среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Старим идејама до решења за Теразијску терасу

Град бира између два рада – Бранислава Митровића и Дејана Миљковића, који су на конкурсу 1998. освојили другу награду, и победничког решења архитекте Бранислава Реџића који је 2008. прву награду поделио са Грозданом Шишовић и Дејаном Милановићем
Аутор: Далиборка Мучибабићуторак, 28.01.2020. у 14:00
Решење архитекте Бранислава Реџића (лево), решење Бранислава Митровића и Дејана Миљковића

За уређење Теразијске терасе неће бити расписан нови урбанистичко-архитектонски конкурс, него ће град бирати између два решења са јавних надметања из 1998. и 2008. године, потврдио је за наш лист главни градски урбаниста Марко Стојчић.

Реч је о раду архитеката Бранислава Митровића и Дејана Миљковића, који су на конкурсу пре 22 године освојили другу награду и победничком идејном решењу архитекте Бранислава Реџића који је пре 12 година прву награду поделио са Грозданом Шишовић и Дејаном Милановићем.

Реџићево решење, модификовано у односу на оно са конкурса, последњих пет година било је у игри за коначно обликовање парка.

– Град ће обезбедити новац за реконструкцију Теразијске терасе која је је један од последњих видиковаца. Тај простор треба да буде веза ка реци, али и сређен градски парк. Нема потребе да се расписује нови конкурс јер су решења са претходних довољно квалитетна да могу да се искористе. Од два рада која су у оптицају једно је скупље, а друго јефтиније. Које ћемо одабрати зависи од буџета који будемо имали. Очекујем да сређивање терасе почне следеће године – истиче Стојчић.

Овај преокрет, осим што је поново под лупу поставио институцију конкурса, није превелико изненађење ако се узме у обзир чињеница да је град 2015. године са тадашњим урбанистом Милутином Фолићем као део стратегије уређења Београда одлучио да активира идеје архитекте Реџића. Он је од тада до данас урадио идејно решење које је основ урбанистичког пројекта нарученог за ту локацију и ту се стало.

У почетку све је мирисало на то да ће коначно неуређена зелена површина добити одело какво заслужује. Град је најпре тражио донатора који ће дати око три милиона евра за обнову. У причи су били и арапски инвеститори, али договора, барем званичног, није било, а 2016. после седнице престоничког парламента, на којој је усвојен ребаланс буџета, речено је да је град уштедео и за сређивање Теразијске терасе. Реконструкција је била најављена за 2017, али ни њу нисмо дочекали.

Данашњи изглед (Фото Д. Мучибабић)

Пре осам дана Влада Србије уврстила је Теразије у каталог културних добара, проглашавајући их просторно културно-историјском целином Београда, а Терасу „једним од најзначајнијих сегмената те целине”. На такву потврду предуго се чекало, она је стигла после шест деценија откако је основан градски Завод за заштиту споменика културе, али и без ње значај Терасе никада није доведен у питање. Можда и због тога се на Теразијској тераси копља ломе скоро читав век – уређење платоа између хотела „Москве” и „Балкана” препознато је још у Генералном плану 1924. Од тада су организовани бројни конкурси, али без конкретних учинака. Додуше, једино победничко решење које је реализовано било је оно са конкурса из 1991. године, према којем је компанија „Мали колектив” саградила стамбено-пословни комплекс у Балканској 2. На ноге је подигла и бројне противнике који сматрају да је та зграда више наружила него оплеменила Теразије.

Основ свих досадашњих планова и конкурса за Терасу је концепт који је 1929. године поставио архитекта Никола Добровић. Према његовом пројекту, Теразијска тераса постала би плато са вртовима, базенима и фонтанама, оивичена двема зградама у Балканској и Призренској улици. Најближа веза центра града са реком, према Добровићевој замисли, била би од Улице краљице Наталије до Карађорђеве.

Послератна обнова Теразија

После Другог светског рата Теразије су посматране као главна саобраћајна комуникација. Реконструкцијом из 1947. године уклоњене су украсне ронделе, фонтана и дрвена калдрма, а од две саобраћајне траке формиран је јединствен коловоз. Тада је Нушићева улица затворена за саобраћај, а на месту предратних грађевина подигнута су пословна здања. Употпуњавање саобраћајног решења Теразија остварено је изградњом подземних пешачких пролаза крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века.

Теразијска чесма 1975. враћена је из Топчидера на првобитну локацију.


Коментари14
9af16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

saša sarić
bolje sa tim parama ukloniti ono ruglo (plato terasa šta li je već) na slaviji
@Aleksandar
Kako da ne, samo što padina klizi nadole, pa bi tvoja garaža završila na Ekonomskom fakultetu. Kakve su to manije podzemnih garaža. Hodaj, tebra, dobro je za zdravlje.
Marko
Nemoj te molim vas ništa više da sređujete. Ne zna se koje rešenje je ružnije.
Раца
Кад ови нешто сређују онда је то баш сређено, погледајте нпр.Славију, права бетон писта за хеликоптере!
Препоручујем 11
Mare
Resenje je uradjeno 2008. za vreme bivse vlasti. Slazem se da je odvratno, mislim na oba resenja ne zna se koje je ruznije.
Препоручујем 15
opet isto
U sredini betonska ogromna ploča, zelenila nigde. Upamet se!! Beograd se guši, sadite drveće!!!
Арсеније
Београд се претвара у Дубаи, Србија се гура у ЕУ, а народ се не пита за мишљење. #демократија

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља