четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.01.2020. у 12:36

Макрон не одустаје од реформи, синдикати од протеста

(Фото ЕПА/IAN LANGSDON)

Француски председник Емануел Макрон не одустаје од промене компликованог пензионог система којег назива застарелим и неправедним, па ће се предлог реформи наћи пред скупштином следећег месеца, док синдикати радника широм земље устрајавају у отпору организујући најдужи протест радника у Француској од 1968. године, преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија.

Иако је направио уступке неким синдикатима, Макрон не одустаје од реформе која је званично представљена Савету министара у Јелисејској палати, наводи Ројтерс.

Лидери синдиката признају да је тренутак за деловање „сад или никада” пре него што нацрт закона буде упућен у парламент где Макронова странка има већину.

Француски синдикати запретили су наставком протеста али и индустријских акција у наредним месецима, тражећи начин да присиле Макрона да одустане од највеће пензионе реформе у земљи после Другог светског рата, указује Франс 24, преноси Бета.

После кратког предаха, француски синдикати су 24. јануара организовали наставак демонстрација како би показали своју „одлучност” да зауставе Макронов план.

У Народној скупштини ће бити успостављена комисија за испитивање реформи и саслушање синдиката и послодаваца, пише лондонски Индипендент, указујући да ће расправе о нацрту почети 17. фебруара док се влада нада да ће закон бити усвојен до почетка марта.

Индустријске акције, чији наставак синдикати најављују, прошле седмице укључивале су тродневну протестну шетњу лучких радника у луци Роуен, као и затварање највеће француске хидроелектране у близини Гренобла.

Премијер Филип оптужио је раднике који су угрозили критичну инфраструктуру за „непоштовање демократије и закона”, док је шеф синдиката ЦГТ-а Филип Мартинес рекао да влада „одбија да призна незадовољство”.

Умеренија конфедерација синдиката ЦФЕ-ЦГЦ истакла је да ће се због чланова које је тешко мобилисати и који имају своје одговорности „одморити после акције од прошлог петка” када су обустављене велике транспортне мреже и друге јавне услуге.

Синдикат ЦГТ набројао је више од 350 протеста који су одржани у целој земљи у петак, на 51. дан штрајка што је, указује Индипендент, најдужи протест радника у Француској од 1968. године.

Упркос поремећајима, подршка јавности за штрајкове и даље је снажна, додаје лист. Прошлонедељна анкета БФМ ТВ је показала да 61 одсто Француза сматра да би Макрон требало да уважи протесте и повуче предлог.

Макронова реформа има за циљ да поједностави све скупљи систем који неким људима омогућава одлазак у пензију већ у 50-им годинама живота, али синдикати предложене реформе виде као напад на тешко освојена радничка права и начин живота у Француској, указује Асошиејтид прес.

Нови пензиони план ће усмерити 42 система у јединствени пензиони систем који се односи на све раднике и у јавном и у приватном сектору. План ће укинути посебне одредбе за одређене раднике, увешће прикупљање пензионих бодова као и минималну пензију.

Предлог закона који је влада представила у петак оставља многа питања без одговора, истиче АП додајући да су министри у влади избегли питања о централном проблему: хоће ли се праг за пензионисање повећавати и за колико. Тренутно, француски радници могу остварити пуну пензију са 62 године.

Влада је, истиче АП, почетком месеца одустала од планираног повећања старосног прага за остваривање пуне пензије на 64 године, барем засад. Уместо тога, Филип је пристао на преговарде са синдикатима како би нови пензиони систем био финансијски одржив - а то ће вероватно захтевати коначно повећање старосне границе за пензионисање.

Макрон тврди да је стари систем био неправедан, застарео и прескуп за земљу с растућим животним веком. У последње три деценије владе су настојале да промене пензиони систем, али свака је реформа изазвала велике демонстрације, указује агенција.

Коментари3
a2d9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мргуд
Тек остаје да се види ко је ту обуо превелике ципеле, да се наслутити, вреди сачекати
Draskone
Francuzi posle dužeg vremena imaju imperatora na vlasti. Čovek, koji ne mari ni za zahtev deset i više miliona ljudi koji su učestvovali u dosadašnjim protestima, nije vredan slobodarske Francuske. A mi smo ga i primili kao Napoleona !!??
Леон Давидович
Ово је примар како је политичарима народ само потребан да их изабере на изборима. А када добију власт онда се осећају као апсолутистички владари са неограниченим овлаштењима и не уанима их шта народ мисли.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља