среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:19

Две анегдоте о новинарима „Политике”

уторак, 28.01.2020. у 14:23

Нека ми буде дозвољено да у част вашег рођендана пошаљем две анегдоте у вези са новинарима и уредницима „Политике”. Негде половином прошлог века руководство града Љубљане позвало је у посету групу уредника и новинара градских рубрика свих београдских јавних гласила. Вођа пута био је Драган Марковић, директор Студија Б. Од самог почетка су се међутим наметнуле две новинарске звезде – Ђока Вјештица и Бане Вукашиновић. Њих су на аеродромима препознавали, њима су стјуардесе у авиону доносиле виски а осталима кафу и киселу воду, њих су таксисти у Љубљани препознавали.

Последњег дана нашег боравка у Љубљани домаћин је одлучио да нам приреди излет у Трст. Чим смо сели у аутобус почело је зачикавање на рачун Банета и Ђоке:

– Е да видимо да ли ће вам келнери у Трсту давати виски кад нама дају кафу и киселу воду.

Разуме се да им таксисти нису тамо фићукали сиренама, да их конобари нису препознавали а онда се десило  нешто неочекивано. Имали смо заказан ручак у једном хотелу и тек што смо поседали одмах нам је пришао конобар и уместо да пита шта пијемо, упитао је:

– Да ли се међу вама налази неко из „Политике”?

Устао је Дарко Рибникар, тадашњи уредник Београдске рубрике у „Политици”.

– Ви сте Рибникар –упитао је конобар.

– Да јесам – одговорио је Дарко.

– Наш директор би желео да вас упозна и моли вас да свратите до њега кад будете имали времена. Остали могу да наруче пиће по избору на рачун нашег директора.

То је била прилика да Ђока и Бане попију виски, али не на рачун своје популарности већ на рачун славе и популарности „Политике”.

Кад Телевизија Београд још није имала своје дописнике из иностранства, користила је „Политикине”: Бајалског, Густинчича, Радојичића и Јулијуса. Када је Ранко Лозо, заменик Душана Митевића отишао у пензију, на место шефа ТВ дневника поставили су долепотписаног. Пошто је Јулијус управо пристигао у Београд дошао је на Телевизију да се упознамо.

Седели смо у канцеларији главног уредника Митевића и сви били потресени јер је управо стигла вест да је убијен председник Чилеа Салвадор Аљенде.

Јулијус је био веома узбуђен.

„ Ама људи, то ми је био најбољи пријатељ, пре него што сам пошао овамо било смо заједно породично на излету. Тамо је почела нека кишица и ја сам скинуо ону моју плаву јакну и позајмио је Аљендеу. Остала је код њега.

У том тренутку из режије су јавили да управо стиже телевизијска слика о убиству Аљендеа из Чилеа, Митевић је укључио монитор и ми смо могли да видимо како на једном издуженом дрвеном постаменту лежи мртав Аљенде у плавој јакни Ђуке Јулијуса. Сви смо занемели. Ту у нашој близини са нама је био човек који је међу последњима имао прилику да разговара и дружи се са онда веома популарним јужноамеричким лидером.

Мислим да би се ова слика мртвог Аљендеа у плавој јакни Ђуке Јулијуса и данас негде могла наћи у документацији ТВ Београд.

Ненад Ристић,
ТВ новинар


Коментари9
f3e67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan
Мислим да Политика, и јесте, стуб новинарства. -Она то и јесте, најстарија новинска кућа на Балкану, и можда би извештавању и професионалном кодексу, што се тиче вести, требало да теже, они који теже сензационалистичким насловима, вестима, и информацијама. Осврнувши се, на текст из Политике, од 25.јануара, 2017.године, честитке, за 113.рођендан, Небојше Вучинића, можда је приличније, да зажелимо, да нам дан почиње са Политиком!?- -Довољно је прочитати само неки коментар, па увидети, колико и с
Čika Dragan
Da ne ostane samo na anegdotama, evo da se i ja nečega prisetim. Nekih davnih godina u vreme otopljavanja odnosa između USA i Kine tj. u vreme Kisindžerove „ping-pong diplomatije“ bio sam na postdiplomskim studijama na američkom Srednjem zapadu. Ne sećam se ko je tada bio dopisnik Politike iz Pekinga, ali znam da su tada američki mediji vrlo često citirali Politiku o događanjima u Kini.
DIVAD ĆIKAR
Prilika je i da se podsetimo i NENADA RISTIĆA,tog divnog ,tolerantnog i plemenitod direktora RTV.Bio mi je dragi drug i pulen u Učiteljskoj školi u (Svetozarevu )Jagodini davnih pedesetih godina !
Tоплица
Од срца хвала поштованом и драгом господину Ненаду Ристићу на анегдотама !Вас Господине памтимо по најбољем, а вратили сте нас у једно време кад смо били другови али је међу нама било праве аристократске господе. Како је то било лепо, гледајући из ове перспективе кад смо сви господа а господина ни за лек ! На тако жив начин данас споменути Бајалског, Густинчича, Радојичића и Јулијуса ! Па онда да се и њихов род рођени овде јави ! Аух, како сте ми улепшали дан !
Драшко Попов
Изузетан текст. Све похвале г. Ристићу. Пишите више.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља