Америка не одустаје од намере да заустави градњу „Турског тока”. Запад је упорно против друге линије овог гасовода, којим руски гас треба од Турске, преко Бугарске, Србије и Мађарске, да дође до Аустрије.

Управо је то потврдио подсекретар у Стејт департменту за политичка питања Давид Хале у интервјуу за бугарски Национални радио, истакавши да се САД противи траси гасовода „Турски ток” намењеној снабдевању југоисточне Европе преко Бугарске.

– САД то сматрају геостратешким пројектом Русије. Москва користи своје изворе енергије као политичко средство да би извршила утицај и поделила Европу. „Северни ток 2” и друга цев „Турског тока” су проблем, јер они не обезбеђују Европи енергетску диверсификацију – категоричан је Хале.

С друге стране, Србија, која је завршила своју деоницу од 403 километра, отворено нуди помоћ Бугарској како би се ова траса што пре завршила и гас потекао према нашој земљи. Та помоћ, како се сазнаје, могла би бити у опреми коју је Србија користила за завршетак свог дела гасовода, будући да се терен преко којег треба да буду постављене цеви у Бугарској не разликује много од српског, те би ова механизација била од користи.

Срећко Ђукић, стручњак за међународне гасне прилике, каже да у Бугарској постоји извођач радова и он одлучује да ли ће некога допунски ангажовати ако му је неопходно да заврши посао у року.

– Чини ми се да то више није ствар владе у Софији, него онога ко изводи радове на гасоводу. Важније од тога јесте да ли ће Бугарска одолети притисцима Европске уније, НАТО-а и Вашингтона. У ствари, од тога има ли бугарска влада овога пута ваљане аргументе да пред савезницима одбрани изградњу гасовода и куповину руског гаса повећавајући тиме зависност од Русије – каже наш саговорник.

Ђукић каже да би требало разјаснити на шта се односе најављене америчке санкције за „Турски ток” и пита да ли је то само пуцањ из празне пушке.

– То су само нека питања која оптерећују гасовод „Турски ток”, који је прекопотребан овом делу Европе – истиче Ђукић.

Митар Ковач, стручњак за енергетску безбедност, објашњава да је логично да Србија разматра да помогне Бугарској у градњи „Турског тока” због кашњења које се десило код комшија. Додаје да су мале или скоро никакве шансе да се заустави „Турски ток”, који је у суштини нови „Балкански ток”.

– Уколико Бугарска не прихвати понуђене услуге Србије, онда је јасно да и даље са различитим немуштим образложењима опструира и пролонгира рокове за завршетак градње „Турског тока” на својој територији. Ипак, очекује се да је потрошила све досадашње изговоре и да ће поступити одговорно и на време завршити своју деоницу, јер је то, у крајњем у случају, у њену корист. Чињеница је да Србија има искуство, менаџерске и технолошке способности да се укључи у изградњу гасовода у Бугарској, како би се што пре завршио први део у тој земљи од 308 километара. Тада би Србија могла да се прикључи на бугарски гасни систем – каже Ковач.

Према потражњи и закупљеним количинама гаса јасно се види, додаје, да је гасовод „Турски ток” стратешки оправдана и исплатива инвестиција и ствара озбиљне шансе за убрзан привредни развој Србије и већине суседних држава.

– Бугарска власт мора бити свесна да Запад не може дугорочно да обезбеђује потребне количине плавог горива по ценама које нуди Русија. По реакцијама Бојко Борисова, и Бугарима је јасно да морају хитно да престану с било каквим изигравањем преузетих обавеза, уз „неразумна образложења и оправдања” – каже овај познавалац гасних прилика.

С друге стране, истиче, реално је очекивање да ће се наставити притисци на Бугарску од стране САД и ЕУ, преко НАТО-а, с намером да се овај посао одуговлачи, јер су и они свесни да је пројекат далеко одмакао и да га ништа више не може зауставити, као ни „Северни ток 2”.

Укупна ситуација неће се одразити на нашу земљу, јер Русија и до почетка функционисања „Турског тока” у пуном капацитету даје привилегована решења за Србију, закључује Ковач.