среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

У стартап фирме уложена 143 милиона евра

Аутор: Маријана Авакумовићпетак, 24.01.2020. у 20:00
(Фото Дигитална Србија)

Србија је по успешним стартап фирмама међу водећим државама у југоисточној Европи – од „Нордеусове” видео-игре са 200 милиона играча широм света, до биоинформатичке платформе „Севен бриџиз”, која је кључни софтверски алат за лечење рака и других генетских болести.

Тренутно у Београду и Новом Саду послује између 200 и 400 стартап фирми, што је у складу са просеком за ову фазу развоја и слично је броју стартапа у градовима у региону, као што су Варшава и Букурешт, док је тај број двоструко већи од броја стартапа у Будимпешти.

Иако екосистем Београд и Нови Сад има знатно нижи БДП и најмањи број ИТ стручњака на 1.000 становника ипак успева да одржи корак са износом инвестиција, бројем стартапа и продаја, ово је наведено у првом Стартап скенеру, који је настао у сарадњи Иницијатива „Дигитална Србија” и „Стартап џинома” из Сан Франциска. Домаћи стартапи су у последњих десет година прикупили више од 143 милиона евра инвестиција, а више од 80 одсто новца отишло је у само две компаније. Приближно 122 милиона евра прикупила су само два стартапа. Ово указује да је скоро 97 одсто стартапа добило само 21 милион евра. Додатно, 45 одсто њих није добило никакву спољну финансијску подршку у протеклих 10 година и потпуно су самостално покренули свој развој и раст.

Даља анализа дистрибуције прикупљеног 21 милиона евра показује да су највиши износ инвестиција добили стартапи који креирају софтверска решења (4,58 милиона евра), блокчејн и крипто стартапи (3,76 милиона евра), као и стартапи који имају производе који су повезани са спортом (3,68 милиона евра).

Како се наводи у извештају, сви изнети подаци потврђени су кроз истраживање које је урадио „Стартап џином” за стартап екосистем Београда и Новог Сада. Њихови подаци откривају да стартапи из Београда и Новог Сада у раној фази добију готово 90 одсто мање новца од глобалног просека за екосистеме у истој фази – просечна вредност улагања у стартапе у раној фази износи 20.000 евра.

Поређења ради, стартапи у Великој Британији прошле године су прикупили 6,95 милијарди евра. Ово је скоро 5.000 пута више од укупне суме коју су стартапи у Србији успели да прикупе у периоду од 10 година.

„Изазов прибављања новца постаје још видљивији ако знамо да више од 50 одсто домаћих стартапа није привукло никаква улагања и у потпуности се финансира из сопствених средстава”, истиче се у извештају.

Аутори извештаја закључују да је у решавању овог проблема кључна улога државе, која мора да креира подстицаје и регулаторно окружење које ће повећати број домаћих и страних инвеститора.

Примарни клијенти српских стартапа најчешће су предузећа (57 одсто), док 41 одсто њих продаје директно крајњим корисницима. У поређењу с глобалним просеком, више домаћих стартапа је окренуто иностраним тржиштима – само 22 одсто стартапа је оријентисано на тржишта Србије (11 одсто) и бивше Југославије (11 одсто). Највећи број је фокусиран на САД (37 одсто) и Европу (26 одсто, док шест одсто стартапа дефинише своје тржиште као „глобално”. Од преосталих, пет одсто стартапа је фокусирано на тржиште Велике Британије, док су Уједињени Арапски Емирати, Канада и Азија у фокусу код један одсто стартапа. Занимљиво је да Азија, која је све примамљивија за глобалне стартапе, није интересантна за српске, упркос чињеници да неке од држава са тог континента, као што су Кина, Русија и Турска, имају добре економске и политичке односе са Србијом.


Коментари11
108b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Angel Investor
Ovi što srbuju po komentarima ne razumeju da u Beogradu ima IT firmi po kojima su plate običnih radnika koji znaju znanje od €2,500 do €4,000. Pa vi slobodno nastavite dalje sa svojim omiljenim disciplinama ispravljanja jezičkih krivih Drina, tripovanja socijalizma kao najboljeg ustrojstva sveta i opšteg neinformisanog kukanja po Internetu dok frižider kod kuće bleji prazan...
Марко
Паре и инвестиције које се помињу у овом чланку су од иностраних инвестиционих фондова и немају везе са нашом државом. Интересантно је како људи воле да се праве паметни без да разумеју материју о којој се прича.
Марко
За све језичке чистунце питање - коју српску реч једнозначно употребити за следећи опис: Фирма из ИТ индустрије основана на бази идеје за развојем софтверског производа у року од неколико година (до 5) са циљем да буде продата, најчешће уз инвестицију у раној фази од наменских (венчур) инвестиционих фондова, користећи врло интензиван итеративан метод развоја производа, и најчешће уз запошљавање младе и врло посвећене ускостручне радне снаге.
KaoObicno
Meni lose deluje cinjenica da je 90% novca otislo u samo 2 firme. Drugo, te 2 firme vec imaju trziste na kom je konkurencija manja, nikoga ne obucavaju, pri zaposljavanju previse cinculiraju, traze mnogo vise nego njihove kolege u inostranstvu - a onda takvim genijalcima treba drzava da pomaze sa cak 120 000 000 evra narodnih para?? Postoje i neki "startIT centri" u Bg i NS koji navodno sluze kao pomoc IT pocetnicima a u stvari postoje samo radi sebe ( selfiranje za IG npr)
арх. Митар Митровић
шта је то старт ап?
Dzordzevich
U širem smislu - to je malograđanski poriv da upotrebom stranih izraza ili suvišnih uskostručnih izraza ostave "svetski" i "moždaniji" utisak na lakoverne ili nešto prikriju od klijenata. U ovom članku se "startap" odnosi na privilegovane početničke firme ( koje to inače nisu) na državnim jaslama koje bi navodno trebale da budu od koristi društvu ali su ponajviše od koristi sebi samima. Ideja nije loša ali je raspodela sredstava kriminalna
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља