уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

„Политикина” награда – лопте с финала за Дејвисов пехар

Наш лист је, као један од највећих на свету, за пропаганду тениса у својој земљи, 1928. добио лопте, којима су играли Француз Лакост и Американац Тилден. – Прве тениске међуклупске утакмице у Београду
Аутор: Иван Цветковићсубота, 25.01.2020. у 16:08
Једна од многобројних мисионарских улога „Политике” у спорту: из извештаја од 29. септембра 1928.

Прву велику радост у овој години приредили су нам тенисери освајањем новооснованог Светског купа АТП. То је огроман подстицај за развој тениса код нас, мада је он сам по себи постао велики магнет у целом свету. Али, некада није било тако, па је „Политика”, с још неким највећим новинама из разних земаља, имала необичну улогу за његову пропаганду. Била је то једна од њених многобројних мисија у популарисању спорта.

У нашем листу је 9. августа 1928. освануло следеће:

„Јуче је уредништво ’Политике’ добило из Париза један пакет са шест лопти за тенис. Уз пакет је дошло и спроводно писмо нашег париског дописника које је објашњавало ову одиста необичну пошиљку. У Паризу је недавно довршена тениска утакмица за Девисов пехар. Лопте којим су играли шампиони света Лакост и Тилден гледали су сви страсни спортисти побожно као верници што гледају мошти светитеља. Многи су нудили и велике новце да им се уступи која од тих лопти за успомену, а можда и за срећу. Председништво турнира, међутим, брижљиво је чувало све ове лопте. Оне су биле намењене дописницима страних највећих листова да сваки од њих пошаље по пола туцета тих спортских реликвија у своју земљу, где би се због њих имала приредити нарочита утакмица, у којој би победник добио њих као награду. Наш дописник је тако сад на крају турнира добио пола туцета лопти и то баш оне којима је, при јединој својој победи, Американац Тилден тукао Француза Лакоста. Уредништво ’Политике’ у договору с нашим тениским клубовима приредиће нарочиту утакмицу, чији ће победник добити ове лопте мача двојице најбољих играча тениса.”

Лопте, које јој је из главног града Француске послао њен дописник др Св. Петровић, наш лист је 6. септембра преко свог сарадника Лазара Станојевића предао Београдском тенис клубу, чији је он био секретар. Он је, уједно одређен и за вођу турнира. Председник „турнирског одбора” био је др Момчило Нинчић, бивши министар иностраних послова, а тада председник БТК, потпредседник Владислав Рибникар, директор „Политике”, док је дужност врховног судије преузео чехословачки амбасадор Јан Шеба, почасни председник БТК, на чијим је теренима на Ташмајдану и одигран.

Наш лист је 20. септембра саопштио да су позвани сви клубови у земљи, али...

„Врло је вероватно, чак је и сигурно, да се за ову утакмицу неће пријавити сви клубови у држави. Разлози су многобројни. На првом месту треба истаћи финансиске прилике наших тениских клубова. Тениски клубови у нашој држави млади су и од скора. Издржавају се и живе, а понеки и животаре, из сопствених средстава. Онда неће бити чудо што многи од њих неће моћи послати по четири играча на међуклупску утакмицу Београдског Тенис-Клуба. Али постоје и други разлози: запосленост играча по разним пословима – већина још учи школу или студира – незгоде путовања, по мало политичке прилике.”

Тог лета је у Народној скупштини у Београду убијен председник Хрватске сељачке странке Стјепан Радић. Због тога је политичко стање било изузетно напето.

Најављујући финале „Политика” је 27. септембра објавила:

„Од четири београдска тениска клуба јавила су се сва четири; од пет загребачких ни један; од два љубљанска ни један. Љубљанци су се телеграфски извинили да због велике даљине и запослености играча, нису у могућности да дођу у Београд. Загрепчани међутим, нису нашли за потребно ни да одговоре.”

Наш лист је уочи турнира дао и приказ стања тениса код нас:

„Одмах после рата, у Београду није постојао ни један тениски клуб. Али временом, врло споро, тако рећи из дана у дан, тенис је стицао све више присталица. Природно је да се тениски спорт брже развијао у ослобођеним крајевима, мање пострадалим од рата. Стога је већи број клубова у ’пречанским крајевима’ него код нас. А то је био разлог да се оснује Југословенски Тениски Савез у Загребу. Међутим, данас, са своја четири тениска клуба и са преко две стотине уписаних играча, Београд не изостаје много за Загребом. Од ослобођења па до данас, Југословенски Тениски Савез је доказао својим радом да је недовољан и неспособан. Последњу годину или две Југословенски Тениски Савез покушава да се тргне и пробуди из дубоке летаргије у којој је провео више година. До данас, Загреб је увек имао водећу и пресудну улогу у свим тениским приредбама. Девисов два првенства државе, сваке године међуклупска утакмица за првенство државе, университетска тениска утакмица, увек су играни у Загребу иако Београд данас, има најбоље играче у држави Поповића, Шелекетинског, Кацијанчића, Недића, Радовића. И наши су увек ишли у Загреб на утакмице. Данас, међутим, ’Политика’ и Београдски Тенис-Клуб приређују прву велику међуклупску утакмицу у Београду.”

Првог дана турнира, у четвртфиналу, Шумадија је победила Земунски ТК 5:0, БТК Ваљевски ТК такође 5:0, а Спортски боб клуб Руму 4:1. Другог дана Шумадија је ушла у финале савладавши Боб 5:0. „У полу-финали Београдски Тенис-Клуб се требао састати са Новосадским Лан-Тенис-Клубом, који није дошао на утакмицу због изненадне болести капитена новосадског тима г. Чарнојарова. Треба се по мало чудити да читав клуб изостаје са једне утакмице која је требала на првом месту да има за циљ пропагирање тениског спорта”, питала се „Политика” 27. септембра у најави финала, које је прекинуто 24. септембра, јер је по подне падала киша, па је одложено за Крстовдан. Али ни тога дана време није ишло наруку тенису, него је одлучујући дуел одигран сутрадан, у петак, 28. септембра.

Пола себи, пола пораженом

Пола туцета лопти с меча Лакост – Тилден припало је победнику турнира Шумадији, чији су играчи добили свих пет сусрета против БТК: „Поповић – Радовић 6-4, 6-3; Шелекетински – В. Јовановић 6-1, 7-5; Кацијанчић – П. Станојевић 6-4, 6-2 (ова је игра одиграна још у прошлу недељу); Поповић, Шелекетински – Радовић, П. Станојевић 9-7, 6-4; Недић, Кацијанчић – В. Јовановић, М. Поповић 9-3, 3-6, 6-1”. У „Политикином” извештају од 29. септембра 1928. пише за дуел Поповића и Радовића да „спада у ред најлепших игара које смо у последње време виђали у Београду”. Победнику Поповићу је наш извештач Л. Станојевић „једино замерио малу нервозу (али журио је због канцеларије!)”. Он је и предао награду због које је игран турнир и навео: „Шумадија је, а то је за велику похвалу, поклонила три лопте Б. Т. Клубу за успомену на јучерашњу финалу.” Пехар, дар БТК-а, освајачима турнира је доделио Шеба.


Коментари1
22d79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Panonski mornar
I ko zna gde su sada te Loptice? Hocete da ih pronadjete?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Тенис

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља