субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.01.2020. у 08:00
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Срећно дете – несрећни тинејџер

Да би развили социјалне вештине и суочили се с реалношћу на прави начин, деци љубав није довољна: родитељи морају да их дисциплинују и да се поставе као ауторитет који изговара: „не смеш” и „мораш”
(Срђан Печеничић)

Нове генерације су одрасле и неки од њих су почели да долазе на психотерапију због различитих проблема. Како велики број припадника одређене генерације има неке своје заједничке особине, психотерапеути су почели да примећују одређене разлике у односу на клијенте припаднике старијих генерација.

У питању су две генерације „вољене деце”: генерација Ипсилон, у коју спадају рођени између 1980. и 1994, који сада имају између 26 и 40 година, и припадници Зед генерације, познатије као Интернет генерација, у коју спадају рођени између 1995. и 2005, који сада имају између 15 и 25 година.

Проблеми нових генерација

Психотерапија се формирала кроз рад с „невољеном децом”, дакле с онима који су били претерано строго васпитавани, којима презахтевни родитељи нису показивали љубав, као и с онима који су у детињству били занемаривани или малтретирани. Појава нових клијената који су били „вољена деца” је психотерапеутима донео нове изазове. Један познати амерички психотерапеут који има дужи стаж у раду с људима је метафорично изјавио: док је раније наш рад личио на деловање сирћета којим се скида каменац, сада више личи на деловање лепка.

У чему се разликују ове две генерације „вољене деце”? Припадници Ипсилон генерације су често нарцисоидни, егоцентрични, с нереално позитивном сликом о себи, арогантни у комуникацији, теже хедонизму, без радних навика и стварне жеље да одрасту и преузму одговорност за себе и друге. Припадници Зед генерације су више пасивни, повучени, зависни од родитеља, окренути садржајима на интернету, погледа непрестано упртих у екране њихових „паметних” телефона, тачније у мини-компјутере које погрешно називамо телефонима.

Поред ширег друштвеног и економског контекста, на формирање одређене генерације битно утиче модел родитељског васпитања као и медијски садржаји који запљускују умове деце и младих људи. Док су припадници Ипсилон генерације заправо размажена деца која су одрасла као жртве попустљивог васпитања које је нудило љубав, али не и дисциплину, припаднике Зед генерације је највише одредила појава „паметних” телефона које су на раном узрасту „уградили” у своје личности и тако се изложили претераном утицају садржаја с интернета.

Које проблеме имају ова некада вољена деца?

Припадници Ипсилон генерације понели су из својих породица доживљај да су они центар света и тако настављају, у већој или мањој мери, да се понашају у спољашњем свету: у односима с пријатељима, партнерима, у радном окружењу. Увек су у праву, не признају грешке, а добронамерну критику доживљавају као напад на њихове личности. Како током времена, упркос својим способностима, а због недостатка радних навика, не могу да оправдају своју претерано позитивну слику о себи, кривце за неуспех налазе у другима. Једно истраживање је показало да 80 одсто њих има за животни циљ да се обогати, а 50 процената жели да постане позната јавна личност.

Припадници Зед генерације преплашени су спољашњим светом, за који су неприпремљени. Осећају се сигурно у својим породицама, са светом комуницирају преко интернета и друштвених мрежа. Веома су забринути за себе и своје здравље, имају лошу слику о себи, али не зато што их родитељи не хвале и не подржавају, већ зато што се осећају неприхваћеним од вршњака. У емотивном развоју касне три године. У овој групи је веома изражена склоност ка анксиозности, депресивности, а има и повећан ризик од самоубистава.

Постављање дигиталних граница

И у једној и у другој генерацији су физички изглед и привлачност основне вредности. Разлог за то је што немају развијене социјалне вештине и пасивно чекају да други њима приђу. А када се то не дешава, криве свој недостатак магнетске „привлачности” и почињу да мисле лоше о себи.

Шта родитељи могу да закључе из овога? Прво, да љубав није довољна. Потребно је дете и дисциплиновати, а то значи поставити се као ауторитет који изговара: „не смеш!” и „мораш!”, и који повремено кажњава. Потребно је поставити „дигиталне границе” и ограничити време коришћења дигиталних екрана и интернета. Потребно је детету и младој особи помоћи да развије социјалне вештине и да оствари доживљај прихваћености у групи својих вршњака. Не треба гледати само како се дете осећа, колико је срећно и вољено, већ се треба подсетити да је циљ васпитања изградња самосталне и одговорне одрасле особе.

Коментари11
128a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mina Perovic
Autor ovog teksta ne poznaje suptilnost vaspitanja dece. Decu svrstava u kategorije a roditelji po njemu treba da budu autoritativni ljudi koji govore 'moras' i 'ne smes'. Efekat toga kod pojedine dece moze da bude potpuno suprotan njegovom ocekivanju. Ne moze sve na silu da se radi sa decom. Kao ni sa odraslima.
Марија
Васпитање детета је озбиљан посао а то већина не схвата
milic
Pre oko 3 godine,pozovu na razgovor u OS roditelje ucenika 8-maka,jednog od disciplinski najgrdjih ucenika u skoli,zbog njegovih dela.Roditelji,oba Dr medicine, se izvinu i priznaju svoju nemoc,jer zbog posla nisu u mogucnosti,zbog nedostatka vremena, da brinu o vaspitanju sina i ucenju istog, obavezama koje zahteva skolski i standardan zivot. Samo jedan primercic,govori jasno sta treba omoguciti roditeljima da izgrade dobru i pristojno vaspitanu decu.Vrlo lako resenje za drzavu.
milic
Kad su se rodila deca,ustajao sam u 5h ujutru,radio od 6h-14h,bavio se sportom i muzikom,druzio sa prijateljima...Nije bilo lako,ali sam imao svakodnevno i dovoljno vremena za decu.Imam fotografije sina na mojim treninzima,cerku na njenim obavezama,na koje sam ih ja vodio,isli na letovanje i zimovanje,a ja,zamislite,obican KV radnik metalac,neskolovan i td.Deca zavrsila fakultete,zaposlila se,formirale porodicu,usrecile me sa 4 unucadi.A,danas,zbog posla izginuse da stignu ono sto su oni imali.
celt
I kao i uvek, dodjes do toga da je odgovor u umerenosti, ni previse bezuslovne ljubavi ni premalo podrske i nepotrebnog kaznjavanja. Prekratak tekst za ono sto moze i treba da se kaze o ovoj temi, kao i sam milenijalac, mogu da kazem da je konkretan problem, ali da resenje nece ici samo u smeru "naviknite se na zivot" nego ce se malo i zivot, organizacije, posao itd, navikavati na nove zahteve drustva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља