуникацији, теже хедонизму, без радних навика и стварне жеље да одрасту и преузму одговорност за себе и друге. Припадници Зед генерације су више пасивни, повучени, зависни од родитеља, окренути садржајима на интернету, погледа непрестано упртих у екране њихових „паметних” телефона, тачније у мини-компјутере које погрешно називамо телефонима.

Поред ширег друштвеног и економског контекста, на формирање одређене генерације битно утиче модел родитељског васпитања као и медијски садржаји који запљускују умове деце и младих људи. Док су припадници Ипсилон генерације заправо размажена деца која су одрасла као жртве попустљивог васпитања које је нудило љубав, али не и дисциплину, припаднике Зед генерације је највише одредила појава „паметних” телефона које су на раном узрасту „уградили” у своје личности и тако се изложили претераном утицају садржаја с интернета.

Које проблеме имају ова некада вољена деца?

Припадници Ипсилон генерације понели су из својих породица доживљај да су они центар света и тако настављају, у већој или мањој мери, да се понашају у спољашњем свету: у односима с пријатељима, партнерима, у радном окружењу. Увек су у праву, не признају грешке, а добронамерну критику доживљавају као напад на њихове личности. Како током времена, упркос својим способностима, а због недостатка радних навика, не могу да оправдају своју претерано позитивну слику о себи, кривце за неуспех налазе у другима. Једно истраживање је показало да 80 одсто њих има за животни циљ да се обогати, а 50 процената жели да постане позната јавна личност.

Припадници Зед генерације преплашени су спољашњим светом, за који су неприпремљени. Осећају се сигурно у својим породицама, са светом комуницирају преко интернета и друштвених мрежа. Веома су забринути за себе и своје здравље, имају лошу слику о себи, али не зато што их родитељи не хвале и не подржавају, већ зато што се осећају неприхваћеним од вршњака. У емотивном развоју касне три године. У овој групи је веома изражена склоност ка анксиозности, депресивности, а има и повећан ризик од самоубистава.

Постављање дигиталних граница

И у једној и у другој генерацији су физички изглед и привлачност основне вредности. Разлог за то је што немају развијене социјалне вештине и пасивно чекају да други њима приђу. А када се то не дешава, криве свој недостатак магнетске „привлачности” и почињу да мисле лоше о себи.

Шта родитељи могу да закључе из овога? Прво, да љубав није довољна. Потребно је дете и дисциплиновати, а то значи поставити се као ауторитет који изговара: „не смеш!” и „мораш!”, и који повремено кажњава. Потребно је поставити „дигиталне границе” и ограничити време коришћења дигиталних екрана и интернета. Потребно је детету и младој особи помоћи да развије социјалне вештине и да оствари доживљај прихваћености у групи својих вршњака. Не треба гледати само како се дете осећа, колико је срећно и вољено, већ се треба подсетити да је циљ васпитања изградња самосталне и одговорне одрасле особе.


Коментари9
5d435
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Марија
Васпитање детета је озбиљан посао а то већина не схвата
milic
Pre oko 3 godine,pozovu na razgovor u OS roditelje ucenika 8-maka,jednog od disciplinski najgrdjih ucenika u skoli,zbog njegovih dela.Roditelji,oba Dr medicine, se izvinu i priznaju svoju nemoc,jer zbog posla nisu u mogucnosti,zbog nedostatka vremena, da brinu o vaspitanju sina i ucenju istog, obavezama koje zahteva skolski i standardan zivot. Samo jedan primercic,govori jasno sta treba omoguciti roditeljima da izgrade dobru i pristojno vaspitanu decu.Vrlo lako resenje za drzavu.
milic
Kad su se rodila deca,ustajao sam u 5h ujutru,radio od 6h-14h,bavio se sportom i muzikom,druzio sa prijateljima...Nije bilo lako,ali sam imao svakodnevno i dovoljno vremena za decu.Imam fotografije sina na mojim treninzima,cerku na njenim obavezama,na koje sam ih ja vodio,isli na letovanje i zimovanje,a ja,zamislite,obican KV radnik metalac,neskolovan i td.Deca zavrsila fakultete,zaposlila se,formirale porodicu,usrecile me sa 4 unucadi.A,danas,zbog posla izginuse da stignu ono sto su oni imali.
celt
I kao i uvek, dodjes do toga da je odgovor u umerenosti, ni previse bezuslovne ljubavi ni premalo podrske i nepotrebnog kaznjavanja. Prekratak tekst za ono sto moze i treba da se kaze o ovoj temi, kao i sam milenijalac, mogu da kazem da je konkretan problem, ali da resenje nece ici samo u smeru "naviknite se na zivot" nego ce se malo i zivot, organizacije, posao itd, navikavati na nove zahteve drustva.
Mirjana Dukić
Poštovani dr Milivojeviću, havala na zanimljivim i nadasve životnim temama koje obrađujete na način razumljiv svima. Sve se vremenom menja, a nova tehnologija donosi i nove probleme. Čini mi se da zagovornici vaspitanja dece po tipu ,,samo je ljubav i popustljivost dovoljna,, sada uviđaju da to i nije baš tako. Nikada krajnosti nisu bile dobre ni u čemu, pa ni u vaspitavanju dece.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља