Ништа се велико не постиже без одушевљења, без страствене вере у идеју, а то може да посведочи и Гијом Клоса, почасни председник организације Европа нова – европског истраживачког центра са седиштем у Паризу, бивши директор Европске радиодифузне уније, специјални саветник министра задуженог за француско председавање Саветом ЕУ, који је и аутор књиге есеја „Једна европска младост”, о личном искуству и европским идеалима припадника генерације седамдесетих. Пред људима рођеним шездесетих и седамдесетих година 20. века сада стоји одговорност изналажења нових и креативних путева Европске уније, нагласио је Клоса у поменутој књизи, објављеној у „Архипелагу”, у преводу и са поговором Душка Лопандића.
– Рођен сам у време кризе 1973. године, припадам генерацији седамдесетих, која сведочи о паду Берлинског зида, распаду Југославије, 11. септембру, револуционарном доласку интернета– рекао је Гијом Клоса, у разговору са новинарима у просторијама „Архипелага”. Тада је открио и детаљ да је подстрек за ово дело добио од свог издавача Бернара Грасеа, који је објавио и књигу „Јучерашњи свет. Сећања једног Европејца” Штефана Цвајга, а чије су упечатљиве речи: „Ово није само моја судбина о којој причам, колико је судбина целе једне посебне генерације коју је усуд оптеретио као мало коју током историје.”
– Хтео сам да напишем личну и универзалну причу, ону коју би прихватио неки млади Србин, али и Парижанин, као и Берлинац, и којом бих подсетио генерације мојих родитеља, али и деце, на то да смо сви ми Европљани, да имамо много више заједничког, него различитог. Да поседујемо слободу и могућност да замислимо нешто ново. Најважнији догађај за моју генерацију био је пад Берлинског зида. Пред њом је изазов да од Европе направи еколошку средину, да омогући грађанима више демократије и слободе, да створи могућност за сваког човека да може да изабере сопствени пут – нагласио је Клоса.
На питање „Политике” о томе како да ова генерација седамдесетих изведе потребне промене ка прикључењу Србије Европској унији, после ратова и санкција из деведесетих година, који су довели до повратка на националне и верске сукобе из Другог светског рата, уместо да по паду Берлинског зида читав регион Балкана иде у правцу прикључења Европи, Клоса је изразио мишљење да је програм студентске размене „Еразмус” приоритет за читав европски континент и да у њему треба да учествују ученици и изван земаља чланица ЕУ.
– У програм би били укључени и ученици од десет до четрнаест година, којима би био омогућен боравак од недељу дана у некој иностраној школи, тако да би се од најмлађег узраста развијале навике у вези са другим и другачијим. „Еразмус”, који би укључивао и професоре и родитеље, брзо би променио стање духа. Представницима ЕУ, као и вашој министарки за европске интеграције, као приоритет сам нагласио ову идеју. Ако желимо да интеграција Балкана у Европску унију успе, треба свакоме омогућити европска искуства, а дошао је тренутак да млади Балкана то искористе до максимума – рекао је Клоса, додајући такође за наш лист и то да Србија пре свега треба да дефинише каква земља жели да буде у будућности, за десет, двадесет година, када је реч о придруживању ЕУ.
– Србија има много потенцијала, има научнике и стручњаке, има упечатљиву и снажну културу која подсећа на понос Француза, поседује критички дух, али остаје и нерасположена према критикама. Србија треба да сања Србију сутрашњице, као што Европа треба да сања своју будућност. Придруживање европској породици је као један брак, треба прво имати жељу да се живи заједно, заједничке пројекте које треба спровести. Када се на та питања нађу одговори, биће лакше.
Моје је убеђење да је Европа направила превид када је прикључила само Хрватску, уместо да је радила на симултаној интеграцији свих држава бивше Југославије – одговорио је за „Политику” Гијом Клоса, наглашавајући да ће се европске институције проширењем ЕУ бавити на конференцији, која ће бити одржана у Дубровнику 9. маја.
Одговарајући на друга новинарска питања, Клоса је потврдио идеје које је изнео и у својој књизи, а то је да Европска унија треба да буде један транснационални демократски простор културне и политичке комуникације, где је важно оснажити учешће цивилног друштва. Приоритети Европске комисије су, по његовим речима, више улагања у области образовања, реформа правосуђа и више равноправности у пореској политици. Гијом Клоса је указао и на то да иако се углавном мислило да ће популистичке снаге имати доминацију после европских избора, ипак су победиле европске листе, што охрабрује на даље реформе, чак и на један „Еразмус” програм и за политичаре, који су недовољно живели у иностранству.
Износећи своја убеђења, Клоса је приметио да ако један вођа хоће да буде државник, мора да буде способан да размишља као грађанин, а да грађани, да би учествовали у демократији, треба више да размишљају као политичари. На новинарска питања о стварању социјалних држава у ЕУ и поводом тога шта се може учинити у случају наглог одлива радне снаге из Србије и земаља њеног региона у Немачку и друге земље ЕУ, Клоса је нагласио приоритет одговорног капитализма.
Према његовом суду, после Брегзита, могуће је вратити се на доба финансијске солидарности, пре хиперлибералног модела западне економије на којој је инсистирала управо Велика Британија, а која је профитирала од одлива радне снаге.
