среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48

Лоши закони матирају правосуђе

Судска власт дужна је да примењује законе које су јој „сервирале” друге две гране власти. – Рочишта у парницама већ сада се заказују за крај године
Аутор: Александра Петровићнедеља, 26.01.2020. у 23:30
Новица Коцић

Закони се морају примењивати, па макар били и лоши. То је познато правило. Поштовање закона у свим правним системима постављено је на пиједестал, изнад свега осталог, барем декларативно. Међутим, када се закони често мењају, као што је то случај у нашој земљи, онда се дешава да буду не само у међусобној супротности него и да у једном истом закону стоје противречне одредбе, тако да се применом једне од њих крши друга, и обратно. Законе предлажу и доносе извршна и законодавна власт, а судије их примењују, било да су добри или лоши.

О томе се у медијима много говорило када је реч о Законику о кривичном поступку (ЗКП), а мало је било речи о недостацима Закона о парничном поступку (ЗПП). У парницама се одлучује о многим животним питањима која најчешће немају везе са криминалом.

Грађани још нису научили да важне правне послове сада завршавају код нотара уместо у суду. Нису навикли ни на јавне извршитеље и врло ажурну пленидбу имовине, уз високе трошкове. Притом је већина правно неука, али више никоме много не верује, па ни судијама, ни адвокатима. И једни и други сагласни су да треба променити Закон о парничном поступку.

– Неопходно је спречити злоупотребе и повреде начела савесности и поштења у парничењу. Треба спречити и „надувавање” трошкова на једној страни, као и парничења за ситнице. Судови су преоптерећени предметима посебно у грађанској материји. Судије Врховног касационог суда примају између 50 и 70 предмета месечно, што је једноставно неиздрживо. Готово да нема земље у Европи са седам милиона становника у којој највиши суд у грађанској материји има 10.000 предмета у раду – каже Предраг Трифуновић, пензионисани судија ВКС, који је 13 година био председник Грађанског одељења.

Отвара многа питања, на пример да ли је неопходно да се Врховни суд бави висином издржавања у породичним споровима, да ли треба да се бави најситнијом дискриминацијом, да ли у парницама у области медијског права мора да решава сваки проблем када је одбијен тужбени захтев, да ли треба да интервенише код сваке преиначујуће судске одлуке…

– Због толико великог броја предмета, ВКС са друге стране не може да се бави и веома важним питањима која се тичу уједначавања судске праксе, разрешења спорних правних питања у почетној фази њиховог настајања, јер једноставно не може да стигне – каже Трифуновић.

Пре него што стигну до највишег суда, парнице затрпавају све ниже судове, а нарочито основне. Како сазнајемо, судије већ сада, у јануару, заказују рочишта за новембар и децембар.

Адвокат Горан Зечевић упућује нас на један спор који се води због дуга пред Трећим основним судом. За три године суђења, у овом предмету предузете су укупно 23 радње, рочиште је одлагано више пута, а последњи пут је у новембру 2019. заказано за септембар 2020. године, што се види и у „току предмета” на „Порталу судова”.

Иако је према статистици просечна дужина судског поступка у Србији током последњих шест година скраћена са 534 на 270 дана, многе се парнице и даље „вуку” годинама, па и деценијама. Притом се трошкови само увећавају и у многим случајевима се чини да „нема краја”.

– У радним споровима они који туже морају да плате таксе за сваки предлог и одлуку па испадне да је скупља дара него мера. Велики трошкови одвраћају грађане од тога да траже заштиту својих права пред судом – каже адвокат Зечевић.

Сматра да је неправична и одредба ЗПП-а која налаже суду да одбаци непотпуну или неразумљиву тужбу коју је саставио адвокат као пуномоћник, али ако грађанин без адвоката поднесе неуредну тужбу, суд ће му дати рок да је уреди и поново поднесе.

– Зашто се такво право не призна и оном подносиоцу чију је тужбу саставио адвокат? Суд би могао да укаже шта је непотпуно и неразумљиво, па бисмо то исправили, а овако се отежава пут до правде – наводи Зечевић.

Тврди да су и судска власт и грађани у Србији „таоци лоших закона”, чије поједине одредбе „урушавају читав систем правосуђа”.

– Закон о парничном поступку Републике Србије омета правду и главни је узрок пометње у правосуђу од када је донет 2004. године, са свим својим изменама до данас. Треба га најхитније променити – каже адвокат.

Наглашава да су оставински поступци били завршавани знатно брже и уз мање трошкове у суду него што је то сада случај код јавних бележника.

– Пребацивањем предмета од суда до нотара да се сачини смртовница, потом враћање предмета од нотара до суда, па поново од суда до нотара да сачини наследничку изјаву – губи се драгоцено време. Суд би требало да од нотара затражи да, поред сачињавања смртовнице, узме и наследничку изјаву а не да се предмет враћа суду без те изјаве – објашњава Зечевић.

Подсећа да су и јавни бележници уведени ради растерећења судова, али тврди да су шалтер сале у судовима сада празне, док је у јавнобележничким канцеларијама велика гужва, па поставља питање шта је за грађане боље и јефтиније.


Коментари12
a94c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Беба Николић
Судије нису успеле да се ускладе ни сами са собом, ни "своје" законе. Колико незаконитих одлука је потписао господин из интервјуа, а да ни не зна, јер их пишу сарадници, а он само потписује? Високи савет судства је прекршио Закон о судијама и Правилником одредио да судија који добије оцену "не задовољава" иде на обуку, уместо да буде разрешен дужности! Да ли је ико добио оцену "не задовољава"?Ако правосуђе хоће да буде трећа грана власти, онда ћемо ми да бирамо судије, а не они између себе....
софи
Процесне законе пишу стране ,,невладине" организације (ГИЗ). Та истина се ћути. Део материјалних прописа, такође, пишу исте организације. У законодавној области одавно се не чује глас струке. Основни проблем наших закона је њихова неживотност и некритичко преузимање западних решења. Нпр у извршном и оставинском поступку то све више долази до изражаја. Спорост оставинског поступка већ је очигледна, мада су у надлежности нотара.
električar
Sudstvo se izgleda pokušava da sakrije iza loših zakona ... Pa, dajte inicijative za promene, menjajte zakone, godine prodjoše u "sakrivanju" iza zakona, grdne štete su zbog toga napravljene i državi i narodu, a mnogi kriminalci se oslobodili, sačuvali ukradene ili otete pare, pa čak ostvarili i dodatnu novčanu dobit !!! Tangira li to one koji imaju moć da menjaju zakone, ili su svi u nekom "dilu" ??? Problem u vezi sa notarima i sudskim izvršiteljima ne zaslužuje moju pažnju !
мргуд
Да ли је ико икада икако одговарао што доноси такве законе? Јест, али не у Србији. Докле год Скупштина изгледа како изгледа, а нико из пређашње власти ко је по закону опљачкао све што је цео народ од '45.-те створио, или велеиздају државе починио, ту среће нема. "Гољо", не каним никога увредити, не плати 100 јевра порезе, држава шаље извршитеље, банда нам покрала земљу по којој газимо и, ииии цврц. Све је било по закону. Треба ли власт да добије сертификат у "Лази" или, можда, народ?
Mile
pravosudje u Srbiji drasticno s e izivljava na manjim prekrsajima i laksim sporovima .Tu pravde nema . Primera za ovo ima na svakom koraku .To je jedno od zala u Srbiji .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља