среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Ваздух загађен, струја скупа а ауто још скупљи

Могу ли Срби да себи приуште електро-аутомобиле? Од 34.000 продатих нових возила, више од 50 одсто је купљено на кредит или лизинг, а електрична возила коштају око 20.000 евра
Аутор: Вишња Аранђеловићсубота, 25.01.2020. у 22:00
Лимузине, али и возила која не загађују околину поприлично коштају - Фото А.Васиљевић

Аутомобили на струју у гаражи и централно грејање у стану, формула су на коју рачунају представници државе у борби за чистији ваздух. Грађани ове мере виде као утопијске, примењиве само у далеко богатијим земљама од Србије. Тој тези у прилог говоре и прошлогодишњи подаци: купљено је свега 34.000 нових и 140.000 половних аутомобила, за које су грађани у просеку издвајали око 5.000 евра. Имају ли овај податак на уму чланови владине радне групе који најављују да ће загађење ваздуха смањити тако што ће финансијски помоћи грађане у куповини хибридних и електричних возила, чија цена у случају јефтинијег модела износи више од 20.000 евра?

– Економска моћ наших грађана је слаба. Од свих продатих нових аутомобила, више од 50 одсто је купљено на кредит или лизинг. Број оних који купују нове аутомобиле у опадању је. Чак 70 одсто увезених половних возила старије је од десет година. А просечна старост српског возног парка јесте између 15 и 17 година. Чини ми се да је идеја да Србија вози електричне или хибридне аутомобиле ипак демагошка  – објашњава за „Политику” Дејан Стојаковић, који је већ много година запослен у ауто-индустрији.
Наш саговорник има друго решење: субвенције треба дати оним грађанима који у своје четвороточкаше желе да уграде плин. Стојаковић предлаже да се еко-таксе, које ауто-куће морају да плате при увозу сваког новог аутомобила, преусмере на грађане.

– Оне износе 12.000 динара по тони возила, док се та обавеза не односи на старе аутомобиле. Уградња плина кошта између 700 и 1.000 евра, па би држава могла да новац који добије од еко-такси преусмери и грађане подстакне да уграђују плин – истиче Стојаковић и додаје да је једно решење и што бржа забрана увоза возила с ознаком мотора „евро 3”.

Како ова возила не могу преко ноћи да нестану са улица, а готово једнако је немогуће да грађани преко ноћи пронађу новац за скупа возила на струју, добар пример стиже из комшилука. Наиме, Румунија је од 2005. до 2008. спроводила програм замене аутомобила старијих од 12 година новим. Резултат ове акције није било само смањење просечне старости аутомобила (са 13 на 10,7 година), већ је забележен пад укупних емисија угљен-диоксида и азотних оксида када је реч о друмском саобраћају.

За овај програм било је потребно издвојити око 15 милиона евра. Добра вест је да Румунија има дупло више аутомобила од нас, па то значи да би решење нашег проблема било јефтиније.

Осим возача старих возила, на црној листи су и они који у својим домовима имају котларнице. Да ли ће зиму да преброде ложећи дрва, угаљ или можда гуме, тешко је контролисати. Подаци показују да се скоро 60 одсто домаћинстава у Србији греје на чврсто гориво. Зато се још са хитног састанка који је прошле недеље сазвала премијерка Ана Брнабић чула идеја да ће подржати све оне који би да се прикључе на систем централног грејања. Помоћ су тада обећали и онима који одлуче да их греју градске топлане.

Али чак и када би већина домаћинстава одлучила да затвори своје котларнице, остаје чињеница да један број топлана и даље добија топлотну енергију коришћењем „прљавијих” фосилних горива, угља и мазута, да је инфраструктура стара у просеку око 25 година и као таква недовољно ефикасна, и то и у погледу производње топлотне енергије и у дистрибутивној мрежи, где бележи знатне губитке. А за осавремењавање система, тако да буде прихватљив из угла заштите ваздуха, потребне су инвестиције од око 550 милиона евра. За завршетак гасификације пак, према Стратегији развоја енергије, треба издвојити милијарду евра из републичког буџета и из касе „Србијагаса”. Рок је 2030.

– Око 77 одсто топлана користи природан гас, 13 одсто мазут, а десет процената угаљ. Постоје места, попут Пирота, у којима не постоје услови да се створи гасоводна мрежа, али очекује се да ће то променити „Турски ток” – каже директор Удружења топлана Србије Дејан Стојановић.
Колико просечно домаћинство кошта прикључак на градску топлану, истиче, немогуће је рећи јер зависи од више фактора – величине објекта, енергетске ефикасности…

Али наводи да осим прикључка, треба платити и пројекат, опрему, стручни надзор… Незадовољни одзивом грађана, поједине топлане у Србији преполовиле су цену прикључка, а многе од њих су на себе преузеле трошкове изградње. Ипак, економски стручњаци напомињу да је кључ успеха најпре у измени система наплате, што би значило да се уместо неправичног обрачуна по квадрату стана, износ на рачуну одређује по утрошку.


Коментари36
ad1f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Ne zanosimo se. Elektromobil je itekako veliki zagađivač. Naime on u startu bez pređenih kilometra, ako računamo izgradnju i razgradnju baterije od 200 do 500kg težine , zagađuje kao neki malolitražni benzinac ili dizel sa pređenih 200 do 300 000 km. Ovo zvuči kao jeres, ali je tako. Da ne računamo sagorelo gorivo za proizvodnju struje, i udar na elektroprivrede celog sveta ka i elektro mrežu. Nekii brzi punjači baterija su jaki kao osam električnih peći od 5 kw, pa kućno punjenje nije moguće...
Marko Ivanovic
Problem zagađenja je lako rešiti samo da se hoće i to ovako pod 1 uvesti na tehničkom pregledu merenje izduvnih gasova za sva vozila i naplaćivati dodatno ko prelazi granicu dozvoljenog pod dva to isto uraditi i za fabrike, toplane, termoelektrane, kućna lozista i takodje naplaćivati ko prelazi granicu. Prosto ali da li to žele naši političari?
Ivo
Cini se da je kupovina dobrog polovnog automobila i ugradnja plina za Srbiju najekonomicniji nacin da se brzo popravi situacija. Drzavo izvoli subvencirati ateste i ugradnju bezbednih sistema plina. Upola manje zagadjenja je veliki korak napred. Bogatasi treba da kupuju elektricne/hibrid aute a ne dzipove; treba da budu primer i da daju svoj doprinos zdravijoj Srbiji a ne da budu glavni zagadjivaci. U medjuvremenu da se radi na izolaciji stanova i kulturi stednje energije.
Denis
Beograd nema takvo zagađenje leti iako se isti broj automobila vozi. Veći problem je grejanje na drva. Velika većina stanovništva po velikim naseljima se greje na drva i ugalj. Zimi od dima iz dimnjaka ne može da se diše. Mislim da bi sa stanovišta zagađenja bilo daleko korisnije da vlada stimuliše ugradnju energetski efikasnih sistema grejanja (toplotne pumpe) . Ljudi to ne ugrađuju, iako je jeftinije nego grejanje na drva, zbog visoke cene (4-7 hiljada evra za pumpu).
slamkamenac
Denise, ja se slazem da je uzrok zagadjenja oni koji se greju na drva i gume. To stoga sto imaju zastarele peci koje sagorevanje vrse na niskoj temperaturi pa veliki deo drvnih gasova ne sagori i odlazi kao dim. Resenje je zamena sa modernijim pecima sa tehnologijom dogorevanja ili grejanjem na pelet. Toplotne pumpe su skupe, a kada je jako hladno nisu bas efikasne. sa stanovista CO2 emisije su kao da se grejete na ugalj, zbog niskog stepena iskoriscenja pri proizvodnji struje.
Препоручујем 0
mile
Cekaj prvo taksisti da dobiju obedjanih 8 hiljada za bele automobile, pa onda mozda dodju na red i ostali gradjani. Ipak su to taksisti zasluzili svojim ponasanjem ulicarskim, siledzijskim voznjama i iskakanjem u makazice. A i porez se rexovno izmiruje, i to pausalni, a zaradjuju 2-3 prosecne plate
Препоручујем 27
Богдан
Сећам се не тако далеког времена иза нас кад је огроман број људи похрлио да уграђује гас који је био знатно повољнији у односу на остала горива, али не задуго, чим се "осетило" да се буџет мање пуни увеле се акцизе на гас па атести који су без потребе на 5 год. и све се то довело до неисплативости+ гомила перипетија око атеста и дозвола. Једноставно је , држава нема одакле да пуни буџет јер ништа не пороизводимо, имамо само сервисе који су трошак, и акцизно-пореску економији пуњења буџета.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља