среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Урањање у дневне рутине кинеских радника и газда

Дугометражни документарац „Срећан Божић, Јиву” Младена Ковачевића вечерас има светску премијеру на фестивалу у Ротердаму
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 24.01.2020. у 22:00
Из филма „Срећан Божић, Јиву” Младена Ковачевића (Фотографије Хороптер филм)

Чак четири српска филма видеће ових дана публика популарног филмског фестивала у Ротердаму. Уз документарно-играни „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића који је у Ротердам стигао по фестивалском позиву, у Србији већ награђеног играног филма „Мој јутарњи смех” Марка Ђорђевића и такође већ награђеног документарца „Окупирани биоскоп” Сенке Докмановић, на овом фестивалу светском премијером у програму „Светла будућност” вечерас ће праву почаст доживети дугометражни документарни филм Младена Ковачевића „Срећан Божић, Јиву”.

У продукцији Иве Племић, а у сарадњи са копродуцентима из Шведске, Француске, Немачке, Белгије и Катара, Ковачевић је уз доприносе сниматеља Марка Миловановића и монтажерке Јелене Максимовић снимио необичан и неуобичајен филм о свакодневици кинеских радника у граду Јиву у којем се налази чак 600 фабрика што производе новогодишње и божићне украсе за цео свет. Није тајна да комунистичка Кина задовољава празничне потребе капиталистичког Запада, а судар та два и географски и политички и културолошки далека света огледа се у овом Ковачевићевом филму кроз интимно урањање у дневне рутине кинеских радника и газда.

Младен Ковачевић

Упитан како је уопште дошао на идеју да се отисне до Кине и сними овакав филм у којем се огледа и сва тежина рада али и лепота живота, жеље, снови и надања, Ковачевић за „Политику” одговара:

– Није се догодило спонтано, тражио сам причу о Кини. Само сам чекао праву премису која би ми омогућила да истражим комплексност неке реалне, обичне Кине, не куриозитета. Тражио сам причу која би се градила од једноставних фрагмената из живота обичних људи. И када сам од познаника, кинеског новинара, чуо о граду у коме се производи две трећине новогодишњих украса за цео свет, где производ очигледно има опипљиву емоционалну релевантност за све нас, јер је у вези са најинтимнијим западним празницима Божићем и Новом годином, одмах сам знао да је то та прича, јер је филмски врло експлицитна, може једноставно да се исприча.

Младен Ковачевић открива да сама припрема није предуго трајала. Најтеже је (2017) било да се прикупе праве информације о условима и аспектима снимања у Кини, од дозвола за снимање до сарадње са кинеским филмским сервисима, а када се све постепено сазнало сама реализација више није била проблем.

– Од почетка смо знали да је због приступа локацијама и ликовима, битно да екипа буде већим делом кинеска, тако да смо само сниматељ Марко Миловановић и ја били из Србије. Локални продуценти, фиксери, преводиоци, сниматељ звука, пратиоци камере, асистенти, возачи, сви су били Кинези. Деловало је као да је то кинеска продукција где су ангажована два странца, што није тако редак случај у савременој кинеској филмској индустрији, и све је било лакше – каже Ковачевић.

Овај аутор открива и детаље ближег упознавања Кине и самог града Јиву који се налази неких 200 километара јужно од Шангаја. У граду од око два милиона становника највећи број чине радници мигранти који због великих плата овде стижу из свих области Кине, земље у којој се говори на неких 200 дијалеката. Оно што је редитељу било занимљиво је и чињеница да је Јиву и велетрговински центар са више од 75.000 велетрговина и у том смислу је и космополитски град у којем има и странаца, чак и сарајевске ћевабџинице.

Пулс града, пулс фабричких радника који због својих високих плата могу себи да приуште најновије „ајфоне”, али и даље живе у радничким спаваоницама у којима заједно са њима у јеку производне сезоне спава и сам газда, „ухваћени” су у овом Ковачевићевом визуелно-поетском документарцу у којем су му протагонисти дозволили близак, интимистички приступ.

– Поред повремених интервенција, мој приступ је примарно опсервацијски. И језичка баријера се показала више као предност него проблем, јер су ликови имали више простора да поделе своју интиму. Између мене и њих директна вербална комуникација није била могућа. Сцене су инициране тако што би индикације пренео кинески преводилац, али је поступак грађења наратива био једноставан, јер је сваки аспект живота филмских јунака неодвојив део окружења новогодишњих фабрика, па су тако њихове рутине, личне драме, без изузетка у вези са темом филма. Њихова свакодневица и јесте тема – наводи за „Политику” филмски аутор.

И док Кина остатак света усрећује украсним чаролијама и фантазијама, истовремено један од Ковачевићевих јунака каже да су фантазије бескорисне.

– Запад најчешће Кину представља стереотипно. Када господин Цуи, власник фабрике прича својој кћерки да су фантазије бескорисне, он то мисли буквално. Уколико жели да буде богата, мора да ради, или да се врати у школу што она одбија, а не да машта о богатству. Млади у Кини углавном не желе да раде онако као што су њихови родитељи, хоће да живе као њихови вршњаци на западу – објашњава редитељ.

Оно што је било јасно још из његових претходних, високо оцењиваних и награђиваних филмова као што су „Unplagged”, „Зид смрти и тако то”, па и из „Четири године у 10 минута”, јесте то да Младен Ковачевић размишља и ствара филмским језиком што његове документарце сврстава у неку посебну категорију, блискију филмској уметности него класичном „документу” који рефлектује стварност.

На ову констатацију Младен Ковачевић одговара:

– Уколико документарни филм није експликаторни телевизијски документарац који гради аргумент и представља га публици са циљем да информише или образује, документарни филм је филм и има исти задатак – да понуди целокупно филмско искуство гледаоцу. Ако бих покушао да дефинишем свој приступ, то је једна једноставна опсервацијска форма где се наратив спонтано развија и гради од парчића реалности, а како је ретко шта поетичније од једноставности реализма, поетски аспект се појављује неусиљено и природно...


Коментари0
809f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља