уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.01.2020. у 22:55 Миленија Симић-Миладиновић
ИНТЕРВЈУ: МЛАДЕН ШАРЧЕВИЋ, министар просвете, науке и технолошког развоја

Информатика од првог, а програмирање од трећег разреда

Ове године уводимо одељења за ученике надарене за историју и географију. Имаћемо и специјализоване смерове у гимназијама за разне типове уметности, а у даљој будућности можемо имати и економске гимназије
(Фото Н. Марјановић)

„Информатика постаје обавезан предмет од првог разреда, а програмирање од трећег основне. У школе се враћају базични спортови, међу којима је и пливање, јер се базени у мањим местима убудуће граде искључиво у школском амбијенту. Специјализована одељења за спортисте, осим у престоничкој Спортској гимназији, постојаће у још пет градова широм Србије. Акредитацију за међународну матуру имају три српске гимназије...”, први пут обелодањује Младен Шарчевић, министар просвете науке и технолошког развоја у интервјуу за наш лист.

Такође, први пут јавно упоређује методологију и приступ у изради Стратегије развоја образовања до 2020. и будуће стратегије до 2030. године, као и тежину ауторских хонорара. Министар наглашава да не замера што је садашња стратегија „писана по принципу то је моје ауторско дело” и тврди да су за то домаћи експерти узели велике паре.

А колико су узели ови садашњи стратези?

Џабе раде. Нема код мене пара. Тражили смо стручњаке који ће да се лате посла да помогну држави волонтерски. Од свих које смо типовали да знају, да вреде, нико није одбио сарадњу. Лично, нисам звао никога из тима проф. др Ивана Ивића, једног од главних координатора Стратегије до 2020. године, јер се концепцијски страшно разликујемо. Сад немамо главне координаторе, само техничке. Уместо једног великог гуруа имамо тимски рад. Методологија и приступ потпуно су другачији. Тим сам редефинисао сто пута, али смо увек имали перфектне односе са САНУ, Матицом српском, ректоратима свих универзитета, просветним заводима, студентима, школама, свима који чине систем. Експертску помоћ пружају нам Центар за образовне политике, Уницеф и пројекат Европске комисије. Реч о стотинама људи. Радимо ново, не преписујемо старо.

Како одговарате на тврдњу да стратегија не само да није испуњена него сте радили и супротно од онога што предвиђа?

Та стратегија није размишљала од чега ће да живи Србија и за кога школује децу. Има у њој много добрих ствари, али јој недостају нове агенде. Она је оквир. Живот намеће бржа решења. Предшколско није препознавала као ниво од кога образовање почиње. Нова стратегија иде ка обавезности обухвата деце од три до пет година. Национални оквир курикулума није постојао. Сад га имамо. Пре стратегије држава је, као једини послодавац, имала солидну индустрију која је затим растурена а мрежа школа је остала. Сад су послодавци у већој мери приватни. Неко треба да школује ђаке да остану овде да раде, не да иду ван земље. Цео свет се дигитализује, не можемо мимо света... У случају да овај тим настави да ради у неком другом мандату, знаће то да реализује. Не знам да ли ће доћи неко нови да све ово поцепа и каже да ништа не ваља, као што се десило у Хрватској 2016. године. Ми нисмо рекли да стратегија коју смо затекли не ваља. Реализовали смо њен већи део и у много чему померили границе стратешких циљева.

Увели сте дуално образовање уместо да је више гимназијалаца...

Зашто људи скачу на то дуално? Ако има у једној школи бравар по дуалном и бравар по класичном моделу, први вежба у компанији у којој се обавезује да ће да ради, у томе је разлика. У новој стратегији тежиште ће бити на целоживотном учењу, које је у старој само у траговима. Најлошији однос гимназијског и стручног школовања сам видео у Србији, 78 одсто у корист стручног. Ми бисмо да буде пола пола. Стратегија каже 40 одсто ученика у гимназијама. Затекао сам 22 одсто. Којим алатима је требало да се унапреди квалитет, избегне лажни број вуковаца, оцењивање доведе у склад и уведе државна матура? Да би се повећао број бруцоша гимназија је најбоља школа. Предвиђамо до 45 одсто гимназијалаца за десет година. Како то да изведемо? Је л’ неко питао гимназијалце да ли им се свиђа природни, друштвени, општи тип... Даћемо им бољу понуду.

Имамо гимназијска одељења за талентоване за математику, филологију, спорт, физику, информатику, биологију и хемију, двојезична... Шта недостаје до најављених 13 типова гимназија?

Ове године уводимо одељења за ученике надарене за историју и географију. Имаћемо и специјализоване смерове у гимназијама за разне типове уметности. Из уметничких гимназија ђаци ће моћи да наставе школовање на факултетима, рецимо, драмских, музичке уметности, али и политичких наука. Идемо на развој креативних индустрија од нивоа гимназијских одељења у којима ће се полагати општа матура. У даљој будућности можемо имати и економске гимназије. Средње медицинске, пољопривредне и техничке школе добро функционишу, нећемо их дирати. Последња новост је да су прошле недеље две наше гимназије добиле акредитацију за међународну матуру, „International Baccalaureate (IB) Diploma Programme”, за по једно одељење. То су нишка „Светозар Марковић” и Десета београдска гимназија „Михајло Пупин”. Одраније то има и новосадска „Јован Јовановић Змај”. Међународна матура је највиши ниво гимназијског образовања у свету, репер квалитета и успеха државе. Ту каснимо за Словенијом 28 година, чак и за Македонијом 24 године.

За упис у специјализована одељења пријемни је обавезан и то није проблем за осмаке?

Наравно. Имамо намеру да дођемо до квоте од пет одсто талентованих. Све се ово ради зато што су до сада деца која су талентована била занемарена. Ниво њиховог образовања треба да се подигне од плана и програма, до квалитета наставе и наставника, да би на универзитет долазили с очекиваним компетенцијама. Не можемо више да пунимо гимназије спуштајући уписни праг.

Да ли остаје да ће матурантима улазница за факултете бити искључиво државна матура јер би их пријемни додатно оптеретио?

Зато сам направио радну групу у којој су од почетка људи из средњег и високог образовања и сва спорна питања смо решавали заједно. Било је скептичних професора факултета, али они на пријемном не могу да траже више од онога што су деца учила у средњој школи. Заједно с наставницима у средњим школама припремаће тестове за матуру. Они који су били најгласнији за пријемни, на пример, с Медицинског и ЕТФ-а, сад су тиму па нека траже биологију, хемију, физику, математику на највишем нивоу на државној матури. Софтвер за прегледање тестова ради ФОН.

Према списковима који су вам достављени, колико ће наставника добити решење за сталан посао у првом кругу?

Прво ћемо решавати ситуације с најдужим стажом на одређено, и у тој групи за први круг јавило се око 5.000 људи. За њих ће конкурс бити расписан до краја месеца. Није реч о запошљавању нових кадрова него оних који чекају, десет, петнаест и деветнаест година. Мења им се статус, с одређеног на неодређено радно време. Све се ради под великом контролом у сарадњи с репрезентативним синдикатима, удружењем директора, радним подгрупама у школским управама. Има доста филтера. Неће бити запошљавања испод жита, већ по прописима.

Је л’ се видимо у овом кабинету и после избора?

Видимо се, боже здравља, приватно, у „Руђеру”. Не волим да се гурам. Не фемкам се. Нисам млада. Ако неко препозна да ово што радим ваља, ту сам. Ако не, имам и другог посла. Али, док год ово радим, радим пуним капацитетом.

Коментари23
46b96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ministre,
...pozabavi se prevarama u akreditacijama fakulteta, skandal je u toku, a Ministarstvo ćuti.
Slavica
Браво за брзи напредак.Сви иду корак по корак само код нас као да живимо на месецу корак па одјеном десет корака.Мислим да је било боље да доведете ред у владавини закона и права, затегнете као држава дизгине корупцији,бахатости и злоупотребама,ускратите убеђења вођа да је ово држава њихова и ваша него овог напаћеног народа који ради 20 година без сталног запослења,чињеница требали су школи,ко има право да им одузима сва права које би имали као стално запослени, смејете нам се у лице јавашлуком.
Saša
Trudnice da počnu sa programiranjem, kako bi do prvog razreda imali programera
Miroslav
...Da se uvedu odeljenja za decu nadarenu za istoriju...Odličan predlog, da deca proučavaju našu bogatu istoriju. Ali, u školi se predaje lažna istorija Srbije. Profesori istorije znaju za to ali moraju da se drže plana i programa da nebi izgubili posao. Po starom Sbskom kalendaru koji je na zahtev Beča-zapada zabranjen 1881.god sada je 7528.godina. Mi Srbi treba sa neskrivenim ponosom da se vratimo našem kalendaru i našoj bogatoj istoriji od Vinče pa do danas.
Milutin
Naslov treba da glasi “ukidamo gimnazije“.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља