недеља, 07.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.01.2020. у 21:00 Мирјана Сретеновић

​Шаман пред монолитом непојамног

Будући уметник ће у екотопијском сценарију бити упосленик на уговор при ЈКП „Уметност”, а у дистопијском понављач у реду за иницијацију, каже песник Владимир Копицл о томе како ће изгледати уметност за 20 година
Оља Ивањицки, „Жене трећег миленијума”

На почетку смо деценије и стручњаци покушавају да предвиде неспорне изазове који нас чекају у будућности  – климатске и демографске промене, као и геополитичку ситуацију. Да ли прогнозе могу да се примене и на поље уметности. Шта ће се десити за 20 година – 2040? Век је од појаве Дишановог писоара и два века чувене реченице Пола Делароша „Сликарство је мртво!”, тржиште се мења, сликари већ продају радове преко „Инстаграма”, у књижевности се говори о дистопији...

О будућности уметности ликовни уметник Дејан Атанацковић, професор на академији у Фиренци и добитник Нинове награде, каже следеће:

– У Србији имамо привилегију да изблиза осматрамо микро-представу готово свега најгорег што се у свету тренутно дешава: бесомучно уништавање природе, ружење и загађивање градова, јачање криминалних олигархија, дивљање популистичке и пљачкашке деснице која тражи простор за нове конфликте и поделе. Ту је и огроман јаз између богатих и сиромашних, при чему уз екстремно богатство, засновано на принципу сасвим рудиментарних и провидних злоупотреба, најчешће иде и све већи простаклук који, као доминантан израз владајуће олигархије контаминира целокупно друштво. Дате околности неминовно производе и културне последице које се протежу у контаминирану будућност. И док ће се за 20 година уметност бавити управо оним чиме се уметност одувек бави: тумачењем сопственог времена, већ сада је јасно да ће у будућности, уметник, као и свако други, пре свега излазити на крај са страшним последицама времена у којем данас живимо.

Према његовим речима, уметност је одувек производ различитих околности, између осталих: тржишта, институција и грађанске свести.

– Али уметност која се повинује тржишту и институцијама, и уметност која је исход грађанске свести не говоре увек истим језиком. Уметност је кроз историју напредовала тако што се лишавала непотребног. Форме опстају, преплићу се, технологија фасцинира, па постане досадна и очигледна, и тако је одувек. Уметност ће настајати кроз сусрет чула и интелекта, кроз жив језик у датом времену и простору, а у основи ће увек стварати призоре и причати приче – додаје овај уметник.

Он верује у уметност која се по својој природи супротставља власти, која је неминовно субверзивна, и која носи потенцијал револуције. Наглашава да је у време посусталих идеологија, уметност једна од ретких активности у оквиру које се формулишу идеје о слободи.

– Премда је спорно колико људи данас, у актуелним околностима масовних лажи и контроле, уопште жели, колико су у могућности да желе, да живе слободно. Лаж је много извеснија, и наизглед безбеднија од слободе, посебно у тренутку кад постане уткана у идентитет. Зато верујем да будућност уметности треба првенствено тражити у сукобу са лажним идентитетима, са владајућим структурама које на лажима опстају, и тај ће сукоб у себи носити естетичка и етичка начела која ће одредити садржај, форму и стратегије уметности. Све остало је декор – сматра Атанацковић.

Песник Владимир Копицл, који је седамдесетих био активан на пољу концептуалне уметности, сматра да се статус уметности у будућности одређује већ данас, и то по заоштреној линији прелома из двадесетих, шездесетих и деведесетих година прошлог века.

– Историјска авангарда и концептуална уметност су формализам дела потиснуле у други план у корист иновације, идеје, а постмодерна је реваншистички понудила укидање примата оригиналности, иновације и јаке фигуре аутора у корист посвемашње разноврсности, инклузивности, партиципативности, и још тако којечега. Затим је то „којешта” успешно копулирало сa антистрес тежњама владајућих система и културних политика и тако постало пожељна, подржавана, финансирана, тржишно валидна и умрежена пракса која одговара разним конкурсним, изборним и комуналним потребама. Све има, такорећи, сем што већином нема довољно разлога да се сматра уметношћу. Уметност број један, која не почива на конкурсно-партиципативним премисама, полако губи на видљивости, сем преко преживелих аутора хероја, којима ускоро измиче животни, па тако највероватније и општи рок трајања – каже Копицл.

Примећује да већ данас имамо асиметрични плурализам „уметности број један” и „уметности број два”, и ако обе преживе, у наредних 20 година постаће мање важан део „нео-нео-корпуса неке транс-арт платформе”.

– Наравно, ствар је још важним делом у рукама самих уметника. Пре свега да што пре разреше којем ће се уметности приволети царству, то јест појму. Односно да ли желе да буду актанти уметности или партиципативни актери у њеном референтном пољу чије се границе шире унедоглед, сходно сезонским потребама спонзора. Ако прва опција превлада, као и екотопија дистопију, свеједно је да ли ћемо уметника број један за 20 година препознавати као шамана или аутора дела у засад непојамном формату, мада нам шаман не гине ако превлада дистопијски сценарио. Ако пак превлада друга, партиципативна опција, будући уметник број два ће у екотопијском сценарију бити упосленик на уговор при ЈКП „Уметност”, а у дистопијском понављач у реду за иницијацију. Па, ако опет прође, нека му је на част – наводи Копицл.

Коментари1
d04bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДбР
Наредна деценија почиње 1. јануара 2021. тако да нисмо на почетку него се ближимо крају ове тренутне.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља