среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Либанска влада последње шансе

Уместо корумпираних политичара, добили смо пријатеље корумпираних политичара, кажу незадовољни демонстранти
Аутор: Бошко Јакшићпонедељак, 27.01.2020. у 20:20
Стоти дан протеста у суботу су обележили сузавац, водени топови и сукоби с полицијом (Фото: EPA-EFE/Wael Hamzeh)

Нова либанска влада грозничаво тражи милијaрде долара да би купила пшеницу, гориво и лекове у покушају да спречи финансијски колапс и поврати социјални мир у земљи у којој су политичари изгубили поверење народа, који се поново вратио насилним протестима. Суочен с огромним економским проблемима и тромесечним демонстрацијама по Бејруту и Триполију против корумпиране „клептократске олигархије” и неспособне елите која управља земљом три деценије, нови премијер Хасан Дијаб представио је кабинет експерата.

Дијаб, бивши министар образовања, није имао подршку својих сунита ни странака које уживају подршку Запада, па је његов хендикеп што је владу формирао уз помоћ шиитског Хезболаха и њихових савезника. Кабинет је састављен махом од 20 нових лица, професора и бивших министарских саветника, а Зеина Акар постала је прва министарка одбране не само у Либану већ и читавом арапском свету. „Уместо корумпираних политичара, добили смо пријатеље корумпираних политичара”, преноси АФП оцену једног демонстранта незадовољног што је влада формирана после дуготрајног ценкања и уцењивања која не уливају поверење.

Може ли „влада последње шансе” да почне да извлачи земљу из „финансијског, економског и социјалног ћорсокака”, како је Дијаб описао ситуацију, док се настављају протести у којима је до сада рањено више од 500 особа, укључујући и стотинак припадника полиције? Специјални координатор УН за Либан упозорава на политичке провокације које би могле да воде оштријој интервенцији снага безбедности, а тако и секташким сукобима.

Дијаб, који је на положају наследио Саада Харирија, после његове оставке у октобру обећава да ће услишити захтеве демонстраната, а да би се избегла „катастрофа”, неопходна му је снажна финансијска подршка споља.

Либан нема реалне способности да гарантује отплате огромног дуга од 90 милијарди долара, око 155 процената свог БНП-а. Међународни донатори обећали су пре две године 11 милијарди, али ниједан долар није стигао у ишчекивању уверљиве владе која би извршила неопходне реформе и гарантовала да ће новац бити потрошен на прави начин.

Земљи која увози 80 процената свих потреба смањују се девизне резерве. Либанска фунта је последњих недеља изгубила више од 60 одсто вредности, а људи свакодневно у редовима чекају да подигну недељни лимит од 100 до 200 долара.

Председник Мишел Аун поручује премијеру да што пре поврати поверење света. Лидер Хезболаха Хасан Насралах упозорава да Либану прети да буде уништен и апелује да се новом кабинету пружи шанса.

Како би избегла финансијски колапс, нова влада је одмах затражила хитну помоћ од пет милијарди долара, али присуство милитантне шиитске групације компликује ствари.

Критичари тврде да је Насралах главни, ако не и једини одговоран за спречавање било каквог стабилног политичког договора, да директиве добија из Техерана, да је Либан претворио у таоца регионалне динамике моћи и торпедовао пут ка прогресу.

Земље Залива не желе да финансијски подрже власт која се ослања на представнике милитантног шиитског покрета. Француски председник Емануел Макрон обећао је да ће „учинити све” да помогне под условом да Дијаб предузме „ванредне мере”, али питање је да ли ће подршка бившег колонијалног владара бити довољна, имајући у виду да су САД и неке земље Европе Хезболах прогласиле за терористичку организацију.

Нови премијер, као и његови претходници, вуче тешко бреме наслеђа. Либанска политика почива на деценијама старим неписаним договорима између главних верских заједница – католика маронита, сунита и шиита – и на династичким породицама које из власти извлаче велике финансијске користи.

Етничке групе су се развиле у политичке партије које своје борбе настављају у формалним аренама попут парламента или владе. Нестабилност је константа, а систем истрошених механизама опстаје. То је оно што уз корупцију људе изводи на улице, посебно младе који чине најмање половину од четири милиона Либанаца. „И даље нас пљачкају”, цитира Ал Џaзира демонстранткињу из Бејрута.

Харири је оборен после масовних демонстрација током којих се захтевала комплетна измена политичког система заснованог на квотама за верске групе. Млади људи не желе да буду таоци ритуалних политичких игара које трају деценијама, а земљу су већ једном увеле у грађански рат 1975–1990. Желе нов грађански идентитет Либана.

Питање је да ли ће ова генерација успети да понуди алтернативно решење и своје аспирације претвори у политичку победу.


Коментари1
8a2ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Taipi
Tuga

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља