Од када има директну аутобуску везу са Новим Београдом, четрдесетогодишња домаћица са Чукаричке падине Драгица Тешић сваког викенда запуца преко Саве у најмногољуднију београдску општину, у велику недељну набавку намирница.

За ову прилику купила је и колица са точкићима и снабдела се чековима, а у ком ће хипермаркету пазарити, како каже, зависи углавном од тога шта тог дана трговци нуде на попусту. Редовно прелистава рекламне брошуре из новина и упоређује цене, али пред крај месеца могућност одложеног плаћања најчешће превагне у одлучивању.

– Када се стриктно држите унапред припремљеног списка потребних намирница и избегавате гондоле рецимо са козметиком, слаткишима и текстилом уштеда је значајна. Да све то купите у оближњој бакалници коштало би бар 20 до 30 одсто скупље. Исплати се, чак и све то малтретирање по превозу – каже наша саговорница.

Оваквом потрошачком логиком води се, по свему судећи, све већи број Београђана који се против сталних поскупљења хране боре тако што све стрпљивије чекају у дугачким редовима. Испред наплатних каса се чека и до пола сата, а трговци тих дана имају и до 30 одсто више муштерија. За већину оваквих „викенд” купаца нижа цена од 50 динара за, рецимо, килограм пилећег меса довољан је разлог да се пређе пола града.

Осим хране у хипермаркетима се суботом и недељом на „акцијском” попусту може купити телевизор за око 5.000 динара или дигитални фотоапарат по цени од 6.000 динара (као ових дана у „Темпу”), јевтинији клима уређаји, сезонска роба… Да ли потрошачи заиста верују да ће на овај начин успети да закрпе рупе у кућном буџету или су ово једини дани када имају времена за набавку? Многи суграђани истичу да не вреди потрошити целу суботу у исцрпљујућем лутању по продавницама.

– Неки мисле да су локалне бакалнице прескупе, али у радњи у мом крају цене су прилично повољне. И са понудом не заостаје ни мало. На пијацама је понуда поврћа и воћа много боља него у хипермаркетима. У крају имам и дисконт пића, козметике, чак и дисконт сухомеснатих производа. Не исплати се да са Видиковца превалим 20 километара до Земуна или до Борче када све могу да набавим у комшилуку за 15 минута – коментарише младић на једном од блогова који се баве овим темама, додајући да, ипак, све зависи у ком делу града станујете.

Извештаји контроле тржишне инспекције показују да су, у односу на прошлу годину, лажна снижења много ређа. Ипак, потрошачи се и даље жале и траже од инспекције да испитају појединачне случајеве када посумњају у превару.

– Снижење је, понекад, заиста снижење од 50 одсто. Али, трговац некада пропусти да каже да је пре распродаје било и једно велико поскупљење тако да пад цена нема никаквог значаја за купца. Једина поента је да га на кратко привуче у радњу – објашњава саговорник „Политике” из београдске тржишне инспекције.

Ово је случај најчешће са продавницама скупљих производа, намештаја и беле технике, док се код конфекције и обуће понекада могу пронаћи и праве распродаје.

Правила о објави снижења регулише Закон о оглашавању, који забрањује трговцима да објављивањем лажних распродаја, посебно у погледу процента снижења, доводе потрошаче и у заблуду. Трговци су, такође, дужни да означе колико ће распродаја трајати, која је роба на попусту и да ли су количине ограничене.

Обећање поклона, употребом речи „бесплатно”, „плати један, узми два” или „два за један” дозвољено је само ако се производ или услуга нуди по важећој, а не вишој цени. Ако се оглашава снижење цене производа са недостатком мора се навести да је нижа цена условљена и лошијим квалитетом.

Трговинске компаније попусте и акције углавном организују заједнички са произвођачима или увозницима који се одричу већег дела зараде да би промовисале робу. У ретким случајевима продавци су спремни да од својих пазара одбију део трговинских маржи, правдајући се да су њихови трошкови за опрему и запослене огромни.